Poznati muzičar na emotivan način je ispratio roditelja, našu legendarnu balerinu i vrsnog pedagoga Zoju Begoli, koja je posle duge i teške bolesti preminula u 68. godini
Dostojanstveno, uz setan izraz lica, pevač Relja Popović (27) poslednji put se oprostio od majke, legendarne balerine Zoje Begoli, koja je posle duge i teške bolesti preminula 2. januara u 68. godini.
- Razumem vašu dobru nameru, kao što ćete vi razumeti moju želju da ovaj trenutak ostane intiman. Pričaću o mami drugom prilikom - rekao je za “Gloriju”, a brojne prijatelje i poštovaoce rada i života njegove majke koji su došli da joj odaju počast u kapeli za ispraćaj na kremaciju Novog groblja zamolio je da ne plaču. - Hvala vam u bratovo i moje ime što ste ovde. Ne znam kako se ovo radi, šta bi sad trebalo da kažem. Siguran sam da naša majka, naša i vaša Zoja, zna sa koliko ljubavi ste je ispratili. Molim vas da to bude bez suza, jer ona je živela sa osmehom i uvek je slavila život.
BEZ PRAVA NA ODUSTAJANJE
Sve vreme uz Relju su bili stariji brat Miša i nevenčana supruga Nikolija Jovanović. Skrhan bolom, pevač je jedva zadržavao suze. Kako mu je otac umro kad je imao dve godine, mama Zoja mu je bila najveći oslonac i najbolji prijatelj. Bdela je nad njim sve ove godine, a on se, kako je jednom prilikom istakao, trudio da bude dobar i uzoran sin. Iako joj kao samohranoj majci nije uvek bilo lako, pogotovu što je paralelno gradila dve blistave karijere: umetničku, plesnu i pedagošku i drugu prevodilačko-prosvetiteljsku, nikad se nije žalila niti odustajala. Ali, to isto je tražila i od drugih.
Od vrsne baletske igračice i pedagoga oprostile su se kolege iz Narodnog pozorišta, Akademije umetnosti, Udruženja baletskih umetnika, Baletske škole “Lujo Davičo”, izdavačke kuće “Zvoneći kedri Srbije”. Samo retki su znali da je Zoja poslednju deceniju bila jedan od stubova ove kuće. Njeni najbliži saradnici iz te izdavačke “misije” otkrili su da je bila beskompromisan borac za istinu, lepotu i dobrotu, i da će im u sećanju zauvek ostati njen široki, topli, svegrleći osmeh, kao i to da je čvrsto verovala da nas sve čeka dobar život, ovde i sada.
Na svemu što je kao vrstan pedagog uradila za mnogobrojne učenike biranim rečima se zahvalio jedan od njih, koga je volela kao da joj je rođeni sin. Upravo on, Đorđe Makarević, reditelj, koreograf i prvak Baleta Pozorišta na Terazijama, otkrio je da je Zojin kolega u čuvenoj Akademiji “A. J. Vaganova” u Sankt Peterburgu bio čuveni Mihail Barišnjikov. Đorđe je bio prisutan kad su se nekadašnji školski drugovi sreli posle 40 godina i kad je Zoja Miši uručila poklon: CD sa snimcima iz škole koje je sama zabeležila malom ručnom kamerom.
O Zoji i njenoj veličini, značaju za našu umetnost, požrtvovanosti i spremnosti da svet menja nabolje tek će se čuti. Zasad bi moglo sa sigurnošću da se kaže da je bila jedna od onih koji se rode da stvaraju. I to potvrđuju načinom kako žive. A to što čine drugima uvek izgleda fascinantno, neobično, divno. Umetnici kakva je bila ona dolaze na ovaj svet sa misijom, i kad odlaze, za njima žalimo svi.
Najnovije.
Komentari. (0)