Petar Zec: Moje putešestvije po rajskom ostrvu

Pozorišni reditelj stigao je na rajsko ostrvo u Indijskom okeanu pod neobičnim okolnostima - tim putovanjem častila ga je kćerka za svoj novi posao, a zajedno su hodali beskrajnim plažama, istraživali jezera u unutrašnjosti i na kraju nazdravili jedno drugom u muzeju ruma

Rečima “Dobro došli u raj” pozdravio nas je na aerodromu na Mauricijusu naš vozač Ali. Do hotela u najmanje vetrovitom mestu Flik en Flak (što onomatopejski označava padanje kišnih kapi) stigli smo uz kišu, mada je sad, u njihovom zimskom periodu, toplo i suvo, s temperaturom od 23 do 27 stepeni, uz veliku vlagu. Prolazeći ispod planine neobične konfiguracije opčinjeno primećujem moćan profil gorile, i saznajem da je to okamenjeni King Kong, a manje brdo pored je devojka što spava u njegovom naručju.

Opuštanje

Po dolasku u hotel sinu sunce, preko neba se izvi duga. Moja kćerka Jelena, koja časti ovim putovanjem za svoj novi posao u Londonu, i ja izuvamo patike i gazimo po sitnom pesku plaže koja se pruža unedogled. Puca smaragdnomodra pučina Indijskog okeana. Belasaju se ogromni talasi koji se poput niske bisera hučno razbijaju o podvodni koralni greben oko ostrva. Naručujemo tropical smoothie coffee i opružamo se na ležaljkama. Sanjarimo uz meditativne zvuke saksofona Džona Koltrejna, dok nam se oči opijaju večnošću pučine i prirode. Razmišljajući o mističnoj vezi okeana i života, na um mi dolazi stih Pola Valerija: “Zahvaljujući moru čovek sam kakav želim da jesam”.

Doručak

U svitanje me budi strahoviti huk okeana. Otvaram vrata terase što gleda na pučinu. Opija me svežina morskog vazduha. Zadihana Jelena vraća se sa jutarnjeg desetokilometarskog trčanja na plaži. Posle doručka sastavljenog od tropskog voća, marakuje, papaje, isečenih režnjeva kokosa, ananasa, prženih jaja sa sedam začina u kreolskom sosu, hleba sa suvim smokvama premazanog džemom od guave i čaja od vanile, odlazimo na izlet na južni deo ostrva.

U srcu ostrva

Stižemo do davno ugašenog vulkanskog kratera, obraslog drvećem. Na dnu je jezero na kom se napajaju jeleni opravdavajući naziv - Jelenje jezero. Sledeća destinacija je Ganga Talao. Pored auto-puta sa leve i desne strane su novopodignute monumentalne statue boga Šive i boginje Durga Mata. Dolazimo do živopisnog jezera u planinskoj oblasti duboko u srcu Mauricijusa, koje je najsvetije hinduističko mesto na ostrvu. Nastavljamo vožnju kroz uzbudljive brdovite predele nacionalnog parka netaknute prirode na zapadnoj strani ostrva, parkiramo se i šetamo šumom papirusovog drveta. Prelazimo preko drvenog mosta ispod kojeg huči planinska rečica. Sa osmatračnice ugledasmo u daljini mlazove vode poput duge vilinske kose prosute niz planinu ogrnutu zelenim plaštom. Brdo i poluostrvo La Morne, sa koga su u vreme portugalskih i holandskih tlačitelja robovi iscrpljeni krvavim radom skakali u smrt, ima poseban značaj, a tu je i spomenik u znak sećanja na mučeničke smrti iznurenih očajnika, dok se 12. mart na ostrvu slavi kao Dan ukidanja ropstva

Čarolija

Do privatnog Ostrva jelena, u najvećoj laguni Mauricijusa, koje ima stotinak hektara bujne vegetacije i predivnih plaža, stigli smo brodićem. Autićima na struju prošli smo pored najlepših golf terena na svetu. Kiša prestaje taman toliko da napravimo set fotografija na predivnim belim peskovitim plažama sa crnim vulkanskim kamenjem. Dramatika golubije plavih i sivih oblaka koji se kovitlaju nad smaragdom okeana uz povijanje palmi daju fotosima egzotično-romantičnu čaroliju.

Rum

Potom odlazimo da se okrepimo u muzeju ruma Šamarel. U prekrasnom vrtu prepunom svakovrsnog rascvetalog cveća i raspevanih ptica Jelena i ja testiramo razne vrste belog i crvenog ruma jakih tanina odležalih po sedam godina u bačvama od francuskog hrasta, i još po godinu dana u viski buradima. Dok se po nepcima i stomaku širi prijatna toplota, uz ukus sušenog voća i karamela, razvezuje mi se jezik: “Mark Tven je bio u pravu kazavši da je raj stvoren po ugledu na Mauricijus. Zato treba isploviti iz sigurne luke, otkrivati, sanjati, istraživati”.