Povratak porocima ili zašto je inspektor Marjanović testirao odlučnost Tihomira Stanića

Zarad uloge Predraga Marjanovića, načelnika policije u seriji "Ubice mog oca", glumac Tihomir Stanić vratio se porocima koje je odavno pobedio: alkoholu i cigaretama.

- Sve se može kad čovek to zaista želi. Volja je najvažnija. Zahvaljući njoj sam pre petnaest godina ostavio piće – priznaje Tihomir-Tika Stanić i dodaje:

Tihomir Stanić: Sliku onoga što živimo kreiramo svi zajedno

- Kad su u pitanju cigarete, imam i nekoliko predstava u kojima pušim, ali mi to ne predstavlja nikakav problem. Nisam imao nikakav problem niti krizu tokom odvikavanja od duvana. Uopše mi nije bilo teško. Dobar je osećaj kad pobediš sebe i svoje poroke. Kad sam prestao s alkoholom, nikad više nisam poželeo da popijem ni kap. Jednostavno, ispio sam svoju turu. Slično je i sa cigaretama.

Vreme će pokazati ko je na čijoj strani. Gledajte šestu epizodu serije "Ubice mog oca" večeras od 20.00 časova na RTS1. #RTS #UbiceMogOca #serija #TV #Srbija#Decembar

A photo posted by Ubice mog oca (@ubice_mog_oca) on Dec 4, 2016 at 6:21am PST

Ulogu načelnika policije Marijanovića, razapetog između profesionalizma, prijateljstva i šurovanja s političarima i mafijom, dobio je na neobičan način.

- Malo je falilo da ostanem bez uloge u "Ubicama mog oca“. Pozvali su me prvo na kasting, jer me reditelj Predrag Gaga Antonijević nije poznavao. Odbio sam, uz opasku da radi sa onima koje zna. Čekao sam deset dana novi poziv. Antonijević me je tada pitao da li mogu da smršam nekoliko kilograma, odgovorio sam potvrdno i bez problema ih skinuo. A kad smo počeli da snimamo, toliko mi se svideo scenario i način rada da sam odlazio na set i kad nisam imao svoje scene. Uloga je odlično napisana, čim sam pročitao scenario bilo mi je jasno da je sjajna, a i sa rediteljem sam se odmah sporazumeo kako da gradim taj složen lik. U ovom našem poslu potrebno je, pored zasluga imati i malo sreće da dobiješ dobru ulogu. Posrećilo mi se da je u javnosti postignut konsenzus oko toga da sam napravio dobru ulogu, zahvaljujući scenariju, reditelju i iskustvu. Svi su se saglasili da je inspektor Marjanović moja odlično odigrana rola.

NAJBOLJI NAJVIŠE SUMNJAJU

Uveren je kako je glumcima data mogućnost da kroz uloge sagledaju sve svoje nedostatke i prepoznaju vrline.

- I zbog vrlina i zbog mana možemo da shvatimo da nismo ni sami ni jedini, mnogo je toga zajedničkog svima nama. Poroci i vrline su nešti što pripada svima, samo je pitanje šta je od toga najbolje, baš kao što je i održavanje balansa, odnosno šta ćemo od svega što nam je u sopstvenoj duši dato, podržati.

Iako je nesumnjivo talentovan za ovaj poziv, dugo to nije znao i sumnjao je u sebe.

- Oduvek sam preispitivao svoje sposobnosti. Talenat vam omogućava da se osećate sigurno i samouvereno. Zbog talenta se i ne pravi nikakva fama, nego se normalno ponašate i odnosite prema njemu. Nemam svest o težini svog posla, sve mi nekako ide lako, a ljudi sa strane i ne vide koliko je to zapravo naporno. Netalentovani ljudi su skloni kuknjavi i preuveličavanju i stvarno se namuče da bi napravili dobru ulogu, a onda se tome pridaje veliki značaj, diže se prašina oko onoga što su uz ogroman trud i napore napravili. Talenat vam dopušta prečice, kraći put ako se za njega opredelite, a kad je uloga jaka i čvrsta, onda sve ide lako, bez problema. Ali, ako ste kolebljivac i svaki dan se pitate da li je dobro to što radite, onda sve ide teško i sa velikom mukom.

Uradio je i predstavu "Teatar mahera" po tekstu austrijskoj pisca Tomasa Bernharda, koja se igra po kafanama.

- To je izuzetan poduhvat jer je glavni lik glumac koji je, da bi prehranio porodicu, prinuđen da igra po raznim bircuzima. U želji da iskoristimo radnju komada, odlučili smo se da ga igramo po kafanama, gde su ljudi u prilici i da ne gledaju, nego da uživaju u jelu i piću. To jeste veliki izazov i mač sa dve oštrice, ali vredi pokušati i staviti svoje snage na proveru. Uostalom, taj tekst i jeste veliki filozofski esej o smislu pozorišta, činjenici da postoji već hiljadama godina i da laž nigde nije fascninatna kao tu. Ne slažem se s Bernhardom, mislim da je suština i ideal glume da se kaže istina. Da se sa scene izgovori istina, tuđim tekstovima i različitim okolnostima, ali isključivo istina. Težim tome u svim ulogama, ponekad dosegnem, a nekad i ne uspem, ali, težnja čoveka ispunjava i daje smisao ovoj profesiji. Sve ostalo je samo neko varljivo sećanje na nas - iskren je Stanić.