EKSKLUZIVNO Milena Dravić: Moj život je sad u božjim rukama

Velikoj filmskoj divi, zvezdi srpske kinematografije, prija pažnja koju dobija na svakom koraku od publike, a ona joj daje i snagu da nastavi borbu sa opakom bolešću, i priznaje da uvek oseća da je suprug Dragan-Gaga Nikolić pored nje i uz nju

Posle petnaestominutnih stajaćih ovacija u Pulskoj areni diva jugoslovenskog filma Milena Dravić (77) doživela je sličnu dobrodošlicu i na Festivalu evropskog filma Palić. Po otvaranju izložbe i promocije monografije, posvećenih njoj, primila je srebrnjak povodom jubilarnog, 25. Festivala, čija je predsednica bila dugi niz godina. Na Letnjoj pozornici bila je pozdravljena povicima “bravo!” i “izdržite”, koji su joj ovih dana, dok se bori sa bolešću, vrlo važni. Na Jadranu i u Vojvodini publika je izazvala vrlo emotivne reakcije kod naše glumice jer sada mora da bude jača nego ikada.

Pula se poklonila divi: Petnaestominutne ovacije za Milenu Dravić u Areni (video)

Izuzetno dirljiv je bio vaš dolazak u Pulsku arenu, kao i na Palić. Publika želi da vas zagrli, pokaže vam da ste joj omiljeni. Kako ste doživeli ove susrete?

- Ostala sam potpuno zatečena. Od kada sam stigla u Pulu, osetila se ta neka energija podrške. U Ribarsku ulicu, koja je mala, dugačka 20-30 metara, došlo je dosta sveta. Ta uličica je bila krcata. Ljudi su mi prilazili sa mnogo ljubavi u očima, mnogo suza. S obzirom na to kako se osećam, da sam u teškoj situaciji posle odlaska mog Dragana i zbog moje bolesti, mene je to veoma pogodilo. Svi su želeli makar da me taknu. Nisu me opterećivali slikanjem, ali su hteli da mi pokažu da me podržavaju, da im je stalo. Posle promocije knjige nisu hteli da idu kućama. Kao da su želeli da ostanemo još, da još jače utisnemo te trenutke u svoja sećanja.

Daju li vam ove emocije poštovalaca dodatnu energiju da izdržite borbu sa bolešću?

- Moj život je sada u božjim rukama, ali kada sam se susretala sa svim tim ljudima, shvatila sam da nisam odbačena. Ti susreti nama glumcima mnogo znače. Vidite da neko još pamti vaš rad, da ima dragih osoba koje vam iskreno žele brzi oporavak. Slično je bilo i kada sam primala “Dobričin prsten”. Prvo smo morali da odložimo uručenje jer mi nije bilo dobro. Kolege su me bodrile, zvale, govorile “Ma, možeš ti to”, i desio se taj 16. decembar 2017, kada sam primila nagradu. Taj dan ću pamtiti zauvek. Međutim, dodelu te nagrade RTS nije snimio. Jeste bilo izveštaja sa uručenja, ali ne postoji snimak. To je bio udarac za mene. Nisam to zaslužila. Ne smatram da sam najbolja, nije to u mom biću, ali znam koliko vredim. Čak me nema ni u emisijama o 60 godina Televizije Beograd. Sa RTS-a su me zvali, ali nisam mogla da snimam jer sam, usred bolesti, dobila virus koji me je mnogo namučio. Nisam mogla da govorim. RTS ima pregršt snimaka emisija, serija i filmova u kojima sam učestvovala. Ništa od toga nije iskorišćeno.

Kako ste reagovali kada je, na promociji knjige o vama u Subotici u okviru Festivala evropskog filma Palić, Mira Banjac izjavila da je vaše lice najskuplje lice našeg filma i da ste naša jedina autentična filmska glumica?

“Publika je moja najveća nagrada”: Otvoren legat Milene Dravić i Dragana Nikolića

- Sve su to divne reči koje pokazuju da je kolegama stalo do mene. Kada to čujem, vrati mi se osmeh na lice, ponovo osetim ljubav. Mira je takođe velika glumica. Ona je našem filmu podarila mnogo odličnih uloga. Divan je prijatelj. Malo je takvih ljudi danas. Mira je na promociji knjige u Subotici ustala i poklonila mi se, što me je vrlo dirnulo. Dobila sam veliki broj nagrada, ali meni je uvek bilo najvažnije da sam ja, unutar sebe, zadovoljna ulogom koju sam odigrala. Bila sam u Kanu sa tri filma, a za “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića osvojila nagradu za najbolju glumicu. Sve su to trenuci koji glumcima daruju samopouzdanje. A ono im je veoma važno jer su krhki.

Sledeće godine obeležićete šest decenija od vašeg debija na velikom platnu u filmu “Vrata ostaju otvorena”, kada vas je gluma otela od baleta. Kojom filmskom ulogom ste bili najzadovoljniji?

- Istoričari i teoretičari filma i televizije ističu ovih dana da sam odigrala 160 filmskih i televizijskih uloga. Verujem im jer ih ja nisam nikad brojala. Drago mi je kada kažu da se po mojim ulogama prepoznaje film na ovim našim prostorima. Ipak, pečat moje glumačke karijere jeste uloga u “Prekobrojnoj” Branka Bauera. Danas se rado sećam “Hasanaginice” i “Peščanog zamka”, koji sam snimala u Sloveniji. Volim i moju rolu u “Kozari”, tom monumentalnom filmu o ratu koji je uvršćen među 100 najboljih ratnih filmova svih vremena, kao i “Lijepe žene prolaze kroz grad” Želimira Žilnika.

Nedavno je trebalo da se vratite filmu i snimate. Koliko vam znači to što ste poslovno aktivni dok se borite sa bolešću?

Rade Šerbedžija: Prijatelji žive dok ih pamtimo

- Snimala sam s mnogim rediteljima, ali ne i sa Lordanom Zafranovićem. Nedavno sam dobila priliku da radim s njim kratki dokumentarni film o Aušvicu. Trebalo je da igram profesorku klavira, a Mira Banjac kućepaziteljku u jednoj porodici. Taman sam se bila spremila, zdravstveno stanje mi je bilo stabilnije, ali četiri-pet dana pred početak snimanja producenti su shvatili da nemaju dovoljno novca. Lordan se odmah vratio u Prag. Milan Karadžić, sa kojim sam u pozorištu radila predstave “Harold i Mod” i “Bokeški D-mol”, u kojoj sam ostvarila ulogu koju ću pamtiti dok sam živa, vratio me je pred kamere pre dva meseca, kad smo snimili nastavak serije “Komšije”.

Milena Dravić: Samo njega nema da radost podelim

Koliko vam nedostaje suprug Dragan-Gaga Nikolić?

- Veliku podršku u životu imala sam u mom suprugu. Mnoge lepe stvari su mi se dogodile zahvaljujući njemu. Dragan je još tu za mene. To nije moja fikcija. Bez tog osećaja da je tu ne znam da li bih mogla dalje. Nedostaje mi, da mu se nasmejem, da mi uzvrati onaj njegov pogled i namigne.