Darko Tomović, Hadži Nenad Maričić i Sena Đorović: Veliko spremanje kuće

Glumci Narodnog pozorišta posle smene upravnika odlučno nastavljaju sa angažmanom za popravljanje uslova rada i sveukupnog stanja u najznačajnijoj srpskoj instituciji kulture

Glumci Narodnog pozorišta su posle smene upravnika Dejana Savića odahnuli jer su uspeli da izbegnu štrajk u minut do 12. To, međutim, ne znači da će prestati da se bore za bolje uslove rada u svojoj kući, pošto je smena upravnika bila “poslednja kap u prepunoj čaši problema sa kojima se suočavaju poslednjih godina”.

Glumac Darko Tomović (55), predsednik Štrajkačkog odbora, ističe da briga o nacionalnom teatru treba da bude trajna, a ne trenutna.

- Narodno pozorište smatram svojom kućom, tu sam trideset godina, i mislim da je provetravanje i čišćenje kuće nešto što mora stalno da se radi. Smena upravnika je samo prvi korak. Sindikalna i svaka druga borba za dostojanstvo ove kuće jednostavno neće prestati. Dugo smo bili neaktivni, i na neki morbidan način Dejan Savić nam je zapravo pomogao, probudio nas je i okupio. Dokazali smo da stvari mogu da se promene. Teško smo se odlučili za štrajk, izabrali smo način koji ne samo da je zakonski nego je i pristojan. Organizovali smo jednosatni štrajk upozorenja 8. novembra, tako da ni predstava ni publika nisu trpeli. Tada smo u holu porazgovarali s gledaocima i moje iskustvo je sjajno. Ljudi su došli već obavešteni o tome šta se u pozorištu događa, a mnogima je bilo milo što su deo toga. Jedna gospođa, koja petnaest godina nije išla u teatar, došla je baš tada. To samo govori da nismo sami i takve stvari su nas emotivno nahranile i potvrdile da smo u pravu.

PROVETRAVANJE

Darkov kolega Hadži Nenad Maričić (39) napominje da su svi oni poslednjih mesec dana, koliko je trajao protest zbog smene v. d. direktora Drame Željka Hubača, zbog čega je i tražena ostavka upravnika Savića, radili nešto za šta nisu obučeni.

- Svi mi imamo i neki osećaj gorčine, jer niko od nas nije pripreman da se bavi sindikalnim problemima. Sve smo uradili iz ljubavi prema kući koja hrani nas i naše porodice. Teško nam je palo, potrošilo nas je, pre svega emotivno, ali ono što je najvažnije jeste to što smo sami sebe pobedili, pošto je očigledno neophodno učestvovati u uređenju svoje kuće. Kad posmatrate sa strane, nemate pravo da kritikujete, a ako želite da pospremite svoju kuću, onda krećete upravo od provetravanja. Opominjali smo sami sebe da nam u susret ide 22. novembar, dan pozorišta, i da ćemo, uprkos svemu, morati i da se radujemo, čak i ukoliko se ništa ne bude rešilo. Na sreću, jeste se rešilo, a imali smo i podršku publike i običnog sveta.

Sena Đorović (41) članica je glumačkog ansambla Narodnog pozorišta osamnaest godina i dobro je upoznata sa svim boljkama i problemima, posebno tretmanom prema zaposlenima i uslovima rada u prethodnom periodu. Ona otkriva da je sa velikim zadovoljstvom, baš kao i sve njene kolege, dočekala rasplet.

- Bili smo pod velikim stresom poslednjih mesec dana i prijatno sam iznenađena da smo uspeli to da privedemo kraju. Zahvalna sam svima što su bili fokusirani, i svim ljudima koji su nas prodržali, kao i kolegama iz drugih pozorišta. Izražavam i divljenje kako smo bili koncentrisani, nismo se rasipali na neke lične interese. Sad ne možemo da stanemo, ovo je tek početak borbe za bolje osnovne uslove za život i rad. Sa v. d. upravnika Ivanom Vujić moraćemo polako i zajedno da rešavamo probleme. Iskreno se nadam da Narodno pozorište više neće biti u prilici da se vraća nijedan korak unazad. Da ćemo biti bar pet koraka ispred svog vremena i da ćemo konačno početi da živimo svoju slobodu u najboljem smislu te reči, i dostojanstvo.