Goca Tržan: Strastveni smo skijaši, to nam je pravo uživanje

Pop pevačica je sa suprugom Rašom i kćerkom Lenom skijala u Alpima, ustajali su rano i bili prvi na stazi a uveče legali sa prvim sumrakom, ali su sve nadoknadili posetama Mocartovom rodnom gradu Salcburgu i obilasku kraljevskog dvorca Šenbrun u Beču

Ovo je već treća godina zaredom da odlazimo na skijanje u Salbah Hinterglem, austrijski zimski centar u blizini Kicbila. Staze ovog skijališta poznate su još pod imenom ''ski-cirkus'', a izrazito su duge, visoke klase, te ne čudi što je na njima 1991. održano Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju. Raj su i za ljubitelje snoubordinga. Sve je besprekorno sređeno, staze savršeno osvetljene kada padne mrak, idelane za ljubitelje noćnog skijanja. Uvek ima snega i - šta više čovek da poželi? Ova lokacija se sastoji od tri sela: Salbaha, Hinterglema i manje poznatog Leoganga. Salbah je tipično austrijsko mestašce sa kućama tradicionalne alpske gradnje, ali i sa mnogo mesta za zabavu, za razliku od Hinterglema koji je mirniji i gde su veliki hoteli i pansioni. Mene najviše zanimaju skijališta, a tamo ima čak dve stotine sedamdeset kilometara povezanih staza i sve su vrhunski uređene. Na skijanje uvek odlazim sa porodicom i prijateljima, a redovno iznajmljujemo jedan predivan apartman. Ove godine ostali smo sedam dana.

ZIMSKA STRAST
Raša, Lena i ja smo strastveni skijaši, i kad odemo na odmor nismo od onih što istražuju, razmišljaju gde će da sede, jedu nešto zanimljivo, provode se. Trudimo se da smo što više na stazi. Na pauzama obično pojedemo neka domaća jela: goveđi gulaš, čorbu, bečku šniclu ili supu, i vraćamo se na stazu. To je bila naša svakodnevna rutina, ako se izuzme poseta Salcburgu, gde smo spojili druženje sa prijateljima i obilazak grada, kao i kratka šetnja po gradiću koji se zove Cel am Ze.

DISCIPLINA
Ustajali smo svakog jutra u sedam, kao u vojsci, i odmah posle doručka jurili na skijalište da uhvatimo najlepše jutarnje termine kada nema gužve. Posle ručka smo takođe gledali da što više vremena skijamo, a nakon malog odmora u apartmanu obično smo se u kasnijim poslepodnevnim satima opuštali u spa centru ili bazenu. Uveče smo išli kod naših prijatelja koji u Salbahu drže piceriju, i - to je to. Na skijanju za nas nema večernjih izlazaka jer rano ustajemo. Nama je to bilo pravo uživanje. Radovali smo se što smo zajedno, što imamo vreme jedni za druge, i sve to na snegu koji obožavamo.

KUĆA VELIKOG KOMPOZITORA
S obzirom da u blizini skijališta žive naši prijatelji, iskoristili smo priliku da ih posetimo i zajedno sa njima odemo u obilazak Salcburga. Imali smo sreću da se zateknemo tamo baš 27. januara kada se obeležava rođendan Volfganga Amadeusa Mocarta. Poslednja nedelja januara je u celoj Austriji, a posebno u Salcburgu, posvećena sećanju na slavnog kompozitora. Širom grada održavaju se brojni koncerti i muzičke večeri. Iskoristili smo priliku da baš tada odemo u obilazak rodne kuće najslavnijeg Salcburžanina.

POSETA DVORCU
Na povratku u Beograd svratili smo u Beč, jer Lena nikada pre nije bila u austrijskoj prestonici. Iskoristili smo priliku da svi zajedno obiđemo dvorac Šenbrun. Zdanje od 1441 prostorije, od kojih doduše 190 nije otvoreno za posetioce, nemoguće je obići za kratko vreme. Ipak, videli smo najvažnije sobe i dvorane što je sasvim dvoljno da čovek oseti magiju tog vremena i života u čuvenom dvorcu. Dušu zdanja čini Velika galerija, jedna od najraskošnijih, u rokoko stilu, duga četrdeset a široka desetak metara sa plafonom ukrašenim freskama, zidovima na kojima su kristalna ogledala i dekoracije sa pozlatom, i sa dva lustera takođe sa pozlatom na koji je moglo da stane po sedamdeset sveća (pre nego što je u dvor uvedena struja). Centralni zid krasi freska na kojoj su Marija Tereza i Franjo Prvi. U ovoj prostoriji održavali su se balovi i dvorske svečanosti, a u Dvorani ogledala, čuvenoj i po belim i zlatnim rokoko ukrasima, manji koncerti među kojima i onaj koji je održao Mocart kad je imao samo sedam godina.

MOCART KUGLE
Nismo trošili vreme na obilaske prodavnica i kupovinu, ali slatkišu od marcipana koji se topi u ustima i koji se i dan danas ručno pravi po receptu njegovog izumitelja, Austrijanca Pavla Fursta koji ga je 1980. prvi spremio, "mocart" kuglama, nismo odoleli. To je jedino što smo, sem lepih utisaka, doneli u Beograd.