Jelena Coe Pulević: Magično putovanje u središte Afrike

Boravak u srcu Afrike, susret sa pripadnicima plemena Masai, nesvakidašnji, veličanstveni prizori, posmatranje divljih životinja u njihovom prirodnom okruženju i osmesi ljudi učinili su da beogradska fotografkinja ovu avanturu pamti do kraja života

Za nekoga ko se bavi fotografijom safari u Africi je neiscrpni izvor inspiracije i izazova. To je destinacija o kojoj sam maštala još od malih nogu. Svake godine u periodu jula i avgusta dešava se velika migracija životinja, kada oko milion i po gnuova, antilopa i zebri prelazi dug put preživljavanja između Serengetija u Tanzaniji i Masai Mare u Keniji u potrazi za zelenijim pašnjacima, pa je to bio razlog zašto sam se odlučila da deo letovanja provedem tamo i doživim, vidim i zabeležim taj nesvakidašnji prizor kroz objektiv svog aparata. U to vreme u Africi je zima, što znači da je prosečna temperatura oko 25 stepeni.

Prvi dodir

Put je bio dug, letela sam iz Beograda, preko Amsterdama do Najrobija, ali mi nije teško pao jer sam bila u iščekivanju svega što me tamo čeka. Sada, sumirajući utiske, mogu reći da su moja očekivanja prevaziđena, pošto je ono što sam videla i doživela mnogo lepše nego što sam zamišljala. Moj prvi dodir sa Afrikom bio je glavni grad Kenije, Najrobi, gde sam provela jedan dan pre polaska na safari. Ne mogu da kažem da je slika grada očaravajuća, ali napomenula bih da su pre samo stotinu godina jedini njegovi posetioci bili pripadnici plemena Masai, a sada ima oko tri miliona stanovnika i izgrađene hotele. Grad je ipak još nesređen i primetna je velika nemaština.

Neobične komšije

Smeštaj u Najrobiju je bio očaravajući: prelepe kolibe podignute u nacionalnim parkovima u srcu prirode. Doživljaj je bio filmski, uz ljubazno osoblje sve je organizovano tako da sam se osećala ugodno i pre svega sigurno. Kad bih se probudila i ustala, pozdravila bih se sa prvim komšijama, babunom, antilopom ili žirafom.

Četvorostruki pogon

Iz Najrobija sam krenula dalje u obilazak. Proputovala sam praktično pola Kenije. Putevi su zemljani, a specijalni džipovi sa pogonom na četiri točka su jedino prevozno sredstvo koje može da savlada takve uslove, uz iskusnog vozača koji zna sve rupe napamet. Usput nisam videla nijedan sobraćajni znak. Ustajala sam veoma rano, oko šest časova, i polazila u potragu za životinjama, jer su tad najaktivnije. Neobično je videti toliko vrsta na svakom koraku, nekada ne znate gde ćete pre pogledati i da li ste nešto propustili.

Krokodil za usput

Kenijci su s pravom vrlo ponosni na svoju kuhinju. Malo toga od ponuđenog mi se nije svidelo. Kad sam bila u Najrobiju, priznajem da sam odbila da probam krokodila, koji je inače jedan od njihovih specijaliteta. Sa druge strane, sve ostalo, pre svega obroci od povrća i ribe, bilo je mirisno, raznovrsno i preukusno. Marakuja, mango, ananas i kokos samo su deo asortimana egzotičnog voća u kom možete svakodnevno da uživate. Iako nisam jela njegovo meso, mazila sam i nosila jednog sedmogodišnjeg krokodila.

Masai zavodnici

Posebno bih izdvojila posetu plemenu Masai. Prisustvovala sam njihovim obredima zavođenja gde se Masai vojnici, odeveni u svečane odore pretežno jarke crvene boje i okićeni velikim brojem raznovrsnog nakita, sa ponosom takmiče u skakanju. Visina tih skokova može da se poredi sa onom koju postižu NBA igrači. Muškarac koji najviše skoči ima više šanse kod devojke koja mu se sviđa, a ona mora da bude iz susednog plemena. Ipak, ukoliko želi da je oženi, on mora da obezbedi deset grla krava. Postoji mogućnost i da ima više žena, ali to se retko dešava jer bi u tom slučaju morao da obezbedi za svaku ženu isti broj krava, što nije lako izvodljivo.

