Jelena Veljača: Život u Beogradu meni i Leni savršeno prija
29.09.2018 22:32
Foto:
Pošto se zbog poslovnih obaveza pre nekoliko meseci preselila u Beograd, hrvatska glumica je otkrila mnogo lepih mesta i ambijentalnih celina u kojima uživa sa kćerkom Lenom
Otkad se pre tri i po meseca preselila iz Zagreba u Beograd, hrvatskoj glumici Jeleni Veljači (37) toliko se dopala prestonica Srbije da ne bi imala ništa protiv da ostane u njoj i posle 1. aprila, kad bi trebalo da završi snimanje serije “Pogrešan čovek”. Posebno joj se sviđa Dorćol, gde živi sa trogodišnjom kćerkom Lenom, a kako se nedavno razvela od drugog supruga, kolege Dražena Čučeka (48), ne isključuje mogućnost da se se konačno, prvi put u životu zaljubi u Srbina. Uz šaljivo obećanje da će se potruditi da joj sledeći brak traje duže od tri godine, jer je i prvi, takođe s kolegom Jankom Popovićem Volarićem, okončala u tom roku, kaže da bi s našim glumcima rado igrala u beogradskim pozorištima.
Preselili ste se u Beograd pre tri i po meseca. Kako vam se sviđa?
- Veoma mi se dopada. I pre preseljenja šest meseci sam, dok su trajale pripreme, svake nedelje po nekoliko dana boravila u Beogradu, tako da mi grad nije predstavljao nepoznanicu. Jedna od mojih najboljih prijateljica se pre 11 godina preselila i udala ovde, pa sam dolazila, ali to su pre bili turistički obilasci, išla sam u najbolje restorane, klubove, otkad imam dete i u park.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
A sada?
- Još više sam impresionirana, jer Beograd, koji neminovno poredim sa Zagrebom, ima vajb koji meni odgovara. Volim haos velikog grada, užurban ritam, buku, čak i to što je na neki način prljav, mislim metaforično. Beograd u ovom trenutku doživljavam kao spoj Istanbula i Njujorka, što je možda romantična verzija, ali je moja. Pretpostavljam da tako mislim zato što živim na Dorćolu, dete mi tu ide u vrtić, pa sve utiske stičem kroz taj deo grada, Bajlonijevu pijacu gde kupujemo svako jutro.
Gde obično pijete kafu?
To je vaš ustaljeni ritual?
- U Zagrebu sam prvu jutarnju kafu pila kod kuće, isto činim ovde, jer sam donela automat, to mi je bila najvažnija stvar na svetu. Leni spremim kakao, sebi kafu. Pošto kćerku ostavim u vrtiću, drugu pijem na putu do studija, koji je u Luci Beograd.
A gde pazarite namirnice?
- Kupujemo u malom organskom dućanu u Jovanovoj ulici. Tu nabavljam i meso, povrće i voće.
Sami kuvate?
Kako stižete sve?
- To je navika još iz Zagreba, zbog Lene. Nisam nikad mislila da će tako biti, ali vrlo vodim računa kad je reč o njenoj ishrani, trudim se da jede domaće i kuvano. Odvedem je i na brzu hranu, ali maksimum je kvalitetan hamburger ili pica u jednom obližnjem restoranu, gde je za nju spremaju na poseban način. Mada, nije izbirljiva, privikavali smo je na razne vrste povrća, ribu, meso, pa jede apsolutno sve.
Koje su se najkrupnije promene desile u njenom životu zbog preseljenja?
- Lena ima dve godine i devet meseci i čini mi se, a i psihologija tako kaže, da joj je najbitnije da su mama i tata uz nju. Pošto se i njen tata preselio u Beograd, nije doživela traumatičnu promenu. U Zagrebu nije išla u obdanište, pa bi joj to svakako predstavljalo novinu. To što je srpski vrtić, nema veze, isti je jezik, razlikuju se izrazi. Snašla bi se bilo gde jer deca govore autentičnim, gotovo jezikom tela, kao sunđeri sve upijaju i Lena već koristi tipične beogradske izraze. Meni će za tako nešto biti potrebno šest meseci, ako se to uopšte ikada desi.
Zašto?
- Zato što mi odrasli imamo mikrojezik, mikrodiskurs, mikroizraze, a deca ih tek stvaraju. Boravak u Beogradu Leni će mnogo dati. Možda će celog života mrkvu zvati šargarepom ili kruh hlebom, ali meni je to divno. Oduvek sam želela da joj omogućim da kroz putovanja dobije širinu, koja je, verujem, ključna da se deca kasnije pretvore u velikodušne osobe, građane sveta, a ne uskogrude, nacionalistički obojene, frustrirane individue. Na beogradsku fazu Leninog života gledam kao na nešto što će je samo obogatiti.
Najnovije.
Zvezde.
