Uoči beogradskih koncerata kojima obeležava tri i po decenije karijere, pevačka zvezda otkriva tajne rituala pred svaki izlazak na scenu i priznaje da često zaplače
Uoči koncerata u Štark areni 20. i 21. oktobra kojima će obeležiti 35 godina, malo je reći blistave karijere i ujedno proslaviti rođendan, Lepa Brena (57) jedva čeka trenutak kada će sat vremena pre izlaska na scenu na miru da izmerači domaću crnu kafu i povuče nekoliko dimova cigarete.
Zahuktavanje pred spektakl: Brena sprema u Areni nešto do sada neviđeno (foto/video)
- Nemam tremu. Sanjam momenat kada ću stati na binu i pozdraviti beogradsku publiku jer će to značiti da je sve gotovo: kostimi, probe, koreografije i sve obaveze koje prethode jednom ovakvom spektaklu. Moram da napomenem da beogradske koncerte radim na svakih sedam godina i da osećam veliku odgovornost. To su konceptualno, scenografski, kostimografski i muzički veoma složeni poduhvati, jer treba sublimirati karijeru od 35 godina u šezdesetak pesama, što nije nimalo lako. Oduvek imam ritual uoči koncerta: sat pre izlaska na binu natenane popijem domaću crnu kafu uz koji dim cigarete.
Žalite li za nečim?
- Apsolutno ni za čim. Sve što je trebalo da se desi - desilo se, i to onda kada je trebalo. Karijeru sam počela da gradim kao veoma mlada, porodicu sam zasnovala kada sam shvatila da je to ono čime želim da obogatim život. Poslednjih godina često pomislim da možda i nisam morala toliko da radim. Možda je trebalo da se više zabavljam i odmaram. Jer nije baš bilo neophodno da se rade dva koncerta dnevno, u kontinuitetu od devet godina. To su za danas nezamislivi parametri, kada toliku popularnost nekome ne možete ni da prepričate, kamoli da je psihofizički izvedete i postignete da pevate svugde gde vas ljudi traže. A publika Lepe Brene je i onda bila i sada je svuda, kako u regionu Balkana, tako i u čitavom svetu.
Brena sprema iznenađenje za fanove: Za rođendance – gratis karte!
Jeste li imali onu prvu, mladalačku ljubav koja se pamti za ceo život?
- Nisam u klasičnom smislu, jer sam ja, čini mi se, oduvek na sceni. Od svoje šesnaeste pevam i tu nije ostajalo mnogo prostora za ljubavi, patnje, sastanke i rastanke. Moj cilj je uvek bio da ispred mene bude publika, i potpuno je bilo nerealno da ja pevam, a momak dođe i gleda moj nastup. Možda to i nije bilo toliko nerealno koliko mi naprosto u to vreme nije bilo bitno.
Postoji li neki događaj kojeg se nerado sećate?
- Na snimanju spota za pesmu “Poželi sreću drugima” povredila sam se na metalnu štiklu od cipele tako da sam završila na hirurgiji. I naravno, snimanje je nastavljeno čim sam završila intervenciju kod mikrohirurga, jer kada radite veliki projekat, nemate vremena za gubljenje. Svaki snimajući dan košta. Snimali smo scene u kupaćem kostimu samo iz jednog ugla tako da se ne vidi rana na butini. Smešno je bilo kada sam otišla na intervenciju. Dok sam čekala da me hirurg pregleda, kako ko je prolazio svi su šaputali: “Lepa Brena, to je Lepa Brena.” Na kraju, dolazi hirurg koji se široko osmehuje, gleda me kako ležim na krevetu i čekam ušivanje i kaže: “O, pa to je Lepa Brena!”
Jeste li ikada pomislili da vam je dosta svega i da biste najradije da se povučete?
- Svaki put to pomislim kada se umorim od koncerata i putovanja. Mene suštinski muzika i publika ne umaraju, ali nekada putovanja umeju da budu naporna i dosadna. Međutim, to je neki moj začarani krug, u kom se dobro umorim, pa se onda dobro odmorim, pa potom sve Jovo nanovo.
Lepa Brena obišla Sigurnu kuću i podelila karte štićenicima
Uz vaše ime najčešće idu titule “najveća zvezda”, “kraljica”, a zapravo ste veoma opuštena i spontana osoba. Da li je tačno da ste jednom davno na teniskom turniru pratili Bobin meč dok su vam noge, zbog umora, bile u lavoru s vodom?
- Kada se bavite javnim poslom i doživite ono što sam ja doživela, jedini način da ostanete normalni jeste da živite kao sav ostali svet. Bilo je to u Australiji, Boba je igrao meč i bilo je toliko sparno i vrelo na tribinama da sam noge držala u lavoru s vodom, a iznad glave sam imala kišobran. Jednostavno, nisam ni prva ni poslednja koja je tako pratila meč. Takve stvari, gde ste samo čovek, mnogo znače za očuvanje mentalne stabilnosti. Jer šta god da postignete, najveći uspeh jeste da ostanete jednostavni, normalni, i da ne izgubite spontanost.
Vaša profesija i status zahtevaju da ste stalno u formi i da savršeno izgledate. Je li teško voditi bitku s godinama i kako to vama polazi za rukom?
- Navikla sam sebe na disciplinu i tu nema odstupanja. Ugojim se i ja kao i svaka žena, pa onda smršam. To nekako ide tim redosledom, ali nikada nisam sebi dozvoljavala da se opustim i prepustim svojim gastronomskim strastima, kao što su slatkiši. Čovek mora da bude karakter, kako u jelu i piću, tako i u poslu i životu. Ako mislite da postignete velike rezultate, to zahteva i velika odricanja.
Jednom ste rekli da su suze takođe deo vašeg života. Zbog čega ste znali da pustite suzu kada ste bili devojčica, devojka, mlada žena i mama, a zbog čega sada?
- Meni suze izmamljuju lepi događaji koji su prožeti emocijama. Kada smo Boba i ja čuli da su se Filip i Aleksandra verili, oboma su nam se orosile oči. Ranije, kada sam bila klinka, dešavalo se da se rasplačem uz neki film. Posle smrti roditelja svaki put kada bih ih se setila, znala sam da pustim suzu. Mislim da je lekovito dozvoliti da emocije isteku iz vas, em je dobro za srce, em shvatite da ste ipak od krvi i mesa koliko god da ste snažni.
Najnovije.
Zvezde.
