Ljudi koji su nesrećnim slučajem postali genijalci

Zamislite da jednog dana iznenada steknete besprekornu veštinu sviranja instrumenata ili znanje o matematici kakvo niste stekli tokom školovanja. Upravo to se dogodilo nekolicini ljudi u svetu, koji su dobili dijagnozu “stečenog sindroma savanta”.

Savanti su osobe sa određenim oblikom mentalnog poremećaja, koje pokazuju “nadljudske” sposobnosti, obično na poljima matematike, muzike i umetnosti, prenosi B92 pisanje news.co.au.

Tek šačica njih je te sposobnosti stekla tokom života, budući da se savanti obično takvi rađaju. Uglavnom su ih dobili nakon po život opasnog zdravstvenog problema ili fizičke povrede.

Ovo su neki od njih.

Džejson Pedžet

Džejson nije bio naročito uspešan učenik u osnovnoj i srednjoj školi i uprkos relativno visokom koeficijentu inteligencije, nikad nije pokazao interesovanje za matematiku. Bivši prodavac dušeka, svakodnevno je posećivao teretanu i njegov život se vrteo oko provoda i devojaka.

Jedan događaj je sve promenio.

Jedne septembarske večeri 2002. u 21. godini Pedžet je napadnut ispred jednog bara u Vašingtonu. Dvojica muškaraca su ga udarila u potiljak i šutirala ga čak i kad je pao na zemlju. Dobio je jak potres mozga.

Nakon oporavka u bolnici, delovalo je da se sve vraća u normalu, ali je Pedžet primetio da s njim nešto nije u redu. Odjednom je počeo da obraća pažnju na detalje i čak i protiv svoje volje pere ruke iznova i iznova u kratkim vremenskim razmacima.

Pored toga, počeo je da primećuje neverovatne detalje i zanimljive oblike u potpuno “dosadnim” predmetima.

- Stajao sam pored umivaonika i video pojedinačne linije u mlazu vode - napisao je Pedžet u svojoj knjizi “Struck by Genius: How a Brain Injury Made Me a Mathematical Marvel”.

- Prvo sam se uplašio i zabrinuo za sebe, ali je prizor bio tako lep, da sam zurio kao omađijan.

Ispostavilo se da je njegov mozak nakon udaraca koje je pretrpeo postao preterano stimulisan i Pedžet je uskoro počeo da pokazuje interesovanje za matematiku.

Mir je pronalazio u geometrijskim oblicima, a danas je teoretičar brojeva, profesionalni govornik i umetnik specijalizovan za zanimljive geometrijske oblike koji mu se pojavljuju u mislima.

Orlando Serel

Ako Orlandu Serelu kažete bilo koji datum u istoriji, on će znati da vam kaže koji dan u nedelji je tada bio. Ipak, on kaže da on ne pamti i ne računa datume.

- Imam i pametnije stvari da radim, umesto da sedim i proučavam kalendar - rekao je za Discovery Channel.

Pa ipak, može da vam kaže dan, temperaturu i šta je radio u bilo kom danu nakon nesreće koju je pretrpeo.

Sedmi februar 1983?

- Ponedeljak. Padala je kiša. Jeo sam picu iz ‘Domina’ sa ljutom kobasicom i salamom.

Trinaesti oktobar 1984?

- Subota. Bilo je oblačno. Nosio sam crnu duksericu sa kapuljačom.

Trinaesti decembar 1991?

- Petak. Nisam išao na posao tog dana.

Kao dete rođeno u Virdžiniji, nije pokazao nikakve naročite intelektualne sposobnosti. Međutim, kada je imao samo 10 godina, pretrpeo je udarac u glavu dok je igrao bejzbol sa prijateljima. Lopta ga je udarila u levu stranu glave tako jako, da je odmah pao u nesvest. Kad je konačno došao sebi, osećao je nepodnošljivu glavobolju.

Nedugo potom primetio je da se nešto u njemu suštinski promenilo. Odjednom je mogao da rešava složene matematičke jednačine, a pamćenje mu se značajno popravilo.

Naučnici su često testirali Serela i utvrdili su da nikad nije pogrešio u svojim sećanjima. On sam ne zna kako je to moguće, ali je jednostavno tako.

Entoni Cikorija

Entoni Cikorija je ortopedski hirurg iz Njujorka. U 42. godini života razgovarao je s majkom u telefonskoj govornici, kada ga je udario grom.

Srećom, žena koja je čekala da završi razgovor bila je medicinska sestra i uspela je da ga oživi, a Cikorija se potpuno oporavio nekoliko nedelja kasnije.

Na neurološkim pregledima nije primećena nikakva neuobičajena aktivnost mozga.

Međutim, nedugo potom, Cikorija je dobio neobjašnjiv nagon da sluša klasičnu muziku za klavir. Uprkos tome što nikad ranije nije pokazivao interesovanje ni za taj instrument ni za taj žanr, kupio je sebi note i počeo da uči da svira.

Smetalo mu je što je taj proces tekao sporo, jer je umesto da svira muziku koju čita iz notne sveske, uporno čuo melodiju koja je “svirala” u njegovoj glavi.

Tada je shvatio da on zapravo komponuje muziku.

Tokom tri meseca posle nesreće, Cikoria je gotovo sve vreme svirao klavir i komponovao. Na posletku je imao i prvi javni nastup kao kompozitor na solo resitalu.

Objavio je 2008. i svoj CD “Notes From An Accidental Pianist and Composer”. Njegova najpoznatija kompozicija s tog albuma je “The Lightning Sonata”.

Tomi Mekhju

Tomi Mekhju bio je pesnik i umetnik iz Liverpula koji je u 51. godini pretrpeo moždani udar. Kad je došao kući iz bolnice, nije znao ni gde se nalazi, ni ko je njegova supruga, ni da se prepozna u ogledalu.

Nije mogao da jede, hoda niti razume potrebu za tim aktivnostima. Međutim, osetio je neopisivu potrebu da slika.

Prekrivao je vrata, zidove i plafone živopisnim slikama sve dok nije ispunio sav prostor.

- Kao da je u meni pukao neki balon - rekao je kasnije za The Telegraph.

- Mogao sam da vidim lepotu sveta. Znam ko sam. Onaj čovek koji sam bio, zauvek je otišao. Ne znam ko je on bio.

Mekhju nije imao naročite slikarske sposobnosti pre moždanog udara. Bio je jedno od 12 dece rođene u radničkoj porodici i bivši zavisnik od heroina koji je jedno vreme bio u zatvoru. Pre moždanog udara, radio je kao zidar.

Umro je od raka 2012. u 63. godini života.

Alonzo Klemons

Alonzo Klemons iz Kolorada imao je prirodni dar za vajanje. U drugoj godini je obožavao da se igra plastelinom i satima je pravio razne figurice. Međutim, u trećoj godini je teško povredio glavu i od tada nije mogao da funkcioniše samostalno. Nije mogao da govori, vezuje pertle niti se samostalno oblači.

Lekari su procenjivali da je njegov koeficijent inteligencije između 40 i 50.

Međutim, vremenom je otkriven njegov neverovatan umetnički talenat. Mogao je da posmatra neku životinju na samo nekoliko sekundi, a onda je do detalja oblikuje u glini ili vosku. Svojim preciznim čulom dodira, mogao je da vaja čak i u mraku i većinu svojih dela napravio je za manje od sat vremena.

Njegovi radovi mogu da se kupe po ceni koja dostiže i do 45.000 dolara.