Kada deca nisu besna

Kućice u kojima žive napravljene su od blata i veličine su četiri kvadratna metra. U jednoj od njih dočekao me je domaćin, koji mi je objasnio da su tako male jer je mnogo stanovnika na maloj površini. Unutra imaju dve klupice na kojima spavaju roditelji i deca dok ne napune deset godina i minijaturni prostor gde kuvaju. Postoji i jedan mali prozor, i to je sve, ali njima to ne smeta jer u kući ionako provode malo vremena. Na kraju su me pozvali da odigram sa njima ples kako bi mi dali blagoslov za srećan put. To iskustvo nikada neću zaboraviti.

Slonovi

Svi me pitaju jesam li videla leoparda ili lava, ali mene su očarali slonovi. Dok ih posmatrate u njihovom prirodnom okruženju, čini vam se da biste mogli i da ih pomazite, ali kada primetite kako gledaju, osetite blagi klecaj u kolenima.

Fotografije

Najviše sam pravila portrete ljudi. To me najviše inspiriše. Starosedeoci uglavnom govore svahili i engleski, tako da nije bilo nikakvih problema u sporazumevanju. Najviše pažnje sam izazivala kod dece. Više pozdrava sa “jumbo” i osmeha nisam dobila u životu. Ljubav i radost koju oni pružaju ne mogu da opišem. Često bih se rastužila kad bih ih videla kako u štucnama trče po prašnjavom putu. Ne mogu da im pomognem koliko bih htela, ali nadam se da za njih dolaze bolja vremena, jer se sve više ulaže u obrazovanje dece u Keniji.

Parkovi

Znamenitosti Afrike su nacionalni parkovi. U Masai Mari sam gledala veliku migraciju gnuova, antilopa, zebri, koji su svakodnevna meta predatora kao što su leopardi i lavovi, dok hijene čekaju da se “ogrebu” za ostatke. Posebno iskustvo je bilo i letenje balonom iznad svih tih divnih životinja. To lebdenje doživite kao davno sanjani san u kom vam priroda pokazuje sve svoje lepote i surovosti. Nakon toga otišla sam na jezero Nakuru gde živi velika populacija lavova, bafala, nosoroga i više od milion flamingosa, zbog čijeg perja jezero deluje kao da je roze boje i to izgleda nestvarno lepo. Ništa manje fascinantno nije ni jezero Najvaša, bogate vegetacije, sa više od 350 vrsta ptica. Vozeći se brodićem imala sam priliku da vidim mnoštvo nosoroga. Poslednja stanica je bio nacionalni park Amboseli i posmatranje slonova u podnožju Kilimandžara. To je za mene bio trenutak kad sam shvatila gde sam zapravo i da su te svima dobro poznate fotografije sada u mom oku.

Igra cenkanja

Kada putujem, skoro nikada ne idem u šoping. Vreme ne može da se kupi, a kako ga nemam dovoljno, ne želim da ga trošim na kupovine. U Keniji sam jedino kupila ručno rađene ogrlice, prilikom posete plemenu Masai, i za to sam morala da se cenkam, jer je to praksa kod njih i veoma im znači. Oni na cenkanje gledaju kao na neku vrstu igre. Taj nakit je dosta skup za njihov standard i nisam sigurna da li je to cena samo za nas turiste.

Ne propustiti

U Keniji postoje 23 nacionalna parka, 14 nacionalnih rezervata i sedam morskih parkova. Jedno od najlepših mesta je Nacionalni park Masai Mara, dom brojnih veličanstvenih vrsta poput lavova, geparda, leoparda i hijena.

Kenija trivija

Prva Afrikanka koja je osvojila Nobelovu nagradu, profesorka Vangari Matai, bila je stanovnica Kenije. Ona je 2004. godine dobila Nobelovu nagradu za mir zbog svoje strastvene borbe za očuvanje prirode, ženska prava i konzervaciju.