Pevačica Ilda Šaulić (38), koja je 21. septembra rodila prvo dete, devojčicu Emu, prve nedelje materinstva opisuje kao nestvarno čaroban period. Njoj i suprugu Bojanu Vučkoviću, četrdesetpetogodišnjem poslovnom čoveku, ništa nije teško.
- Toliko dugo sam čekala da postanem mama da mi sada nespavanje ne smeta. A kad mi neko najdobronamernije skrene pažnju da ne bi trebalo Emu da navikavam na ruke, kažem da hoću stalno da je držim u naručju, jer vreme leti i brzo će da poraste. Čini mi se da samo što smo se okrenuli, prošlo je tri meseca.
Kad je prvi put videla svoje dete, preplavio ju je čudan osećaj.
- Nisam mogla da sklonim pogled s nje. Gledaš to malo biće, znaš da je tvoje, da ti se konačno ispunila davnašnja i najveća želja. Ni sad ne umem da opišem te emocije, to je nešto između blagog šoka i neverice. Mislim da ću tek u mesecima pred nama uspeti da sagledam pravu dimenziju materinstva.
Kćerkica joj je delovala previše sićušno, kao Toma Palčić.
- Nisam je uopšte takvom zamišljala i to sam svima rekla. Plašila sam se da je ne povredim kad je uzmem. U međuvremenu je porasla, dobila na težini, tako da je već “ozbiljna devojčica”. Kosica i oči su joj svetli, i mada kažu da je to uobičajeno za bebe, izgleda da će tako i ostati. Tako da će plave oči, osim dede Šabana, tetke Sanele i ujke Mihajla, imati i ona. Za sada dosta liči na Bojana, smeje se kao on. Ali dobro, kasnije će, nadam se, preovladati moje. Šalim se, naravno. Ema je dobra beba, lepo spava, jede i, da kucnem u drvo, baš je kako treba.
Dedu Šabana unuka je podsetila na Anđelinu Džoli.
- Rekao je da ima ustašca kao Anđelina, što je mene baš slatko nasmejalo. Ali, to je bila dedina prva asocijacija. Inače, tata je slab na žensku decu, prvo smo mu mezimice bile sestra Sanela i ja, posle Una, Sanelina kćerka, a sada je i Ema dobila posebno mesto u njegovom srcu.
Emino rođenje predstavlja i mali kuriozitet, jer je došla na svet na isti dan kad i sestra od tetke Una i teča Zoran Bata Mirković, naš bivši fudbalski reprezentativac, i tako “ojačala klan Devica u familiji”.
- Da smo to planirali, ne bi se desilo. Trebalo je da sačekamo još neki dan, tako smo se dogovarali sa doktorkom koja mi je vodila trudnoću. Međutim, kad sam došla na pregled, rekla mi je da je vreme. Bila sam zatečena, ali na onaj prijatan način, a dupla proslava rođendana prerasla je u trostruko, celodnevno slavlje. Ema je, inače, peta Devica u našoj familiji, osim nje, u tom znaku rođeni su i tata, Sanelina deca, Luka i Una, i zet Bata. Pritom, većina mojih dragih saradnika i prijatelja je rođena u septembru, dana nema kad neko ne slavi, pa se šalim da iduće godine tog meseca neću biti u Beogradu.
Svesna da su ženska deca naklonjenija očevima, Ilda duhovito kaže da će ona biti “baba roga” koja će morati da kontroliše situaciju.
- Tata učestvuje u svemu, ustaje noću kad čuje Emu, menja joj pelene. Inače je netipičan Balkanac, živeo je dugo godina u inostranstvu, i sad često boravi u Americi. Stvarno je veoma bitno znati s kim stvaraš porodicu. On je pravi, najbolji tata. Ema i on su već poseban tandem. Baš kao što smo sestra i ja bile vezane za našeg tatu. Tako da kad sam se mami “požalila” kako su moja kćerka i muž dovoljni sami sebi, rekla mi je: “To mi je tako poznato”.
Najbolje “rešenje” u ovakvim situacijama jeste da mama sebi rodi sina.
- Ako bog da, zašto da ne. I to što pre, jer već malo kasnim. Inače, moj otac često kaže - dece i para nikad dosta. Nisam sigurna da li je bolje kad je mama mlada ili u zrelim godinama. Moja sestra je vrlo rano postala majka, njen sin je ovog 17. septembra napunio 18 godina. I to je imalo svojih prednosti, kad si mlad, lakše sve prebrodiš, mnogih stvari nisi ni svestan. Opet, u ovom dobu u kom sam ja znaš kako treba u kojoj situaciji da se ponašaš. Čak mi se čini da je u mom slučaju materinstvo došlo u pravom trenutku.
Želela bi da ima još dece, ali za sada je Ema centar njenog i Bojanovog sveta. Njih dvoje se utrkuju ko će više da razmazi svoju princezu.
- Toliko dugo je čekana, i sa moje i sa njegove strane, da mi i ne umemo drugačije nego da je razmazimo. Ne znamo šta ćemo od sreće, sve bismo uradili za nju, a kad nas opomenu da ćemo je “upropastiti”, kažemo još je mala. A onda nas moja mama Goca podseća da se deca vaspitavaju od malih nogu. Sećam se da kad je pre nekoliko godina trogodišnja kćerka naših prijatelja uradila nešto što nije trebalo, a njeni roditelji to pravdali onim da je mala, moja mama prokomentarisala: “Ne, vi ste već zakasnili s nekim stvarima”. Ipak, naša Ema je stvarno još mrvica, kako joj tepamo, biće dana i za vaspitne metode.
Mama Gordana je njen najveći saveznik i savetodavac.
- Ona je od sestre, brata i mene napravila dobre i kvalitetne ljude, pre svega vaspitane i obrazovane, i sigurno ću i ja na isti način odgajati svoje dete. Sestra i ja imamo jako blizak odnos sa mamom, sada smo nas tri i dobre prijateljice, i to je baš lepo. Ali, kad su deca mlađa, mora da se zna ko je stariji, treba da postoji neki autoritet. A vaspitanje Eme je moj najvažniji zadatak, to će biti pravi izazov za ceo život.
U njenoj familiji svi su veoma vezani, i za to zasluga pripada Goci.
- Mama je veoma bliska sa Lukom, na njega je baš slaba. A i Una je veoma voli. Mi se, inače, svi stalno obilazimo, zovemo, ne možemo ni dana jedni bez drugih. Srećna sam što sam imala privilegiju da budem deo života Saneline dece, biti tetka je nešto najlepše na svetu. Luka mi se i dalje poverava, a Unu obožavam. Sada ona jedva čeka da dođe i uzme Emu. Donosi joj haljinice, i baš je slatka u nastojanjima da potpuno okupira njenu pažnju. A moja Sanela je stalno govorila kako želi da što pre postane tetka. Hvala bogu pa sam joj ispunila i tu želju. Vredelo je čekati - kaže Ilda, kojoj je 2016. definitivno najlepša godina jer je u njoj upoznala pravog muškarca, udala se i postala mama.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)