Rada Đurić o bolesnoj majci: Pokušavamo da ugrabimo što više od života zajedno

Voditeljka RTS-a Rada Đurić (50) prepoznatljiva je po vedrom raspoloženju koje uvek prenese i na svoje goste u emisiji “A, sada Rada”.

Ova voditeljka zarazne energije gostovala je nedavno na Prvoj TV gde je u emisiji "150 minuta" otvoreno pričala o karijeri, odnosu sa decom i jednoj za nju veoma bolnoj temi - bolesnoj majci.

Radina ćerka Vera je već šest godina u Americi i mada joj je teško što se retko viđaju, voditeljka je zadovoljna jer zna da je tamo "našla svoje mesto"

- Ona tamo pripada. Taj karakter Njujorka, taj duh, ona sve to stiže da upije i da udahne. Snašla se, to je mladost. Ja tamo ne bih mogla da živim. Možda samo da dolazim u posete, jednog dana kad budem baka, ali ne zadugo - iskrena je Rada.

- Nedostaje mi, ali nisam jedina u ovoj zemlji čije dete je tamo negde daleko... I nije to svejedno. Usamljeniji si, ali valjda su to te srednje godne kada si osetljiviji, pa se lako rasplačeš i na film, a kamo li na svoju životnu priču.

Rada je nedavno u emisiju dovela mamu koja boluje od karcinoma, gde je zajedno sa drugim ženama obolelim od raka javno pričala o “Sobi broj jedan” Instituta za onkologiju i radiologiju. Ovu odluku nije donela olako, ali je smatrala će nekom pomoći da čuje kako se njena majka i druge osobe koje boluju od ove bolesti nose sa tim.

- S tim se borim kao i svi u Srbiji. Kad se nađeš u tome, ti nemaš mnogo vremena o tome da razmišljaš. Moja mama je fantastičan borac i ima karakter za koji sam uvek znala da postoji, to je taj trenutak kada se suočavaš s takvim problemom. Ona je onaj tip žene, majke, koja hoće pre svega svoju decu da zaštiti od svega i to joj daje dodatnu snagu.

Voditeljka kaže da su joj posete ozloglašenoj "sobi jedan" promenile život.

- U njenom slučaju je bolest uzela maha i mi sad pokušavamo da ugrabimo što više od života zajedno. Ta bolest i te žene koje sam upoznala na Onkološkom insitutu, to je jedan paralelni svet, paralelni život. Upravo zato sam i želela da pozovem te žene, da mi ostali shvatimo šta je to. U stvari sam shvatila šta je život tek kada sam ušla u tu "sobu jedan". Naiskrenije to mislim. Tu su sve one žene koje srećemo, to smo mi u stvari... 

- Ta soba kad se zatvori, one se smeju one se raduju, one plaču, one umiru u toj istoj sobi, nadaju se... Imaju jednu sasvim drugačiju percepciju života. Ta "soba jedan" na Onkološkom insitutu je meni jedna životna škola, one su mene izlečile. Tamo osetiš vrednost života. Stalno smo pod nekom tenzijom, razmišljamo o svemu, a onda ja zastanem i pomislim "čekaj, sutra sam to možda ja". I to vam promeni razmišljanje o životu - zaključila je Rada.