Marko Janketić: Serija “Ubice mog oca” je prava kritika društva

- Ova uloga mi je donela popularnost, ali nije moja glumačka odskočna daska jer sam i pre nje dosta radio u pozorištu, ali i snimao filmove autorskog profila, odnosno umetničke filmove koji nisu baš populistički. Istina je da sam slabo za televiziju radio, a televizija je moćni medij - priča Marko, sin barda srpskog glumišta Mihaila Miše Janketića.

Mladi glumac kaže da on sa likom koji tumači u ovoj krimi seriji ne deli ista interesovanja i životne stavove.

- Serija “Ubice mog oca” je prava kritika društva. To je priča o korumpiranim političarima, o korumpiranim policajcima i korumpiranim tajkunima. Zapravo o tome koliko su svi povezani i kako sistem ovde funkcioniše, tačnije ne funkcioniše. Čini mi se da tako otvoreno nije moglo da se priča u socijalističkim državama, ali doduše i nije bilo toliko kriminala. U ovoj seriji se otkriva jedno brutalno ubistvo, a njegova pozadina je mnogo komplikovanija nego što to na prvi pogled izgleda.

Ne može da nam otkrije ko je ubica, ali nije ni siguran da će na kraju to biti veliko iznenađenje za gledaoce.

- Od producenata i RTS zavisi da li će biti nastavka serije, ali lično to bi mi prijalo zato što je to bilo jedno dobro snimanje, odlična atmosfera i ekipa koja je u dobrom ambijentu sa razumevanjem sarađivala. Inače, vrlo rado bih snimao i nastavak.

Marko, koji je pre dve godine postao stalni član JDP, kaže kako svog oca, našeg velikog glumca Mišu Janketića, pita za savet kada je u nekoj glumačkoj dilemi. Jednostavno razgovaraju o tome i od njega uvek dobije sugestije. Pošto su mu i mama i tata glumci, a i mlađa sestra je krenula glumačkim stazama, zanimalo nas je da li bi voleo da urade neki zajednički projekat.

- Ako možemo da se okupimo da bismo radili projekat koji ima smisla, onda da, ali ako bismo se okupili samo da bi se okupila porodica da radi, onda ne.

Iako je Mihailo Janketić i odličan pedagog, sin ne bi krenuo njegovim stopama.

- Ja nisam sklon pedagogiji, jer smatram da ne bih naročito bio dobar u tome. Umem da zabavim decu ali ne i da se bavim pedagogijom.

Marko je na filmu debitovao u ostavrenju "Tri palme za dve bitange i ribicu” kada je imao dvanaest godina, a iz trećeg pokušaja je upisao glumačku akademiju.

- Da nisam ni tada pošao prijemni ne verujem da bih probao i četvrti put. Voleo sam da slikam i da crtam, a završio sam i srednju školu za dizajn nameštaja, tako da bih se možda time bavio.

Marko je ovih dana u Šoping centru "Ušće" čitao bajku “Čudnovati doživljaji Barona Minhauzena”.

- Meni je, kao malom, mama najviše čitala bajke. Ne verujem u njih ali volim da maštam. To uverenje da tako nešto može da postoji, u međuvremenu je nestalo. Inače, jedan deo mog diplomskog ispita je bila upravo ova bajka u formi monodrame. To su bile kratke priče, doživljaji i pustolovine jednog neverovatnog lažova i užasno maštovitog čoveka - priseća se Marko.