Đorđe Stojković: Kako je kadet Gruja spasavao kafanske koncerte od sigurne propasti
24.09.2018 14:08
Foto:
Mladi glumac koji je publiku osvojio ulogom simpatičnog kadeta Gruje u ‘Vojnoj akademiji’ dugo je svirao kontrabas u kultnim zemunskim i skadarlijskim lokalima, gde se iz noći u noć suočavao s ljubomornim gostima i pokušajima krađe bakšiša
“Vojna akademija” snima se punom parom: Glumci okupirali kasarnu (foto)
Ako mu ikad dosadi gluma, Đorđe Stojković (27), koga smo gledali u ulozi simpatičnog kadeta Gruje u popularnoj seriji “Vojna akademija”, ne mora da brine kako će zaraditi za život. Dovoljno je da obriše prašinu sa svog kontrabasa, kojim je četiri godine razgaljivao duše posetiocima kultnih kafana na Gardošu i u Skadarliji. Uz širok osmeh seća se raznih dogodovština iz tog vremena, a mada je često prisustvovao tučama pijanih gostiju koje je pogodila pesma, na svu sreću, nikad nije izvukao deblji kraj.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Imao sam sreće da s ključnim ljudima uvek budem dobar, a i gazdarice su me pazile kao rođeno dete. Kad god bi počela gužva, one bi me zaklonile i pripretile svakom ko bi krenuo ka meni. A njihova se poštovala, bez izuzetka.
Miloš Timotijević o ulozi majora Vasketa: Kažu da mi uniforma dobro stoji
Obično je svirao starogradske pesme, a najsrećniji je bio kad mu kulturniji svet naruči džez i bluz. Prijalo mu je i kad dobije bakšiš, mada je zbog njega imao glavobolju.
- U orkestru su svi bili Romi, osim mene i harmonikaša. Po nepisanom pravilu, čim okrenemo glavu, oni ukradu bakšiš. Onda smo taj moj drugar i ja smislili foru da na smenu brojimo crvene. Kad jedan završi, naglas vikne cifru, na primer 12, a onda drugi nastavi da pazi do zore. Smešno je bilo i to što su Romi znali mahom one otrovne “dvojkače” i neke pesme iz naftalina, a ja sam bio majstor za starogradske, tipa “Čamac na Tisi”, kao i za vanvremenske hitove Arsena Dedića, Ibrice Jusića, jer su to slušali moji roditelji. Dešavalo se da dođu i krimosi, koji su sekli vene kad ih pogodiš u dušu. Jednom sam pitao gazdaricu ko je neki istetovirani tip, a ona mi je rekla da je dobar kô ’leb, samo je lancem zadavio čoveka.
Ivan Mihailović: Klisura mi je kao mlađi brat, a divna ekipa iz “Vojne akademije” je moja porodica
Roditelji su najzaslužniji i za to što je napamet znao i ruske i grčke balade, gotovo ceo repertoar Dušana Jakšića.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Bilo je raznih dogodovština, knjigu bih mogao da napišem. Na primer, neko od gostiju izrazi želju da čuje nešto od Dušana Jakšića ili Dragana Stojnića, a Romi se zgledaju, uzmuvaju, a onda me šapatom zamole da počnem. Nebrojeno puta sam spasao stvar od sigurne propasti. Nekoliko puta zamalo nisam dobio batine od nekih ljubomornih mladića čije su me devojke gledale.
KONCERT U AMFITEATRU
Iako kao dete nije ni sanjao o nastupu u kafani, srećan je što će jednog dana unucima moći da priča i o toj životnoj školi.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Fakultet dramskih umetnosti nisam upisao odmah posle srednje škole. Nisam prošao na prijemnom kod divnog profesora, sada pokojnog Vlade Jevtovića, jer, iskreno, nisam bio ni zreo, ni dovoljno spreman. Zato sam u junu upisao neki fakultet i jedva čekao iduću godinu da ponovo probam na glumi. Na moju ogromnu sreću, uspeo sam i došao u klasu sjajnog Dragana Petrovića Peleta. I dok me je jednog jutra vozio na faks, tata mi je rekao da bi bilo glupo da mi i ubuduće sve plaća, da bi bilo dobro da nađem neki posao. Složio sam se s njim, jer je stvarno bilo bezveze da budem roditeljima na grbači, a i imao sam 21 godinu. Pošto nisam još mogao da zarađujem od glume, priklonio sam se onome za šta sam sposoban. Hvala bogu, imao sam dosta drugara iz muzičkog sveta koji su već pravili koncerte, svirali po restoranima, pa sam im se obratio za pomoć. Tako je počelo. Gotovo četiri godine sam svirao po raznim lokalima, uglavnom u Zemunu, kratko i u jednoj skadarlijskoj kultnoj kafani. I to je bila posebna vrsta školovanja, odnosno, ona najbolja, životna.
Anđela Jovanović: Zašto sam postala glumica, a ne detektivka
Poslednjih godina ređe svira, jer je veoma angažovan u pozorištima, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, dečjim pozorištima “Boško Buha” i “Pinokio”, snimao je “Vojnu akademiju”, imao epizodnu rolu u “Sinđelićima”, “Anđelki i Andriji”. Najčešće zasvira za svoju dušu ili kad su familijarna okupljanja i proslave, a srce mu je puno kad može nekoga da usreći. S kontrabasom se prilično družio i tokom studija, jer profesor Dragan Petrović Pele mnogo voli muziku.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Bio je veoma otvoren za naše muzičke izlete, a mi smo bili veoma muzikalna klasa. Gitaru su svirali Mihajlo Jovanović, Marko Grabež i Strahinja Blažić, Anđela Jovanović i Vladimir Vučković klavir, s tim što je Anđela svirala i kontrabas i pevala, pa smo često imali mini-koncerte.
Na trećoj godini su radili Šekspirove drame, pa komedije, a za prelaz između ta dva žanra namenski su napravili pesmu.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
- Svojevremeno su Sergej Trifunović, pokojni Marinko Madžgaj, Boris Milivojević, Nebojša Milovanović i ostali pevali “O, Kerol” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu za potrebe predstave “Šine”. Pošto smo voleli tu njihovu predstavu, njima u čast skinuli smo tu numeru i odsvirali smo je uz Šekspirovu “Ljubav i smrt”. Ja sam igrao Fastafa, sa velikim tupferima, velikom zadnjicom i stomakom. Naravno, svirao sam kontrabas. Mnogo ga volim, to je instrument koji ima dušu, a kad sviram, u srce me dira i pokreće, kao da sam s devojkom. Na njemu može da se odsvira i najromantičnija pesma, i tek planiram da nekoj lepoj gospođici pod balkonom izvedem serenadu. A do tada, kad god uzmem kontrabas u ruke, setim se kako je moj deda zaplakao kad nam je taj divni instrument opet ušao u kuću, jer je on svirao baš na njemu kad je bio mlad.
Najnovije.
Zvezde.
