Tamara Dragičević otkriva zašto je odlučila da zamrzne ćerkine matične ćelije
17.02.2017 12:28
Foto:
Glumica se vraća na pozorišnu scenu dva meseca nakon što je rodila kćerku Stašu, oko koje sa suprugom Petrom Benčinom ravnopravno deli obaveze, i priznaje da su je preplavile emocije kad je prvi put uzela u naručje svoje dete
Čestitke: Porodila se Tamara Dragičević
Glumica Tamara Dragičević (27) ni u poodmakloj trudnoći nije propuštala važne gradske događaje - filmske i pozorišne premijere. Čak je i u teretanu išla do osmog meseca, a na sceni Ateljea 212 igrala do devetog. Ova donedavno aktivna trudnica sada je aktivna mama, koja se na “daske koje život znače” vraća samo dva meseca nakon što je sa kolegom Petrom Benčinom dobila kćerku Stašu.
Tamara Dragičević na simpatičan način otkrila da čeka devojčicu
Bili ste vrlo aktivni u trudnoći. Da li se sad, dva meseca posle porođaja, nešto promenilo?
- Naravno. Dok nisam bila trudna, dešavalo se da izađem ujutru iz kuće i da se ne vraćam do uveče, odem na probu, pa na snimanje, nekad imam i neko slikanje, potom još jednu probu, predstavu. Pre nego što sam ostala u drugom stanju trudila sam se da igram, izlazim, vodim aktivan život. Sad je to nemoguće, ali nekako zavolite tu promenu, prija vam. Tako je normalno i ništa tu nije čudno.
- Da, ali nisam toga svesna. Sve što mi se dešava deluje mi normalno i prirodno.
Slažete li se sa tvrdnjom da se, kad se rodi dete, rodi i majka?
- Apsolutno. Devet meseci nosite bebu u stomaku i ne možete ni da zamislite kako će zaista izgledati taj trenutak kad je uzmete prvi put u ruke. Ne umem rečima da opišem momenat kad se to dogodi, preplave vas emocije i adrenalin. To je potpuno jedinstven osećaj, najlepši koji doživite u životu. Mislim da je nepristojno da kažem bilo šta više od toga. Mnogo žena to doživi, iako se vama čini da je vaš osećaj jedinstven, potpuno drugačiji.
Ipak, svaka majka misli da je njeno dete nešto posebno.
- Sve bebe su iste, lepe, male i slatke, samo se majkama čini da su njihove jedinstvene, posebne, zato što su nešto najlepše što su videle u životu.
U trudnoći niste mnogo govorili o onome kroz šta ste prolazili. Možete li sad to da opišete?
- Nisam pričala o tome jer je to nešto što se dešava većini trudnica. I ne samo to. Ne volim mnogo da govorim o svom privatnom životu. Publika je u prilici da prati rad nas glumaca na sceni i na filmu i uverena sam da smo interesantniji ukoliko se manje “otkrivamo” i delimo s javnošću stvari iz svog privatnog života. Možda nam je kasnije lakše da u nekoj novoj ulozi pokažemo šta znamo i umemo, nego da odmah bacimo sve karte na sto. Ako neko želi da o sebi ispriča sve, nek onda lepo uđe u rijaliti program i neka ga snimaju dvadeset i četiri sata. Mislim da to nije dobro za našu profesiju.
Koliko vas je promenilo majčinstvo?
- Ne umem rečima da iskažem to osećanje, a da to kasnije na papiru izgleda baš onako kako se ja osećam. To je nemoguće. Dosta sam razmišljala o ženama koje postanu majke, pa znaju da ispričaju kako se osećaju, ili o novinskim naslovima tipa “Najbolja uloga u njenom životu”. Kad niste majka, sve što vam neko o tome priča možete da razumete, naslutite, ali tek kad to postanete, shvatite da to ne može da se opiše.
Kako se vaš suprug Petar Benčina ponaša u ulozi oca, da li je smeo da uzme u ruke Stašu čim ju je ugledao?
- Da, uzeo ju je odmah. Možda je i interesantno to što se podjednako dobro snalazimo u poslovima oko bebe. Zajedno je kupamo, izvodimo napolje, i jedva čekamo lepše vreme. On mi najviše pomaže oko nje, ali tu su i bake i tetke. Potpuno mi je prirodno da ga posmatram kao oca, ne mogu da zamislim da je drugačije. I divno je.
Zašto ste odlučili da zamrznete Stašine matične ćelije?
