Irena Mišović: Pariz je izmislio modu, ali je za mene bio surova životna škola

Iza Irene Mišović (53) je dve i po decenije rada u modnoj industriji. Bila je jedna od prvih Srpkinja koja je ostvarila uspeh na međunarodnoj modeling sceni, dok se poslednjih desetak godina posvetila modnom novinarstvu. U vreme kada je počinjala da šeta pistom i snima reklamne editorijale manekenstvo je bilo ne samo poštovano nego i prestižno zanimanje.

Dvostruki aršini ili ne: Mirjana Bobić Mojsilović u odbrani domaćih lepotica

– Iako je na prvi pogled delovalo da su to samo lepe devojke koje šetaju pistama i od kojih se ne traži pamet, nije bilo tako. Tada su zvezde bile divne Ljiljana Perović i Ljiljana Tica. One su oličavale ono što moda zapravo i treba da bude, dakle nisu bile roboti nego odraz sredine, prirodno lepe i zanimljive- kaže za "Gloriju" manekenka

Irena nije maštala o tome da postane manekenka. U svet mode je ušla slučajno zahvaljujući čuvenom fotografu Draganu Papiću, koji ju je primetio na nastupu “Ekatarine Velike” u Studentskom kulturnom centru i predložio joj da se slika.

Ubrzo je imala probna snimanja, a zatim odmah "bačena u vatru" te se obrela među najpoznatijim manekenkama iz čitave Jugoslavije.

Ne plaše se starenja: Ove zvezde su rekle NE plastičnim operacijama

- Nisam šetala pistama pošto su smatrali da sam isuviše ženstveno građena, ali sam zato neprestano snimala kataloge, koji nisu nimalo zaostajali za svetskim. Imala sam manekenske mere, ali i obline, zbog kojih su me jedva primili u Udruženje manekena. Bila je to prava revolucija, jer su se tek mnogo kasnije pojavile raskošne lepotice poput Sindi Kroford i Linde Evanđeliste. Fotograf Mario Bralić me je podržavao, jedino je on imao viziju.

Počela je da radi punom parom, imala je snimanja skoro svakog dana, radila kataloge... A onda je Irena odlučila da karijeru nastavi u Parizu. Bila joj je to, tvrdi, surova životna škola.

Kako je devedestih jedna vožnja taksijem umalo bila fatalna za Sašu Loknera

– To je grad koji je izmislio modu i svakodnevno u njega dolaze devojke koje žele da postanu top-modeli. Ljudi iz modne industrije na njih gledaju bukvalno kao na potrošnu robu. Mene nijedna agencija nije htela jer nisam imala buk, a i nisam njihov tip, tražili su bezlične devojke. Tvrdili su i da ne znam da se slikam, a imala sam sreću da je moja bukerka želela da me nauči svemu što mi je bilo potrebno. Shvatila sam da moram da pobedim svoju sujetu i da krenem iz početka, od nule. Rekla sam: “U redu, ne znam ništa, naučite me”. Išla sam na nebrojena snimanja sa fotografima koji čak nisu znali ni aparat da drže, ali sam naučila mnogo toga što mi je posle koristilo. Radoznala sam, avanturističkog duha, i bilo je to baš dobro i dragoceno iskustvo. I shvatila sam da u životu možete da napredujete samo ukoliko imate snage da radite sve ponovo, iz početka, ali i da poštujete svoje znanje. U svakoj agenciji su mi rekli da sam prelepa, ali da nisam za njih: “Divna si, ali nemamo ništa za tebe”. To je surovo, trajalo je čitavu večnost -rekla je Irena za magazin "Gloria".