Branka Veselinović: Dobrotu treba nesebično deliti

Autor:

13.09.2018 20:00

Foto:

Foto:



Uoči proslave stotog rođendana, glumica otkriva da i dalje svakog jutra vežba gimnastiku, piše, slika, obilazi bolesne i nemoćne i poručuje da treba biti umeren u svemu osim u jednoj stvari

- Pišem, dišem, slikam, radim i ne mislim da mi je kucnuo čas odlaska. Stalno imam kontakte s ljudima i neka posla. Mnogo je ljudi po domovima, nevidećih, ili onih koji su čitavog života u kolicima. Obilazim ih i dan-danas, ljudima treba svakodnevno obogatiti život – u dahu, sa širokim osmehom, govori legendarna glumica Branka Veselinović, koja će 16. septembra napuniti sto godina. O njima i ne razmišlja, a iskreno priznaje da nikad nije ni očekivala ovako duboku starost.

Irfan Mensur: Emotivno putovanje kući

– Jesam na pragu stote, ali se trudim da godine ne osećam. Gimnastika je obavezna svakog dana, mora da se odradi i u ležećem i u stajaćem položaju. Gledam televiziju, volim da čujem lepe stvari, slušam muziku. Dobro vidim i čujem, a ne stidim se da se pojavljujem na javnim mestima. Često s prijateljicama idem u pozorište i ne jednom mi se desilo da mi pred zgradom teatra priđe žena, ljubazno se pozdravi i kaže: “Gospođo, što vi ličite na pokojnu Branku Veselinović.” Kad kažem da sam ja ta Branka, izvinjavaju mi se. Ne nedostaje mi pozorište, moji su prijatelji pozorišni ljudi, zovu me telefonom, raspituju se. I ovo danas je za mene veliki doživljaj, da neko želi da me slika i čuje, da sam ja živa i da to mogu – priznaje.

Umetnica je osnovne ljudske kvalitete, pre svega humanost i istrajnost, ponela iz porodice. Preci po majci Jovanki, rođenoj Monašević, bili su sveštenici i vladike u Vojvodini. Otac Aleksandar Ćosić bio je poreklom iz Hercegovine, pa je Branka, kako sama tvrdi, dobra i izdržljiva mešavina gena.

Miloš Biković i Barbara Tatalović: Potvrda ljubavi

- Dobrotu treba nesebično deliti. Ja sam svoju nasledila od porodice, pre svega od roditelja. Majka je bila učiteljica, a otac bibliotekar u Matici srpskoj i prevodilac. Oboje su pevali u crkvenom horu, a imali su i svoj porodični, u kome smo bili i mi deca. Imala sam četiri sestre i dva brata. Odrasla sam u veri, ljubavi, pažnji i toplini i s vremenom sam naučila kako to da podelim s drugima, jer se život sastoji od dubokih istina, radosti i tuge. Želela sam da i u živote najmlađih, kao i najstarijih, unesem malo radosti, da ih razveselim i nasmejem. Nosim pedigre tog lanca ljubavi, stihova, knjiga, recitovanja, priča, a imam i Ključ grada Novog Sada, a kaže se da kad imaš ključ Novog Sada, otvaraš srce ljudima.

Veran i pouzdan životni pratilac bio joj je suprug Mlađa Veselinović, glumac, prevodilac i humanista, koji je preminuo 2012. Bili su zajedno pune 64 godine, a upoznali su se slučajno, u pozorištu, i to zahvaljujući Miri Stupici.

Aleksandar Gajšek: Svako ide kad hoće

- Radili smo “Ribarske svađe”, Mlađa i ja smo glumili momka i devojku i grlili se na sceni. Mira je u jednom momentu pitala: “Mlađo, jesi li slobodan? Imaš li devojku?” Kad je odgovorio da nema, ona je onako uzgred rekla kako sam i ja sama, zbog čega smo se oboje nasmejali. Zagledali smo se jedno u drugo, iako mi je Ljubica Janićijević pretila da ga ne gledam, jer se dopadao njoj. Međutim, posle nekog vremena počeli smo da se viđamo i van teatra, zavoleli smo se i venčali. Mira nam je, naravno, bila kuma. Mlađa je bio divan, pametan. Strasno i časno smo se voleli i podržavali - otkriva glumica.

Zajedno su obišli čitav svet. Priznaje da joj Mlađa veoma nedostaje i da često ume i da se rasplače, ali se i ispriča s njim, pošto je okružena njegovim fotografijama, knjigama, komadima koje je preveo.

- Ipak, ne dozvoljavam da mi se život svede na doručak, ručak i večeru, i to isto kažem i starima u domovima penzionera kad ih obilazim. Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude.

Tužna godina bez Ljubiše Samardžića: Dragi Beko, prošla je godina, ostale su lepe uspomene

U susret rođendanu, napisala je i pesmu: “Blizu je sto, tek što nije, haljina se šije, lepa se voda čista pije, a meni to prija što gledam i doživljavam kako pada kiša ili sunce sija, mogu da kažem od srca svima hvala, srce sam vam dala, živite i životu se divite, voleće vas bez prestanka vaša Branka.”

Maja Gašić

Autor