- Svi imaju neko svoje mišljenje o toj temi, a moje je da je super što postoji takva mogućnost. Kad smo Petar i ja saznali da ćemo postati roditelji, ni u jednom trenutku nismo imali dilemu oko toga. Smatrali smo da je bitno da obezbedimo zdravstvenu sigunost našem detetu.
A da li ste se tako lako dogovorili i oko njenog imena?
- Kad birate ime za dete, nijedno vam nije dovoljno dobro, razmišljate da li je to to, danas vam se dopada jedno, sutra drugo. Neki ljudi veruju da treba smisliti nekoliko imena, pa će vam se pravo ukazati kad vidite bebu. Mi smo vagali između nekoliko predloga, ali kad smo izgovorili Staša, oboje smo shvatili da nam se sviđa. Znali smo da će se tako zvati i pre nego što se rodila, a sad kad je pogledam, vidim da joj u potpunosti odgovara. To nije često ime, blesavo je, interesantno.
Čitate li neke knjige o roditeljstvu i da li je neka posebno uticala na vas?
- Postoje neke novije knjige iz te oblasti koje su mi interesantne. Mislim da je dobro čitati štivo tog tipa jer uvek nešto novo naučite, saznate, otkrijete. Ipak, ni u trudnoći se nisam, pa to ne činim ni sad, opterećivala napisanim već sam svemu prilazila intuitivno. Kad treba da odlučim o tome šta je dobro za mene, a sad i za moje dete, verujem svojoj intuiciji. Njome se služim i kad je posao u pitanju. Sećam se da mi je pre nego što je trebalo da rešim da li ću učestvovati na takmičenju “Tvoje lice zvuči poznato” razum govorio da odustanem od te ideje jer nisam profesionalna pevačica niti plesačica, ali unutrašnji osećaj mi je govorio da ću se snaći u tome i da treba da probam. I nije me prevario - to mi je bilo jedno od uzbudljivijih iskustava u životu.
Da odlično igrate pokazali ste i u filmu “Ples u tami”. Uzimate li sad časove plesa?
- Nažalost, ne. To je oduvek bila moja velika želja, pogotovo kad sam bila mala. Kasnije sam krenula u Dadov, pa na studije glume, i ples sam potpuno zapostavila. Zato se danas kad smo u nekom društvu i zasvira muzika ne libim da prva ustanem i zaigram. A za potrebe filma “Ples u tami” nisam uzimala časove, imali smo profesionalnog koreografa Pjera Rajkovića.
Jeste li se vratili vežbanju, s obzirom na to da ste se bavili sportom i u trudnoći?
- Trenutno nemam vremena da se tome posvetim onoliko koliko bih želela, ali naravno da mi je i to u planu. Do samog porođaja mi je prijalo što sam bila u pokretu i hvala bogu što sam imala divnu trudnoću pa sam sve mogla da radim. Vežbala sam do osmog meseca, u “Florens” igrala do devetog. Sve to mi je prijalo, iako bi se ljudi iza scene svaki put zabrinuli kad u poslednjem činu krenem da igram čarlston, da se mnogo ne zanesem.
Uskoro kreće emitovanje treće sezone serije “Vojna akademija”. Šta se dešava s vašim likom?
- Nastavak “Vojne akademije” sam takođe snimala u drugom stanju, uhvatila sam poslednji trenutak dok mi se stomak nije primećivao. Volim tu seriju, prvenstveno jer je to jedna od mojih prvih uloga, a saradnja koju smo imali sa Dejanom Zečevićem i produkcijom je bila sjajna. Nekako smo svi rasli sa tom serijom, pa se tako menjao i moj lik, Nadica. Ova nova sezona je puna zapleta i raspleta, jedva čekam da krene da se prikazuje.
Pored lika Nadice, koje još uloge smatrate značajnim za svoju karijeru?
- Tu je uloga u “Montevideu”, ali i ona u “Mirisu kiše na Balkanu”. Nekako ljudi uvek zaborave da pomenu tu seriju, a ja je uvek izdvojim kao posebnu jer sam bila na trećoj godini akademije kad sam počela da igram lik Salom, najstariju sestru. To je divno napisana dramska rola, baš kao i Aska koju sam prvo tumačila u predstavi Pozorišta “Boško Buha”, da bih je kasnije oživela i u filmu “Ples u tami”, rađenom po Andrićevoj pripoveci “Aska i vuk” koju mnogo volim.
Povezane vesti.
Zvezde.
Komentari. (0)