Branko Janković: Sina vodim svuda sa sobom, i kad vozim traktor, i kad hranim koze, i kad idem na poslovne sastanke

Glumac, miljenik domaće publike, širi posao s kozjom surutkom u prahu i zida fabričku halu, u čemu ima nesebičnu podršku supruge, takođe glumice, kao i sina Vukadina, dok je osmomesečna Koviljka zasad ‘samo’ tatina mezimica

Glumac Branko Janković (33), koji je ovih dana snimio poslednju klapu serije “Vojna akademija”, i dalje ima pune ruke posla jer u rodnom mestu Gunjaci kod Valjeva privodi kraju radove na fabričkoj hali. U njoj će ubuduće pakovati i skladištiti kozju surutku u prahu, koju proizvodi godinu dana i po kojoj ga već poznaju van granica naše zemlje. Sve vreme društvo mu pravi dvoipogodišnji sin Vukadin, dok osmomesečnu kćerku Koviljku čuva mama, takođe glumica Nataša Janković (28), koja se nedavno vratila pred kamere u seriji “Jutro će promeniti sve”.

- Nas dvoje smo u Beogradu maltene sami, pa uvek gledamo da se organizujemo tako da jedno od nas bude kod kuće sa decom. Oboje radimo sve, od presvlačenja, hranjenja, kupanja, uspavljivanja i šetanja dece do pravljenja ručkova i pospremanja kuće. Malo mi je bilo neobično u početku sa Koviljkom, jer je devojčica, ali navikao sam se i na to. Ona obožava muziku, čim čuje taktove omiljenih dečjih pesmica počne da se smeši. Najviše voli “Ulovio Toma soma”. Prva reč joj je bila “tata”.

Voli li i Vukadin muziku?

- Da, on obožava “Zum, zum, zum” i “Mali voz je krenuo u polja” koju peva Đuza Stojiljković.

Jeste li ih već vodili u pozorište da vas gledaju?

- Jesam Vukadina, Koviljku još nisam. Ali nije gledao moje predstave, već sam mu pokazao scenu, a jednom sam mu napravio doživljaj. Pustio sam mu crtani film “Maša i Medved”, ugasio sam svetla, samo on i ja smo bili u sali. Odjednom je video Mašu od šest metara, bio je presrećan. Inače, vodim ga svuda sa sobom, i kad vozim traktor, i kad pakujem i skladištim surutku, i kad hranim koze, i kad idem na poslovne sastanke. Ne raste pod staklenim zvonom.

 

Prepoznaju li vas deca kad vas vide na televiziji?

- Vukadin da, ponekad kaže “tata” kad me ugleda. Koviljka još ne reaguje, mala je.

Deca sigurno nisu primetila ni da ste smršali 15 kilograma, ali to se pred kamerama baš vidi. Jeste li bili na dijeti?

- Ne, samo sam za večeru jeo kozju surutku, koja je kalorijski veoma jaka. Eksperimentisao sam na sebi i tako skinuo 15 kilograma. Znao sam da to može samo da mi prija, jer je kozja surutka veoma zdrava. Vest o njoj se proširila do Rusije, tamošnji kupci su tražili celu paletu ovog proizvoda, već snabdevam lance zdrave hrane u Beogradu, naručuju je naši ljudi u Nemačkoj. Koriste je i sportisti i trudnice kad ne smeju da piju lekove za poboljšanje imunog sistema. Upravo zbog toga sam u Gunjacima počeo da gradim halu u kojoj ću ubuduće pakovati i skladištiti kozju surutku. Planiram i da povećam stado koza.

Stiče se utisak da nemate praznog hoda?

- Inače rano ustajem. Kad sam radio predstave, do deset sam kozar, od deset sam glumac na probi, po podne završavam što nisam završio ujutru, a uveče me čeka predstava. Kad sam na snimanju, onda ujutru ili na pauzi trčim na sastanke oko surutke, jednom ili dvaput nedeljno sam na selu. Mnogo radim, imam pregršt obaveza, upoznajem razne ljude, ali to doživljavam kao neprocenjivo iskustvo, jer od svakoga nešto pokupim, što je odlično za glumu. Iskreno, dve stvari me drže i daju mu energiju: prva je činjenica da je proizvodnja kozje surutke i sira zdrava, kvalitetna priča, a druga je porodica. Kad čovek pomisli na decu, odbacuje sve suvišno.