Marina Vukasović Medenica: Kada umetnik ne sačuva dete u sebi, umetnost postaje samo posao

Kostimografkinja, autorka kostima za predstavu ‘Pluto’ koja je nedavno premijerno izvedena u drevnom teatru u Epidaurusu na Peloponezu, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega joj je džez najčešći noćni pratilac, kako je opuštaju ćaskanja s prijateljicama i zašto posle generalne probe padne u depresiju

a Akademija. Primenjena. Jedna mladost, jedno vreme druženja i rada, zajedničkih putovanja. Petkom filmovi crnog talasa i žurke na FDU, nezaboravna velika Pikasova izložba u Parizu kroz koju nas je vodio profesor Aleksa Čelebonović. Osvajanje likovne pismenosti. “A” kao jedan početak.

Vanja Bulić: Moderni foliranti su pojeli vreme čednosti

b Beograd, moj grad, moje Banovo brdo, Košutnjak, Ada. Igra, škola, gimnazija, odrastanje, ljubavi i prijateljstva za celi život. Najdivniji grad bez obzira na toliko mana. Bergman.

c Ccc, kada se čudimo a ne reagujemo. Cimet u čaju, cimet u kafi, cimet u mastihi, opojni miris cimeta i jabuka u šlafroku. Boja cimeta.

ć Ćaskanje s prijateljicama. Opušta me i uvek za sobom ostavi neko produženo dejstvo, neko kreativno razmišljanje.

č Četke za slikanje, moj alat. Nema umetnosti bez zanata.

d Deca, dete i kako ga sačuvati u sebi. Dosadni ljudi, oni moćni i nadmeni koji nisu čitali Miku Antića i Duška Radovića kada je trebalo. Sada je za njih kasno. Kada umetnik ne sačuva malo deteta u sebi, umetnost postaje samo posao. Drug. De Sika.

dž Džez, moj najčešći pratilac kroz duge noći crtanja kostima.

đ Đak i đevrek. Kada ih vidim kako idu niz ulicu ka školi, ako đak hoda teškim korakom, pomislim, nema dobro društvo u školi pa mu se i ne ide. Kakav li mu je učitelj? Ko su naši učitelji?

e Epidaurus, sveto pozorišno mesto. Monumentalno, a u isto vreme i intimno. Teatar nastao pre više od dve hiljade godina, želja svih pozorišnih ljudi na planeti i sve publike. Glumci u mojim kostimima u orkestri Epidaurusa, takva ideja mi ipak nije mogla pasti na pamet.

f Film. Moje detinjstvo u montaži Avala filma, miris filmske trake, mrak u sali za sinhronizaciju, soba za pravljenje šumova, najzanimljiviji karakteri moga detinjstva Bojana i Dušan Makavejev Mak. Moj učitelj filma i njegove preporuke šta na Festu gledati pod obavezno, kada sam već postala velika i išla u gimnaziju. Film kao velika iluzija i isto toliko velika odgovornost i naporan rad. Felini.

g Generalna proba predstave. Ona prva u kostimu, u scenografiji i svetlu. Iskustvo ne umiruje tremu, samo je prikriva od spoljašnjeg sveta. Generalna proba je početak opraštanja od predstave i kostima, radost zbog završetka posla ali i lagana depresija.

h Humor. Koliko je humor ozbiljna kategorija.

i Ivo Andrić.

j J me asocira na bajke. Jednom davno bio jedan mladi princ. Bila jednom jedna zemlja.

Filip Grujić: Moj (ne)uspeli susret sa Lijamom Galagerom

k Kultura kao svakodnevica, kultura kao ophođenje, odevanje, hrana, piće. Kultura kroz školovanje, kultura kroz izbor kako se provodi slobodno vreme, kultura kao strategija društva. Scenski kostim kao način razmišljanja.

l Lepota, ona u stvaranju i ona u doživljaju koji nam budi tuđe stvaranje. Lavanda na moru, lavanda u mom dvorištu, hladan a toliko topao kolorit.

lj Ljubav, ljubavi.

m Majka, moja majka, ja mama. M kao misao, misao kao ideja, koncept, misao sprovedena u delo. More, muzika, Marija Kalas, ali i Mik, Merkjuri, Mjuz. M kao moji svi na slovo “M”, moja Mia, moj Matija, moji ponosi i bezuslovne ljubavi.

n Nadahnuće, adrenalin i snažni nalet kreativne i mentalne snage i radnog elana.

nj Njuška. Volim životinje, posebno pse.

o Omnia mea mecum porto, rekao je Bijas. Olovka, srcem piše i crta, moj najmiliji alat. Oči.

p Prijatelj, zar to nije prvi pojam koji svakome padne na pamet na slovo “P”, mada mi se čini da u našem jeziku ima najviše pojmova koji počinju baš ovim slovom. Prijatelj u odrastanju, u mladosti, iz škole, sa studija, prijatelji stečeni kroz život. Pozorište, kao poruka, put kao život, kao putovanje, kao pamćenje, kao poezija, kao Popa Vasko.

r Ruke.

s Sloboda i kako je osvojiti. Koje su sve slobode moguće, kako se sloboda osvaja kroz umetničke procese, gde su granice između društveno poželjnih pojava u kulturi i osvajanja slobode misli i izraza, pitam se. Slikarstvo. Sorentini, Skorseze.

š Šekspir. Večita inspiracija. Naš “Henri VI” u londonskom Globu.

t Tehnologija, moderno vreme, nemerljiv napredak sa velikim ubrzanjem. Ali tehnologija traži svoj kontrateg. Kada civilizacija izađe iz robovanja tržištu, izbeći će i ropstvo tehnologiji, i tada će tehnologija dostići svoj smisao, biće stavljena u korist čovečanstva. Pesnik Tadić Novica, kao Andrej Tarkovski.

u Umetnost kao život, kao razmišljanje i materijalizacija misli. Balans između Erosa i Tanatosa.

Miloš Đorđević: Zašto ćutanje nije uvek zlato

v Vreme je sve što zaista posedujemo. Ves Anderson.

z Zdravlje, mislim i na psihičko zdravlje i ulogu kulture. Kultura se uglavnom čita kao elitistička kategorija jer je njen prostor sužen potrebama tržišta i kanalisanjem novca prema politički podobnim projektima i pojedincima. Kada bi se taj horizont otvorio, otkrile bi se i stvarne potrebe ljudi za kulturnim sadržajima. Praktikovanje kulture bi se proširilo a psihičko zdravlje osnažilo.