Tanasije Uzunović: Ćerki sam rekao da sama mora da pokaže koliko vredi i pronađe svoj put

Dramski umetnik Tanasije-Tasa Uzunović (74) doživeo je šok kad mu je kćerka Sofija (25) pre nekoliko godina saopštila da želi da se bavi glumom. Danas su kolege. I dok Tanasije s velikim uspehom i dalje igra u Narodnom pozorištu, nedavno je opet zablistao u “Velikoj drami” Siniše Kovačevića kao Zarija Vučić, Sofija se s uzbuđenjem priprema za prvu pozorišnu premijeru, za predstavu “Uspavana lepotica”.

- Sofija je odmalena pokazivala interesovanje za razne stvari i nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome da bi mogla da odabere glumu za životni poziv - priznaje Tanasije. - Lepo je pisala, zanimala se za književnost, težila je za autentičnim izrazima u muzici. U gimnaziji je odlazila u “Dadov”, što mi je bilo veoma drago jer sam smatrao da je bolje da vreme provodi u dramskoj sekciji nego da se interesuje za folk i rijalitije. Jedan prijatelj mi je tada rekao: “Ona će biti glumica”. Odgovorio sam mu da to ne dolazi u obzir, a on je na to samo proročanski kazao: “Videćeš”. I ispostavilo se da je bio u pravu. Kad su je oborili na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti, rekao sam joj da neke stvari mora da prelomi ukoliko želi da se bavi glumom, a ona je to želela po svaku cenu. Kasnije je upisala Akademiju umetnosti u klasi Dragane Varagić. Na prvoj godini sam joj skrenuo pažnju da u ovoj profesiji nema protekcije, da sama mora da pokaže koliko vredi i pronađe svoj put.

Vojin Ćetković: Samo da ne umrem u bedi, kao što umiru pojedini glumci

DETINJA LJUBAV

Sofija otkriva da je odmalena zaljubljena u scenu, i da je stasavala prvo u Pozorištancetu “Puž”, a kasnije i u Narodnom pozorištu, gde je dolazila i na očeve probe i predstave.

- Već sa sedam godina sam želela da postanem glumica, iako nisam baš tačno znala šta to zaista znači. Sve mi je u teatru bilo privlačno, a s vremenom sam shvatila da je to poziv kojim bih volela da se bavim do kraja života. Imala sam i na studijama i posle njih momente preispitivanja, valjda je to neminovno kod svakog ko krene tim putem da postane glumac. Pitala sam se da li sam pogrešila, posebno kad sam uvidela kakvi su ljudi zaista, šta je poželjno, a šta nije, kakav je sistem vrednosti, da postoje izraženi egoizmi. A u glumi, baš kao i u svakoj drugoj umetnosti, ne sme da bude egoizma, jer gde on postoji, tu nema umetnosti.

U nekim trenucima htela je da digne ruke od svega i jednostavno odustane, ali je ljubav prema toj profesiji ipak pobedila.

- S vremenom sam shvatila da možda ipak ima nade, da ne moram i ja da budem egoistična i da ću pronaći način da uspem u glumi. Usvojila sam tatin savet da budem svoja i da da ne odustajem od sebe, odnosno da ne izdam sebe. Da, ma koliko bilo teško i kakve bile okolnosti, ostanem čovek, i da je od svega najbitnije mirno zaspati. Što se tiče samog zanata, važno je vežbati stalno i imati određeni cilj.

Petar Božović o mlađim kolegama: Većina nema jačinu i snagu u sebi, osim što se lepo slikaju

PUT DO ISTINE

Tanasije je kćerki govorio da se ne prilagođava, već da bude ono što jeste.

- Objasnio sam joj da je to težak, mučan i nepriznat posao koji može da se radi samo pod jednim uslovom - ako se neizmerno voli. Trenutna situacija je poražavajuća, ali ne mogu i neću da joj rušim ideale, kao ni da joj dajem lažnu nadu. Mora mnogo da radi, pogotovo sad na početku karijere, a tu je i pitanje njene selekcije, odnosno odluke da li će se prikloniti jeftinim elementima i izražajnim momentima, ili će tražiti istinu, jer gluma bez istine ne može. Gluma je emocija, temperament, mašta, inteligencija da se sve to skupi, a do umetnosti je mnogo daleko. I mora da “krade” scenski izraz, zanatske cake.

Priliku da se oproba u pozorištu Sofija je dobila nedavno. Tumači naslovnu rolu u komadu “Uspavana lepotica”, u kom igraju i Sonja Knežević, Mihailo Lađevac i Milena Đorđević. S velikim nestrpljenjem očekuje premijeru zakazanu za 11. mart.

- Ova uloga je veoma uzbudljiva i potpuno drugačija od svega što sam do sada radila, pošto sam na akademiji uglavnom tumačila karakterne, jake i oštre ličnosti. Umiljata sam i lepa princeza i sad sam već ušla u štos, i uživam na probama, a kolege su mi zaista velika i dragocena pomoć i oslonac, mnogo učim od njih. Strahovala sam kako će sve to da ispadne, kako ću se snaći na sceni, i, na sreću, za sada sve ide dobro. Glumci, posebno oni moje generacije i mlađi, imaju malo šansi da se iskažu, zbog čega mi je veoma drago što sam dobila priliku. Ova uloga me je potpuno učvrstila u želji da se glumom bavim do kraja života. I nipošto ne treba zaboraviti da je gluma pre svega igra, i da ako glumac s vremenom zaboravi da se igra, ostaje samo preispitivanje. Tako sebi stvara grč i mistifikaciju, a igra je, bar za mene, nešto najlepše na svetu.