Uoči proslave stotog rođendana, glumica otkriva da i dalje svakog jutra vežba gimnastiku, piše, slika, obilazi bolesne i nemoćne i poručuje da treba biti umeren u svemu osim u jednoj stvari
Pišem, dišem, slikam, radim i ne mislim da mi je kucnuo čas odlaska. Stalno imam kontakte s ljudima i neka posla. Mnogo je ljudi po domovima, nevidećih, ili onih koji su čitavog života u kolicima. Obilazim ih i dan-danas, ljudima treba svakodnevno obogatiti život - u dahu, sa širokim osmehom, govori legendarna glumica Branka Veselinović, koja će 16. septembra napuniti sto godina. O njima i ne razmišlja, a iskreno priznaje da nikad nije ni očekivala ovako duboku starost.
- Jesam na pragu stote, ali se trudim da godine ne osećam. Gimnastika je obavezna svakog dana, mora da se odradi i u ležećem i u stajaćem položaju. Gledam televiziju, volim da čujem lepe stvari, slušam muziku. Dobro vidim i čujem, a ne stidim se da se pojavljujem na javnim mestima. Često s prijateljicama idem u pozorište i ne jednom mi se desilo da mi pred zgradom teatra priđe žena, ljubazno se pozdravi i kaže: “Gospođo, što vi ličite na pokojnu Branku Veselinović.” Kad kažem da sam ja ta Branka, izvinjavaju mi se. Ne nedostaje mi pozorište, moji su prijatelji pozorišni ljudi, zovu me telefonom, raspituju se. I ovo danas je za mene veliki doživljaj, da neko želi da me slika i čuje, da sam ja živa i da to mogu - priznaje.
Ostatak teksta pročitajte u novom broju magazina “Gloria” koji je u prodaji od 3. septembra!
Zvezde.
