Igor Đorđević i Zorana Bećić: Ćerke emotivno reaguju kada vide tatu u "Korenima"

Bračni i glumački par, akteri filmskih, televizijskih i pozorišnih hitova otkrivaju s kakvim izazovima su se suočavali tokom 12 godina dugog braka, da su jedno drugom najveći oslonac i kako reaguju kćerke Petra i Blanka kada vide tatu na TV ekranu

Igor Đorđević: Strah od bolesti, muva, smrti i života

Glumac Igor Đorđević (39) osvojio je publiku maestralnom glumom u gledanoj seriji “Koreni”. I dok je u seriji kao Đorđe Katić duboko nesrećan i neostvaren u ulozi oca, prvak Drame Narodnog pozorišta privatno je u skladnom braku sa koleginicom Zoranom Bećić (37), s kojom ima dve kćerke, Petru (11) i Blanku (1,5). U intervjuu za Gloriju bračni par glumaca otkriva da li se konsultuje prilikom stvaranja uloga, kako funkcioniše njihova zajednica i da li je Igor osećao tremu zbog saradnje s velikim Žarkom Lauševićem.

Koliko vas je Žarko inspirisao i da li ste imali tremu pred zajedničke scene?
Igor: Valjda kao i svi velikani vrlo je jednostavan, i neposredan. Radost je s njim glumiti i biti u kadru. Raduje me što je u “Korenima” tako snažno podsetio staru i pridobio novu publiku i ponovo pokazao o kolikoj glumačkoj veličini je reč. Vidite, gluma nije kao vožnja bicikla, kad jednom naučite, onda znate zauvek. Svaki put se kreće iznova, i stvar je teža ukoliko je pauza u poslu veća. Kad to znate, njegov je Aćim još veći. I tačno je, on inspiriše, i ja sam upravo imao osećanje suprotno tremi - sigurnost.

Igor Đorđević: Moral je danas mizerna začkoljica na putu do cilja

Je li bilo naporno, koliko je vaša porodica trpela s obzirom na činjenicu da ste snimali više od tri meseca?
Igor: Mogu da govorim o sebi i svom trpljenju bez porodice. Bilo je teže nego što sam mislio, i koliko god da se čovek pripremi za toliko odsustvo i toliki posao, uvek ga osećaj odvojenosti i nedostajanja nadraste. Ali ne žalim se. Niko mi nije obećao da će biti samo lako i samo zabavno. Bavio sam se mojom tadašnjom porodicom Katić. U odnosu na nju, većina porodica je srećna. A što kaže grof Lav Tolstoj u prvoj rečenici Ane Karenjine: “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način”.

Sloboda Mićalović sa ekipom “Korena”: Osmesi i zagrljaji za kraj (foto)

Veoma upečatljivo ste interpretirali lik Đorđa Katića, trgovca kog razdire nepoštovanje oca i nemogućnost da dobije potomstvo. Koliko vam je bilo teško da se poistovetite s njim s obzirom na to da imate dvoje dece?
Igor: To je moj posao, ja ga volim. I što je moj lik dalji od mojih ličnih htenja i nevolja, više me interesuje. Ispitam i odživim jednu nesrećnu sudbinu, bogatiji sam za to iskustvo, a onda to mogu da gledam na televiziji posle godinu dana. Nije li to uzbudljivo? Ali nemojte biti naivni i dati da vas to zavara pa mi pozavidite na mom poslu, jer, setite se, sve u životu ima dve strane. Tako i gluma. Drugu, tamniju stranu mog posla neću ovde da iznosim, samo podsećam da je ima.

Da li se ponekad konsultujete oko uloga sa suprugom Zoranom, takođe glumicom?
Igor: Da. I uvek su to vrlo, vrlo korisni i gotovo uvek upotrebljeni saveti.
Zorana: Koji god posao da radiš, ako s nekim živiš, deliš te stvari s njim, to je potpuno normalno. U Igora imam najviše poverenja. On je moj životni oslonac u svakom pogledu i svaka odluka koju donosimo je zajednička, promišljena. To se odnosi i na uloge i na zajednički rad. Najvažnija mi je njegova kritika. Ukoliko postoje iskrenost i dobra saradnja u braku, veliko razumevanje između ljudi i poštovanje prema profesiji svog partnera, onda je sve mnogo jednostavnije. Mi smo 12 godina u braku, veoma dobro se poznajemo i uhodani smo, svako zna svoje obaveze, raspodelu posla, u zavisnosti od opterećenosti tokom dana. Kad Igor ima previše obaveza, zna se šta ja preuzimam, i obrnuto, jedno drugome maksimalno izlazimo u susret.

Po uzoru na pozorišnu predstavu: Serija “Delirijum tremens” okupila glumačku elitu (foto)

Zorana Bećić: U sedmom mesecu na sedmom nebu

Kako reaguju vaše kćerke kad vas vide na televiziji?

Igor: Jedna viče “tata” u čudu, druga se malo stidi, a malo joj je i drago.
Zorana: Bilo je slatko kad ga je mlađa Blanka videla prvi put u “Korenima”. Igor je bio kod kuće, pa je prvo gledala u njega, onda u televizor, pa opet tatu. Zbunila se. A starija Petra kako kad, ako su neke mučne scene koje baš i ne prijaju njenim godinama, nije joj milo i prihvata to veoma emotivno, ukoliko je nešto interesantno i zabavno, onda gleda sa zadovoljstvom. Mislim da će voleti “Delirijum tremens” Gorana Markovića. Igorova uloga je komična i verujem da će u tome uživati, mada je i to potresna i uzbudljiva priča. Petra dosta ide u pozorište, vodila sam je i na premijeru “Petrijinog venca”. Već je u tim godinama kad prati ozbiljne priče, a meni je odlično društvo. Veoma je radoznala.