Brankica Sebastijanović i Milan Vasić: Novi omiljeni filmski par

Tokom rada na filmu ‘Zona Zamfirova, drugi deo’ zgodna glumica i njen šarmantni kolega su se veoma zbližili i izgradili čvrsto prijateljstvo, u kojem ima mesta za male ispovesti i velike tajne, kao i za zajedničke vožnje koje se zbog vesele atmosfere iznova prepričavaju

Iako završen za nekoliko nedelja, film Juga Radivojevića “Zona Zamfirova, drugi deo”, najavljen kao nastavak kultnog ostvarenja Zdravka Šotre “Zona Zamfirova” iz 2002, nastajao je više od tri godine. Snimanju su prethodile ozbiljne pripreme, a glavni glumci Brankica Sebastijanović (26) i Milan Vasić (37) uoči premijere 24. januara, ispunjeni velikim očekivanjima, moraju da se nose i sa teretom nastavka, te konstantnim upoređivanjima sa akterima prethodnog filma - Katarinom Radivojević i Vojinom Ćetkovićem.

- Mene od početka karijere prati igranje u nastavcima, a samim tim i neprestano poređenje sa prethodnicama - priznaje Brankica Sebastijanović. - Prva uloga koju sam imala na filmu bila je Ljiljana u “Kad ljubav zakasni”, novoj ekranizaciji dela Mir Jam “Samac u braku”. Prethodne su rađene sa drugim rediteljem i nešto drugačijom glumačkom postavom, pa su mislili da mi ne možemo da im pariramo. Zatim su usledili “Sinđelići”, adaptacija čuvenih “Seranovih”. Kad smo počeli da ih snimamo, bilo je tvrdnji u javnosti kako mi to ne možemo, da je španska serija nedostižna. A sad Zone. Žao mi je što neki ljudi, potpuno nesvesni koliko je teško stvarati u ovo vreme i doći do kvalitetnog scenarija, unapred prekorevaju i bivaju zajedljivi. Zar nije bolje da čuvamo nešto što je naše, pa čak i da to uzdižemo i govorimo kako je dobro?

STAŽIRANJE NA JUGU

“Zonu Zamfirovu” gledala je sa nepunih 12 godina.

- Sećam se da sam išla s mamom u bioskop u Staroj Pazovi i da je film na mene ostavio snažan utisak. Ipak, nikad mi kasnije nije palo na pamet da bi mogao da bude snimljen nastavak, a kamoli da ja igram u njemu. Bila sam na kastingu, i čim sam prošla u uži krug, Jug me je zvao da se vidimo. Nisam razmišljala o glavnoj ulozi, ali kad mi je rekao da bih bila Zone, odmah sam pristala.

Za razliku od Brankice kojoj je ovo prva velika rola nakon što je diplomirala glumu, Milan je baš ovakvu ulogu priželjkivao.

- U poslednjih pet godina intenzivno igram u serijama i predstavama. Sve su to mahom komedije i vrlo su gledane, publika ih voli, ali me zbog njih doživljava samo kao komičara. Verujem da je došlo vreme da me ljudi upoznaju i kroz neku dramsku ulogu, baš glavnu i baš na filmu. Drago mi je što sam u ovom ostvarenju pokazao i kakav glas imam, pošto sam dosad tumačio likove koji ne znaju da pevaju.

Milanu je lik Maneta baš “legao”, prvenstveno zbog jezika kojim se govori na filmu, a koji je njemu potpuno poznat jer je odrastao na Kosovu, kao i zbog toga što je nakon završetka glumačke akademije više od pet godina radio na jugu Srbije.

- Dijalekt mi je zadavao muke samo dok sam studirao, i verujem da je on jedini razlog što su me ljudi u tom periodu doživljavali kao stidljivog momka. Došao sam iz Kosovske Kamenice gde se nije govorilo pravilno, pa sam verovao da ću na fakultetu imati veliki problem s akcentima. Iz želje da ne ispadnem “seljak”, što je bilo samo u mojoj glavi, nisam mnogo govorio. Kad sam igrao u seriji Ljubiše Samardžića “Jesen stiže, dunjo moja”, veoma sam se trudio da ne grešim u izgovoru i to mi je predstavljalo ogroman teret. A uloga Maneta bila mi je kao kad biste Crnogorcu dali da glumi Crnogorca, potpuno domaći teren. Ni u jednom trenutku nisam osećao bilo kakvo opterećenje, uopšte nisam razmišljao o jeziku.

KAFE KOJE SPAJAJU

Na snimanju im je bilo toliko lepo da su se sve vreme osećali kao na ekskurziji.

- Pomislila sam da će mi sva ta putovanja biti naporna, da bi se to na kraju pokazalo kao najlepši deo rada - ističe Brankica. - Po sedam dana smo bili u Pirotu, Novom Pazaru, Valjevu, Vranju, Senti i Aleksincu, dok smo na Vlasini boravili nešto kraće. U svim gradovima sam bila prvi put i potpuno sam oduševljena njima.

Milan je navikao na konstantna putovanja. Prvo je godinama širom Srbije, a i šire, gostovao u pozorištima sa komadom “Pevaj, brate”, a potom i sa “Školom za ljubavnike”, predstavom koju je producirao i u kojoj igra.

Iako je tokom trogodišnjeg rada bilo mnogo anegdota, Milan izdvaja jednu.

- Kad smo snimali u Valjevu, otišao sam sa koleginicom do prodavnice. Prišla mi je prodavačica, krenula da me zagleda i da se smeška, i započela razgovor. Pitala me šta ću ja u njenom gradu, da li sam došao da igram neku predstavu ili da snimam film. Rekao sam joj da radim “Zonu Zamfirovu, drugi deo”. “Znam da je drugi deo, prvi sam gledala i odlični ste bili u njemu”, uzvratila mi je ona. Izleteo sam iz radnje jer nisam mogao da suzdržim smeh.

Emocije između Zone i Maneta su od starta toliko snažne da su svi pomislili kako je dvoje glumaca ljubav sa velikog platna uspelo da prenese i u privatni život. Ipak, između kolega se na snimanju izrodilo samo veliko prijateljstvo. Milan je još u potrazi za onom pravom, a Brankica je u stabilnoj vezi s producentom Manetom Šijanom.