Filip Grujić: Moj (ne)uspeli susret sa Lijamom Galagerom

Pisac čiji je prvenac ‘Bludni dani kuratog Džonija’ odmah osvojio publiku u intimnoj abecedi otkriva zašto mu je fudbal pomogao da broji nedelje, u kakvoj su vezi pivo, pank i pozorište i zbog čega ga Štrand uvek vraća u detinjstvo

a Arsenal, fudbal, ne municija, zato što ne postoji racionalno objašnjenje zbog čega se određeni klub voli. Alan Ford, hrvatski prevod.

b Bas, instrument, nikako prevoz, kad smo već kod toga i Beograd, grad u kojem živim i, kako izgleda, u kojem će svi jednom živeti. I breskva, voće koje nikad nisam naučio da jedem.

c Cer, kafana pored Fakulteta dramskih umetnosti iz koje izađem srećan i nadimljen.

č Čimbonda, moj prvi dodir sa pisanjem, niži razredi osnovne škole, slobodna tema, iz neobjašnjivog razloga nazvao sam nekog indijanskog poglavara Čimbonda, koji je, inače, tad bio osrednji desni bek iz Francuske.

ć Ćorak, toliko često i svuda.

d Disk, svaki mi je ogreban, već znam gde preskaču pesme.

dž Džoni, razlog zbog kojeg popunjavam od A do Ž, kao i džigerica, nešto što mnogi nemaju.

đ Đevrek, ne mogu da se setim trenutka, ali sigurno je da sam preko đevreka saznao da su Turci bili kod nas.

e Ekran, neminovno, u nekom trenutku oči će mi iščupati, a do tada, erkondišn, ideal letnjeg dana, kad nema mora, a ni reka nije dovoljno blizu.

f Fudbal, pomaže mi da brojim subote i nedelje, a kad smo već kod leta, onda i frotir, uvek sam voleo hrapavost.

g Ginko, iz nekog razloga volim da izgovorim tu reč, kao i “gotov je”, slogan uz koji sam odrastao.

h Hoteli, volim čokoladice ispod peškira, a zatim, hlad, kakav god, šareni ili apsolutni, bitno je da postoji.

i Isečak, iz novina ili života, uvek zanimljiviji od celine, a gde je isečak, tu je i istraživanje, svako na svoj način.

j Jagode, nakon jednog jačeg osipa koji sam zaradio neposredno pred tenisko prvenstvo Vojvodine na kojem je trebalo da budem dobar, ubedio sam sebe da sam alergičan na jagode i od tada ih nisam probao. Problem je što mi niko ne veruje da sam alergičan na njih, a zaista, tog jutra pojeo sam ih previše.

k Kopča, između ljudi ili na torbi, ako je kožna, onda je dobra.

l Lepota, izuzetno sam nesofisticiran, lepota me razgali, dok me ne uplaši, a onda lišće, volim da gazim po njemu, volim da gledam dok pada, čini mi se, mogla bi da se postavi dijagnoza iz mog odnosa prema lišću.

lj Ljigavac. Jednom sam kupio ljigavca na Oplencu, na ekskurziji u prvom razredu osnovne, sećam se, sedam dana mi je smrdela ruka.

m Mančester, grad u kojem sam uvek mislio da ću sresti Lijama Galagera kako jaše kera ispred paba, a gde je Mančester, tu je i muzika, neizostavni deo života, neizostavni deo pisanja.

n National. Bend koji sam sposoban da slušam mesecima dok pišem i onda mesecima kad više ne pišem, čak sam pokušao da stavim njihovu pesmu kao budilnik, u nadi da će mi se smučiti, ali dogodilo se upravo suprotno, cimerima se smučila, a meni, naprotiv, postala još draža.

nj Njuška, predivna stvar na nenormalnoj keretini koja voli da se ne odaziva kad je zoveš i da se upiški od sreće kad te vidi.

o Otisak, prsta ili stopala, u pesku ili na papiru, opet, reč koja je sama sebi dovoljna.

p Pab, a gde je pab, tu je i pivo, gde je pivo, tu je i pank, gde je pank, tu je i pozorište.

r Rukavice, svake zime mislim da mi nisu potrebne, svake zime mislim da sam muževniji nego što jesam, svake zime shvatim koliko sam tokom jeseni imao pogrešno mišljenje o sebi.

s Sarajevska ulica u kojoj živim, prljava i bučna, kad pomislim da je volim, shvatim da ima toliko stvari koje ne volim kod nje, kad pomislim da je ne volim, shvatim da ima toliko stvari koje volim kod nje.

š Štrand, plaža na kojoj sam odrastao, gde sam naučio da igram picigin, stoni tenis, toliko toga me veže za Štrand da je nepotrebno išta o njemu reći.

t Trojeručica, jednom kad je trebalo da joj se predstavim, nisam mogao da joj pronađem treću ruku, pa sam ljubio uprazno.

u Ulm, grad u koji smo prvi put otputovali sami, kao bend, sedmodnevni muzički festival na kojem smo svirali, gde su nas tretirali bolje nego što zaslužujemo, grad u koji se uvek vratim, makar u priči.

v Vodopadi, voleo bih da ih je više. Vetar, kad je vruć, skupio bih ga na jednom mestu i išamarao, kad je svež, zagrlio bih ga i poljubio za laku noć.

z Zarez, dok god može, uvek bolji od tačke.

ž Žustrost, od tačke A do tačke B, bez preteranih stanki, u razgovoru ili svađi, na fudbalu ili u pisanju, žustrost kao takva.