Hana Beštić: Tata nije uspeo da me odgovori da postanem glumica

Premda nije spreman da joj poznanstvima obezbeđuje uloge i ‘gura’ njenu karijeru, prvak Drame Narodnog pozorišta uvek je na raspolaganju kćerki kad od njega zatraži savet kako da reši neku glumačku nedoumicu

Mladoj glumici Hani Beštić (22), koju će publika imati priliku da upozna u seriji “Jutro će promeniti sve”, bilo je šesnaest godina kad je shvatila da je srećna samo u pozorištu i da želi da se bavi glumom. To se dogodilo u Diseldorfu, posle premijere koju je njen otac, prvak Drame nacionalnog teatra Slobodan Beštić (54), igrao u teatru Düsseldorfer Schauspielhaus. Slobodan je tada uvideo da je taj poriv njegove kćerke veoma ozbiljan i da više na nju ne može da utiče, odnosno da iz toga nema izlaza.

Rajsko ostrvo, Formanova “Kosa”, stari majstori i otrežnjenje: Vašingtonska avantura Slobodana Beštića

Hana priznaje da je glumu zavolela još kao devojčica. Godinama je išla u “Školigricu” kod Ljubice Beljanski Ristić, a kao devetogodišnjakinja glumila je u predstavi “Plastelin” u Ateljeu 212.

- Bila je to moja prva ozbiljna uloga. Tata je tada uspeo da me odgovori od ideje da postanem glumica, rekao mi je da je to veoma težak posao i da bi trebalo dobro da razmislim. Tvrdio je da je gluma rizik i da moraš da budeš jaka ličnost da bi opstao, pa je to prevagnulo. Prestala sam da razmišljam u tom smeru i sve do kraja srednje škole bila sam ubeđena da ću studirati psihologiju. Onda se dogodila tatina premijera “Per Ginta” u Nemačkoj, i tada mi je postalo sasvim jasno da želim da se bavim glumom. Kad sam upisala Fakultet dramskih umetnosti, sve je išlo lako i prirodno, nisam mnogo promišljala i planirala. Samo sam potvrdila ono što sam znala odmalena, da me srećnom čine ljudi u ovoj profesiji, jer su drugačiji, otvoreniji, spontaniji. Sada, na kraju četvrte godine studija, shvatam koliko se glumci razlikuju od ostalih - smatra Hana.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Gloria Magazin Srbija (@gloriamagazinsrbija) дана 12. Апр 2017. у 10:58 PDT

Slobodan nije lako prihvatio kćerkinu odluku o izboru profesije.

Slobodan Beštić: Moja vegetarijanska kuhinja po recepturi monaha i starih Rimljana

- Pošto sam srećan samo u pozorištu, zapitao sam se imam li pravo da njoj uskraćujem tu sreću. To je valjda jedino što te može ohrabriti da podneseš sve ono što je teško, jer je glumački posao pun iskušenja, lomova ličnosti, nesigurnosti. Stalno se preispituješ da li si dobar ili nisi, hoće li te reditelji zvati ili neće - kaže Slobodan. - Danas je mnogo teže biti glumac nego kad sam ja počinjao, i da sam na Haninom mestu, ne znam da li bih se usudio da gradim glumačku karijeru. Zbog toga sam teško podneo njen izbor. Kada čovek ima i sreće, ali i čestitosti, lične i umetničke, i naravno talenta, tada se neke šanse i pojavljuju. Pitanje je samo da li ćemo ih iskoristiti ili ne. U tom smislu osećam odgovornost i potrebu da joj pomognem. Ali ne na način da je preporučujem, guram ili pokušam da je zaposlim, da joj dam ulogu. To nisam spreman da radim ni za sebe, pa ne umem ni za svoje dete, mada bi to možda bilo logičnije. Moja logika je potpuno suprotna, povlačim se i puštam da njena karijera ide svojim tokom, da ona od svog talenta pravi sopstvenu životnu priču.

TREMA NA KVADRAT

Kćerka ponekad potraži savet od oca.

- Obično mu se za pomoć obratim na početku, kad krenem da analiziram neko delo. Tata želi da me nauči kako treba da razmišljam, jer kad pročitam tekst, shvatam ga delimično, a onda mi ga tata detaljnije analizira, pa dođem do rešenja u kom smeru da gradim lik ili scenu. Volela bih da zajedno igramo u nekom komadu. Trenutno radimo jednu predstavu o Ingmaru Bergmanu, koju tata režira, a ja glumim. To mi baš prija - otkriva Hana.

Kad je konkurisala na glumi, nije se znalo ko od njih dvoje ima veću tremu.

Slobodan Beštić: Kajem se zbog impulsivnih odluka koje sam donosio u besu i ljutnji

- Bila sam u potpunoj blokadi na prijemnom, ne znam šta sam radila. Tata je osećao možda još veću tremu jer nikako nije mogao da mi pomogne, preostalo mu je bilo samo da čeka rezultate. Svaki kasting na koji idem veliko je iskušenje, ne možeš mnogo da se spremiš pošto uvek na licu mesta dobiješ neke indikacije. Trema potiče od nesigurnosti kako ću se u tom trenutku snaći, ali se znatno smanjuje dobrim promišljanjem o tekstu. Uostalom, i moj profesor Dragan Petrović Pele nam je tokom školovanja sve vreme davao potpuno slobodu. Ona može da bude i teža nego kad ti neko tačno kaže šta treba da radiš, ali si posle zahvalan na tome, kad shvatiš da te profesor pustio da sam pronalaziš neki svoj put. Mnogo mi je značio rad na seriji “Jutro će promeniti sve”, gde igram studentkinju psihologije Dariju koja se zabavlja s jednim od junaka. Pored dragocenog glumačkog iskustva, bila sam oduševljena time što su me svi prihvatili sa istinskom toplinom. Uvek se priča o tome da kad počneš da radiš moraš biti jak, spreman na sve prepreke i mane, a ovde sam se baš osetila zaštićenom - ističe Hana.