Milica Dabović: Uz Stefana sam ponovo pronašla sebe
12.10.2018 21:32
Foto:
Pošto je odlučila da prekine sportsku penziju i prihvati poziv albanskog kluba Fljamurtari, uspešna košarkašica otkriva s kakvim izazovima se suočava kao samohrana majka i ističe kako svi problemi postaju lako rešivi kad vidi devetomesečnog sina kako se smeje
Nekoliko puta proglašavana najboljom igračicom Evrope, kapiten srpske reprezentacije na Olimpijskim igrama u Riju gde je osvojena bronzana medalja, Milica Dabović (36) je uprkos najavljenom odlasku u penziju shvatila da ne može da se odrekne košarke. Devetomesečni sin Stefan joj je ulio još veću snagu i dao samopouzdanje da se bori sa izazovima koje nameće život samohrane majke. Nakon što nije naišla na razumevanje u domaćim klubovima, odlučila je da svoju profesionalnu i ličnu sreću potraži u Valoni i košarkaškom klubu Fljamurtari.
- Stefan je beba koju nisam osetila. Sada je malo nervozan jer mu rastu zubići, ali i s tim izlazimo nekako na kraj. Ono zbog čega trenutno pomalo strepim jeste kako će podneti selidbu. Selimo se u Valonu jer sam potpisala ugovor sa jednim od najboljih košarkaških klubova u Albaniji, sa Fljamurtarijem. Ti ljudi su me primili raširenih ruku i jedva čekam da postanem deo njihovog tima.
Mislite da je odlazak u Valonu dobra stvar za vas?
- Veoma sam srećna zbog toga. Naravno, malo se i bojim. To nije ono što sam u startu želela kada sam tri meseca pred porođaj odlučila da se vratim košarci. Htela sam da to bude u nekom domaćem klubu, ali to se nije desilo. Ipak, verujem da je odlazak u Fljamurtari dobra stvar.
Zašto se posle povlačenja ponovo vraćate na teren?
- Zato što su mi u ušima konstantno odzvanjale tatine reči da ću tek nakon trideset pete najbolje igrati, da ću tek tad moći da dam svoj maksimum, da ću najbolje izgledati i najbolje se osećati. Sve to je istina i mislim da mi je Stefan dao snagu za borbu. Uz njega sam ponovo pronašla sebe.
Da li je majčinstvo ono čemu ste oduvek težili?
- Nisam mnogo razmišljala o majčinstvu i deci, uvek sam govorila da je to poslednje što želim pored uspeha koji sam postigla u košarci. Ali sad vidim da majčinstvo predstavlja vrhunac u životu jedne žene, da je to najbolja stvar koja je mogla da mi se desi. Najteža, a istovremeno i najlepša uloga.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Koliko ostajete u Albaniji?
Čini se da vam je sa sinom svakog dana žurka?
- Prethodna tri-četiri meseca provela sam u Herceg Novom. Za poslednjih šesnaest godina sve zajedno tamo nisam boravila toliko vremena. Stefan je u moj život doneo veliku promenu, sa njim se osećam bolje, lepše i imam više samopouzdanja. Smirenija sam i spokojnija. Tamo smo ustanovili neki svoj ritam. Nakon buđenja odmah bismo išli na plažu da se kupamo, brčkamo. Obožavao je da puzi i šeta po obali i mogu vam reći da je pravo morsko dete, iako je rođen u Beogradu.
U čemu najviše uživate?
Da li mu tad puštate neke pesmice ili crtaće da se smiri?
- Nisam ga na to naučila. Ne zanima me da ga uspavljujem fenom, puštam muziku ili crtane filmove. Uvek se sam uspavljuje.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Brinete li sami o Stefanu ili imate pomoć?
- Sve radim sama. Patronažna sestra mi je pokazala kako se kupa beba i nisam ni svojoj mami dala da mi u tome pomogne. Ona ga pazi i čuva jedino kad ja odem do grada da završim obaveze. Uživam da budem s njim, da ga presvlačim, hranim, pakujem kad idemo napolje. Te trenutke ne bih menjala ni za šta na svetu. I nije mi lagodna misao da će sutradan neko drugi brinuti o njemu i provoditi vreme s njim. Nije jednostavno dati svoje dete nekom na čuvanje, ali je ponekad lakše.
