Bojan Zulfikarpašić: Raj za istraživače u zemlji malog punča i ljutih papričica

Posle prvog nezaboravnog susreta sa francuskim ostrvom u istočnom delu Karipskog mora džez muzičar mu se vraća skoro svake godine kako bi istraživao lokalne pijace, kulturno nasleđe i plaže, uživao u ukusu ‘malog punča’ i lečio se voćem

Prvi put sam bio na Martiniku poslom, svirao sam na jednom džez festivalu 1997. godine. I pored toga što me je posle osmočasovnog leta na aerodromu dočekao natpis “Dobro došli u Evropsku uniju”, osetio sam da se radi o zemlji koja nema mnogo zajedničkog sa Evropom, a ni sa Francuskom. Od tada često idem tamo na odmor, uglavnom preko zime, kada prođe leto ispunjeno koncertima. Boravak na ostrvu mi dođe kao neka vrsta osvete za naporan rad.

Gordana Stijačić: Uživanje u kafiću Dejana Bodiroge

Dejan Stojiljković: Avantura po Rodosu s Lindsi Lohan

Raj za istraživače

Martinik je dovoljno veliko ostrvo da čoveku bude zabavno i da ostane tamo nekoliko meseci, da svakog dana ide na neku drugu plažu, šeta prašumama, obilazi predivne vodopade i uživa u slikama netaknute lepote. Tamo je simbioza sa prirodom prosto zagarantovana.

Papričice za junake

Hrana je jednostavna: pržena riba, pirinač i povrće, a kao znak prepoznavanja tu je obavezno ljuta papričica s Martinika, s kojom se nije šaliti i koja je mnoge Balkance odučila od busanja u prsa, makar kada je ljutina u pitanju. Kada ih neko upozori na njihovu žestinu, obično su u fazonu: “Šta ljuto? Daj to ’vamo, znaš ti odakle ja dolazim?”, a kada probaju, druga je priča. Ja ipak najviše volim tamošnje voće. Imaju bezbroj vrsta ananasa i banana, predivnu graviolu i mnoštvo drugih voćki. Kada sam tamo, lečim se njihovim voćem.

Zoran Pajić: Moja tajlandska avantura

Mali punč

Istakao bih, naravno, martinikanski rum, koji je, provereno, jedini rum na svetu koji se pravi direktno od soka ceđene šećerne trske, a ne melase. Stanovnici Martinika obično ga piju sa malo limete i kašičicom braon šećera, a piće koje tako dobiju zovu “ti’ punch”, u prevodu “mali punč”, i ono je zapravo njihovo nacionalno piće. Ko ga degustira ima šta da priča. Rum sa Martinika često donosim prijateljima iz Srbije i regiona da ga probaju.

Lagane diskusije

Martinikanaca ima i belih, i crnih, i svih drugih boja. Uglavnom su dosta opušteniji od kontinentalnih Francuza, što je svakako dobrodošlo. Rado se upuštaju u diskusije i brzo vas zapamte ako im se svidite. Ja mahom prilazim meštanima kao da su Martinikanci, a ne Francuzi, i to im se najčešće dopadne. Mnogi ljudi dolaze tamo samo zbog sunca i ponašaju se kao da su bilo gde u Francuskoj, a to lokalni stanovnici brzo “snime”.

Nestvarno lepi zalasci

Na Martiniku nije teško iznajmiti kuću za odmor, uz to nije ni skupo. Pošto volim da kuvam, a izbegavam pansione i hotele jer me podsećaju na posao, rentiranje kuće je idealno rešenje. Češće biram poziciju na južnoj strani Karipske obale, a omiljeni kraj mi je gradić Le Ans d’Arle i čitava njegova okolina. Tu je priroda neverovatno lepa, sa upečatljivim zalascima sunca.

Milica Gacin: Sentimentalno putovanje u društvu Petrarke

Tamnoputi Deda Mraz

Martinikanci imaju svoju muziku, kako tradicionalnu, tako i savremenu, koja je uvek zabavna i motiviše vas na ples. Zove vas “zouk”, moderna verzija tradicionalne “mazurke”. Vole i “bélé” i “gwoka” ritmove, mada je “gwoka” više sa susednog Gvadalupea, koji se sviraju na tradicionalnim perkusijama, od kojih je najkarakterističnija “ti bois”, što znači “malo drvo”. Sluša se i muzika sa Haitija i moderna “ragga”. Vrlo je interesantno provesti tamo Božić i Novu godinu na 32 Celzijusova stepena, sa tamnoputim Deda Mrazom koji se kuva pod veštačkom bradom i “zouk” verzijama božićnih pesama. To sam sebi dva puta priuštio.

Kulturna razmena

Jedan od razloga zbog kojih su me često zvali da sviram na Martiniku jeste taj što u mojoj muzici ima dosta primesa foklora sa Balkana. To se njima, premda i te kako imaju svoju kulturu, veoma sviđa. Tamošnji svet je u potrazi za svojim karipskim identitetom, jer postoji očigledan procep između činjenice da je reč o francuskoj teritoriji na drugoj strani planete sa kompletno drugačijom istorijom od kontinentalne Francuske, pa stoga i vole ljude koji dolaze iz ostalih krajeva sveta sa sopstvenim kulturnim identitetom.

Dea Đurđević u životinjskom carstvu Šri Lanke: Slonovi, majmuni i ostali ljubimci (foto)

Zemljotres na plaži

Pre nekoliko godina zadesio sam se na plaži u trenutku kada je ostrvo pogodio manji zemljotres. To se dogodilo tokom mog poslednjeg kupanja pred let za Pariz. Tlo je podrhtavalo ceo minut dok sam bosonog stajao na pesku. Kada osetite direktan kontakt sa Majkom Zemljom koja se tek malo zakašljava ispod vas, to vam ostane utisak za ceo život.

Vanila i drugi začini

Ne idem na Matinik zbog šopinga, ali odlaske na pijacu ne propuštam. Kupujem razne prehrambene proizvode koje je nemoguće naći u Evropi, a ako i jeste te sreće da ih pronađete, onda su preskupi. Uživam u lokalnim dobrima, a ima ih raznoraznih: od začina, poput vanile, do neobičnih vrsta voća za koje nikad nisam čuo. Volim da otkrivam stvari koje ne poznajem, za to i služi život, kao i putovanja.

Željko Vasić: Moj susret sa Teslom, Indijancima i julskim stampedom u Kalgariju

Savet

Ukoliko vas put nanese na ovo ostrvo, čuvajte se komaraca. Pre nekoliko godina tamo sam zaradio denga groznicu, bolest koju prenose ti insekti, a koja me je prikovala za krevet deset dana, što takođe ide na račun mojih životnih iskustava. Na sreću, nema dugotrajnih posledica, a pride sad imam antitela pa mi se bolest ne može opet desiti.