Pošto je deset godina trpeo velike bolove, proslavljeni teniser i selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije odlučio je da se podvrgne operaciji tokom koje su mu ugrađeni veštački kukovi i sada se uspešno oporavlja, a uz pomoć supruge Mine planira da se uskoro vrati na teren
Zbog ozbiljnih bolova koje je trpeo poslednjih desetak godina selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije i još aktivni teniser Nenad Zimonjić (42) bio je prinuđen da se 8. juna podvrgne operaciji tokom koje su mu ugrađeni veštački kukovi. Intervenciju dugu nešto više od dva i po sata na klinici u Garmiš-Partenkirhenu izveli su doktori Kristijan Fulghum i Andreas Berger. Nenad je već drugog dana po izlasku iz operacione sale bio na nogama, a sad ga očekuje dvomesečni oporavak.
- Operacija nije mogla da se izbegne. Nisam neko ko se žali, ali bolove sam imao više od deset godina. Doktori su mi još 2009. predlagali da odem na intervenciju - otkriva u ekskluzivnom intervjuu nekada najbolji dubl igrač na svetu. - Kad sam na Vimbldonu te godine uradio magnetnu rezonancu, znao sam da će to jednog dana morati da se dogodi. To je i stvar genetike. Moj otac je takođe operisao oba kuka, doduše u zrelijem životnom dobu nego ja. Imao sam i artrozu, kao i problem sa osteofitima, koštanim izraslinama koje su mi ograničavale pokrete. Uz sve to, kad sam otišao na operaciju, hrskavice na kukovima gotovo da nije ni bilo. Doktori, hirurzi, specijalisti koje sam do sada konsultovao, svi su se čudili kako sam uopšte uspevao da igram sa takvim kukovima i trpim toliki bol.
TEST IZDRŽLJIVOSTI
Iako je protekla na najbolji mogući način, hirurška intervencija je trajala više od dva i po sata.
- Veštački kukovi dozvoljavaju da se opterete već prvog dana, praktično čim pacijent može da ustane iz kreveta. Međutim, ja sam to uspeo tek drugog dana, pošto sam prvog imao nesvesticu, loše sam se osećao zbog anestezije, jer je operacija ipak velika i ne praktikuje se da se oba kuka rade istovremeno. Najteže mi je palo tih prvih 30 sati, nisam mogao da jedem, morao sam sve vreme da ležim na leđima, što takođe nije nimalo lako.
Teniser se opredelio za kliniku u Garmiš-Partenkirhenu po preporuci velikog prijatelja i stručnjaka, fizioterapeuta Klausa Edera, kog je upoznao 2010. kad je imao povredu lakta. Zahvaljujući njegovim savetima i tretmanima je i uspeo ovoliko da odloži odlazak “pod skalpel”. Kod Klausa je došao na rehabilitaciju s obzirom na to da je on jedan od najcenjenijih nemačkih fizioterapeuta, koji više od 30 godina brine o nemačkoj fudbalskoj reprezentaciji i olimpijcima. Uz njegove preporuke i veliki rad dugogodišnjeg prijatelja i kondicionog trenera Vlade Kaplarevića Nenad je uspevao da pronađe način da igra, uprkos bolovima.
Postoperativni tok će potrajati najmanje osam nedelja u centru Eden Reha u Donaustaufu.
- Rehabilitacija je dug proces, treba prvo da se oporave mišići, da rana zaraste, a onda i da kost sraste s protezom. Za sve to je potrebno od šest do osam nedelja, a posle toga, ukoliko sve bude teklo po planu i ako kontrolni snimak bude u redu, moći ću da krenem s fizičkim aktivnostima i sportskim treninzima. Sada smo fokusirani na mobilizaciju i jačanje pojedinih grupa mišića, idem i na elektroterapiju, limfnu drenažu, manuelnu terapiju, i radim vežbe po sedam-osam sati dnevno tokom radne nedelje. Subotom sve to traje četiri-pet sati, dok se nedeljom odmaram. Ovo je veliki izazov za mene, nikad pre nisam bio na operaciji, a sad sam ugradio oba kuka u isto vreme, što nije lako. Daću sve od sebe da se oporavim i probam da se vratim sportskim treninzima dva i po-tri meseca posle operacije. Doktori koji su me operisali rekli su mi da postoji šansa da se vratim profesionalnom tenisu. To je nešto što niko do sada nije uradio. Svakako bih želeo da probam i nadam se da ću uspeti u tome, makar odigrao samo nekoliko turnira. Možda ću tako i drugima da olakšam donošenje odluke, bivšim sportistima i ljudima koji imaju sličnih problema sa kukovima. Jer ako ja budem nastavio profesionalno da treniram i igram, ubeđen sam da bi isto mogli i drugi, barem rekreativno.
PRIMER DRUGIMA
Povratak životu bez bola bio je i cilj Nenadove operacije.
- Osećao sam bolove i tokom spavanja, sedenja, šetanja. Doktorima je bilo neverovatno što sam, uprkos svemu, igrao toliko dugo. Prošle godine kao igrač selektor Devis kup reprezentacije Srbije sedeo sam i savetovao naše igrače u tri meča, protiv Rusije, Španije i Francuske, po šest- sedam sati, a onda narednog dana igrao dubl u kome smo prva dva protivnika pobedili u četiri, odnosno pet setova, koji su trajali između tri i četiri sata. Niko ne može da shvati kako sam to uspeo, ali jesam. Sad idem dalje, borba mi tek predstoji, a put će biti dug. Imam jaku motivaciju i želju da se maksimalno spremim za povratak na teren. Uz dobar oporavak i dobro zaceljenje rana, nadam se da ću u tome uspeti. Voleo bih da svojim primerom inspirišem mnoge ljude širom sveta.
Proces rehabilitacije prati i beleži američki producent Bili Piterson iz Epic Match Medije, koji radi na dokumentarnom filmu o našem teniskom asu. Slobodnog vremena Nenad nema previše s obzirom na intenzitet terapija, a provodi ga uglavnom gledajući sport. Porodica, supruga Mina i deca, devetogodišnji blizanci Luna i Leon, i prijatelji veoma mu nedostaju.
- Nedostaju mi porodica, kuća i prijatelji, ali ovo je ono što moram da uradim, i da budem maksimalno disciplinovan i profesionalan, kako bih se što bolje oporavio i vratio fizičke sposobnosti na visok nivo. To ću moći, nadam se, tek kad mi doktori dozvole, nakon kontrolnog pregleda 15. avgusta, kada bih mogao postepeno da počnem sa sportskim treninzima.
Zvezde.
