Naš Nemac Gabrijel Felc: Želim da budem deo vašeg života i kulture

Šef dirigent Beogradske filharmonije toliko je zavoleo Srbiju da metodično i vredno uči srpski jezik i svakodnevno tokom šetnji i džoginga otkriva skrivene lepote Beograda

Šef dirigent Beogradske filharmonije, Nemac Gabrijel Felc (47) pozivu da dođe u Beograd veoma se obradovao jer je to velika šansa da nauči mnogo o našoj zemlji i ljudima.

Gabrijel Felc pred spektakularan koncert: Nestrpljiv zbog susreta sa publikom iz cele Srbije i regiona

- Želim da budem deo vašeg života i kulture, a ne da samo kao stranac obavljam svoj posao - otkriva Gabrijel, koji je od 2009. do 2014. bio šef dirigent Bazelske filharmonije. - Zato mi je bilo fascinantno da dirigujem pred desetinama hiljada ljudi na koncertima na otvorenom Beogradske filharmonije, i tada sam shvatio koliko Srbija voli svoj orkestar. To je divno. Želja mi je da približim naše dve zemlje, Nemačku i Srbiju, da tešnje sarađuju, a imam i pregršt ideja kako da sviramo zajedno. Neke od njih ću sigurno realizovati, pošto je ova dužnost za mene mnogo više od posla koji sam prihvatio.

Koliko mu je važno da što više upozna Srbiju svedoči i činjenica da je odmah po angažovanju počeo da uči srpski.

- I dalje učim jer ga nisam dovoljno savladao. Isprva sam uspevao da se sporazumem sa vozačem koji me je čekao na aerodromu i znao sam neke osnovne stvari. Sad mogu i da razgovaram na srpskom, kao i da dajem uputstva orkestru, što je za mene odlična vežba. Teško je, ali ne odustajem.

Obećano – ispunjeno: Gabrijel Felc na srpskom započeo probu Filharmonije

Pre nego što je postao šef dirigent Gabrijel je u nekoliko navrata bio gost dirigent u Beogradskoj filharmoniji, prvi put 2009. godine.

- Još tada mi se grad veoma svideo, a s vremenom su mi neka mesta postala omiljena. Najviše volim da idem na Kalemegdan i da šetam Kosančićevim vencem. Često i trčim. Planiram da istrčim polumaraton jednog dana, pošto mi je za sada trasa devet kilometara. Vazduh je divan, verovatno zbog vode, a izuzetno mi prija kad rano ujutru odem na džoging. Ušće mi se takođe sviđa, kao i unutrašnjost tvrđave na Kalemegdanu, Hram Svetog Save, centar grada, Saborna crkva. Pošto me zanimaju tehničke stvari, žao mi je što nisam stigao da obiđem Muzej Nikole Tesle, želim da vidim njegove izume.

VELIKI DEČAK

Kako je decu dobio veoma rano i oni su sada odrasli ljudi, danas može da odvoji vreme i uživa u aktivnostima koje je oduvek voleo, kao što je vožnja motorom.

- Rano sam se oženio i sa 23 godine postao otac, što je nekako ludo vreme za muškarca da se ostvari kao roditelj. Praktično sam iz tinejdžerskog doba morao odmah da uronim u svet odraslih. Moja sadašnja supruga Žanet je operska pevačica, sopran, i bilo nam je teško da podižemo porodicu. Gradili smo karijere uz kćerke Oliviju i Ofeliju iz mog prvog braka i zajedničke sinove Leonarda i Leandra. Živimo u Dortmundu i svako ima svoje obaveze, pa je ponekad vrlo komplikovano da se nađemo na jednom mestu. Ali, kad su deca porasla i postala nezavisna, mnogo nezavisnija nego što sam ja bio u njihovim godinama, izgubio sam nešto u svom životu. Do tada se sve svodilo samo na karijeru i porodicu, nisam nalazio prostora ni za šta drugo. Na početku četrdesetih počeo sam da stvaram svoj mali svet i vreme samo za sebe. Ponekad vikendom kada sam slobodan dan provedem vozeći motor ili automobil. Dovoljno je samo da se vozim, bez ikakvog cilja, i da budem srećan. To je stvarno sjajan hobi, ne moram mnogo da planiram i sve zavisi isključivo od mene. Nameravam da Srbiju obiđem na motoru.