Sa kakvim se sve izazovima susrećete kao samohrana majka?
- Izazov je, ali ono što se mora nije teško. Cela ta situacija je od mene napravila osobu kojoj nije teško da se sama stara o njemu, koja uživa u tome da ga gleda svaki dan, da provodi vreme s njim i posmatra ga dok od slogova “ga, ga, ga” počinje da pravi smislene reči.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Da li o njemu brine i tata?
- Njegov otac nije odsutan, on je zaista tu i nikad mu neću uskratiti mogućnost da provodi vreme sa Stefanom. Često se šalim s njim kako je moja sudbina takva da će dete prvo izgovoriti “tata”, iako on nije bio kraj njega koliko ja. On se smeje na to.
Jeste li vas dvoje u korektnim odnosima?
- Jesmo.
A čije prezime nosi Stefan?
- Moje. Nismo se uopšte dogovarali oko toga, tako je jednostavno bilo od prvog dana i tako će i ostati.
Plašite li se kao samohrana majka za budućnost svog deteta?
- Trudim se da ne razmišljam o tome. Naravno da su prisutni strahovi, od onih velikih pa do sitnih da dete ne padne i ne povredi se. Ali ja i svoju mamu kritikujem kad počne da govori Stefanu “pazi, nemoj, stani”. Ne treba da razmišljate o najgorim stvarima koje mogu da se dogode jer ćete tako samo napraviti problem. Sa nama je sve baš onako kako treba da bude i više ništa ne planiram. Koliko god sam u životu planirala, sve mi je polazilo naopako. Nisam ni bebu planirala, a to je nešto najlepše što mi se u životu desilo.
Jeste li nekad razmišljali o tome da Stefanu podarite brata ili sestru?
- Ne pada mi na pamet, što sam rađala, rađala sam. Jedino ako bi se pojavio muškarac i skinuo mi zvezde s neba, možda bih samo razmislila o tome.
To znači da niste zaljubljeni?
- Jesam. U svoje dete. On je muškarac mog života i njega sam čekala 35 godina. Na kraju je došao.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Uvažavate li savete i kad je Stefanovo vaspitanje u pitanju?
- On je još uvek beba i odrasta onako kako on želi i hoće. Ja sam malo stroža mama, ali smatram da mnoge majke ne vaspitavaju svoju decu kako treba. Ne daju im da puze po podu, non-stop ih čiste, nose u rukama. Ja ga maltene puštam na ulici da puzi, da bere travu dok ja jedem kolač u kafiću, i uživam u tome.
Da li ste postali osetljiviji na drugu decu otkad ste mama?
- Uvek sam bila osetljiva na decu. Obožavam ih. Sećam se da sam sa dvadeset i dve godine, kad sam igrala za Jekaterinburg, molila mamu da usvoji dete jer sam to ja mogla finansijski da iznesem.
Jeste li iz te ljubavi prema deci otvorili košarkaški kamp na Tari?
- Da, on se država već dve godine. Od kampa ne dobijam nikakvu materijalnu korist, jedini cilj mi je da kao profesionalna košarkašica pomognem deci koja žele da se bave ovim sportom. Nameravala sam da na Taru dovedem decu iz domova, ali niko nije hteo da me podrži. Mnogi su mi zatvorili vrata i sabotirali me. Ja jesam na neki način pravila skandale, ali ljudi valjda treba da gledaju kakav ste čovek, kakvi ste na terenu i šta možete da pužite toj deci, a ne da se osvrću na vaš privatni život. Meni su se dešavale neke stvari, ali na njih nisam mogla da utičem, niti sam želela da se dese. Napravili su od mene nešto što nisam, padne mi mrak na oči kad me nazivaju starletom. To je žalosno.
Primećujete li neke svoje karakterne osobine kod Stefana?
- Mnogo njih. On je jedna plačljivica velika. I ima karakter na mamu, ne odustaje kad nešto naumi.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Kakvu budućnost želite za svog sina?
- Želim da bude sportista i da zarađuje svoj novac. Ja sam mu obezbedila krov nad glavom, a na njemu je da postane dobar čovek. I mene su vaspitavali u tom smeru, pa ću i ja njega.
Zvezde.
