Stjepan Hauser o muzici, devojkama, uspehu, vezi između genijalnosti i ludosti

Član svetski popularnog dueta 2Cellos, poslednji učenik Mstislava Rostropoviča, ističe kako voli da se šali zbog čega je često kritikovan kod kuće i u javnosti, a na beogradskom koncertu zakazanom za 8. septembar na Kalemegdanu očekuje odličnu atmosferu

Iako često obiđe tri kontinenta za tri dana, muzičar Stjepan Hauser (32) retko je umoran i čini se da uvek ima energiju za sviranje, zbijanje šala i zavođenje devojaka. Ovaj Puljanin u svetu klasične muzike poznat je kao poslednji učenik čuvenog violončeliste Mstislava Rostropoviča, a s Lukom Šulićem čini popularni duo 2Cellos. Njihova priča počela je pre sedam godina kada su na jutjub izbacili obradu pesme “Smooth Criminal” Majkla Džeksona i preko noći postali internet senzacija. Svetska slava dogodila im se iste godine, kad je taj snimak video Elton Džon i odmah ih pozvao da nastupaju s njim na turneji. Od tada su delili scenu sa najvećim muzičkim imenima današnjice, gostovali kod Elen Deženeres, Džeja Lenoa i u jednoj epizodi treće sezone serije “Glee”, a bubnjar benda Red Hot Chili Peppers molio ih je da sa njima odsvira neku pesmu.

Stjepan je boravio u Beogradu kako bi najavio koncert koji će 2Cellos imati 8. septembra na Kalemegdanskoj tvrđavi, i tom prilikom nam otkrio da će u budućnosti nastupati i samo kao Hauser.

- Kada budem svirao sam, a ne kao 2Cellos, predstavljaću se samo kao Hauser. To je zvučno i lako se pamti. Nije mi bilo teško da se odreknem imena jer ga u inostranstvu, a mi nastupamo širom planete, čudno izgovaraju. Uvek sam Šćepan, Stipan, Stefan, Stevan, ovako nema dileme - Hauser i to je to.

Nedavno ste sa Lukom imali nastup pre početka finalne utakmice Lige šampiona. Jeste li ponosni na tu činjenicu?

- To je događaj koji posećuje najveći broj ljudi na svetu, koji se gleda više od Superboula. Pozvali su nas organizatori iz UEFA, jer smo već svirali na dodeli Zlatne lopte pre dve godine, pa je ovo valjda bio neki logičan sled. Ponosni smo, naravno. Nakon ovoga ne znam šta nam drugo preostaje nego da sviramo na Marsu. Možda se desi i to.

Kao 2Cellos počeli ste sa obradom pesme Majkla Džeksona. Kako reaguju autori hitova koje izvodite kad vas čuju?

- Iako Majkl Džekson nije mogao da komentariše naš nastup, cela njegova porodica nam je prišla i rekla da je oduševljena načinom na koji smo odsvirali “Smooth Criminal”. Njegov bend je bio oduševljen. Gotovo svako kog smo obradili odreagovao je pozitivno, dopalo im se to što smo napravili.

I Džek Vajt iz White Stripesa kad je čuo obradu “Seven Nation Army”?

- On nam jedini nije prišao, ali siguran sam da mu se sviđa kako smo odsvirali tu pesmu.

Postoji li nešto pored muzike prema čemu gajite veliku strast?

- Prema devojkama. To je zapravo vrlo slično iskustvo kao sa muzikom.

Imate li devojku?

- Nemam.

U poslednje vreme često svirate sa poznatom pijanistkinjom Lolom Astanovom, čak ste snimili duet “Love Story”. Šuška se da vas dvoje i van muzičkog studija živite ljubavnu priču?

- Možda. Šalim se, nas dvoje samo poslovno sarađujemo. Do sada smo svirali i snimali video-spotove, a u avgustu ćemo imati prvi zajednički nastup. Ona će biti jedan od mojih gostiju na koncertu u Puli, gde ću izvoditi svoja omiljena dela klasične muzike.

Znate li da je novinarima veoma teško da naprave ozbiljan intervju s vama jer ste uvek neozbiljni?

- Svestan sam toga. Takvo moje ponašanje najbolji je način da sačuvam svoju intimu.

Ko ima privilegiju da vas poznaje dobro?

- Skoro pa niko. Mali je broj onih koji me poznaju, a čak me ni oni ne znaju dovoljno.

A roditelji? Šta kažu kad čitaju ili gledaju vaše intervjue?

- Mama baš i nije oduševljena mojim ponašanjem. Ali šta da radim... Ponese me trenutna inspiracija, neki dobar momenat, i onda “lupam gluposti”.

Zbijanje šala, poneka psovka, dvosmisleni odgovori, neozbiljnost. Čini se da je to postalo deo vašeg imidža?

- Jeste. Luka i ja volimo da budemo spontani. Ljudi preozbiljno shvataju život - treba se zezati, uživati, izraziti šta god vam padne na pamet. Ako vas ulovi taj talas, prepustite mu se.

Pre dve nedelje ste napunili 32 godine. Kako ste proslavili rođendan?

- Bilo je lepo. Nastupali smo u Bratislavi i priredili su mi iznenađenje u bekstejdžu. Ipak, to i nije bilo neko iznenađenje s obzirom na to da svi dobro znaju šta bi mene iznenadilo.

Šta ste sebi poželeli za rođendan?

- Da nađem unutrašnje stanje mira i sreće i da ono bude stalno prisutno u meni, ne samo na bleskove. Svestan sam da to podrazumeva okretanje ka unutra i konstantan rad na sebi. Mislim da idem ka tome, sviđa mi se to.

Izjavili ste kako biste voleli da možete da se vratite u vreme kad je živeo Mocart i da ponovo napišete sva njegova dela. Primećujete li neku sličnost između austrijskog kompozitora i vas?

- Primećujem. Morate imati neku crtu ludosti da biste se bavili klasičnom muzikom. Mislim, morate nije dobar termin, ludu žicu ili imate, ili nemate, s tim se rađate. Ne možete stvarati remek-dela i biti normalan čovek, to ne ide zajedno. Smatram da su svi veliki umetnici bili ćaknuti, da su vodili interesantne, neobične živote. Genijalnost i ludost idu ruku podruku.

Čije koncerte posećujete?

- Iako bih možda hteo, retko idem na koncerte, jer ne stižem. Nedavno sam u Italiji sasvim slučajno završio na nastupu Vaska Rosija. On je jedna od najvećih zvezda tamo, ikona, religija. Taj naboj, emocija koju on prenosi dok peva na prepunom stadionu, to je za svako divljenje. Bilo je fenomenalno. Naježio sam se dok sam ga slušao, a to se retko dešava pošto mi je na koncertima uglavnom dosadno.

A koja muzička saradnja vam je ostala u sećanju kao najdraža?

- Ona sa Oliverom Dragojevićem, uz čije sam pesme odrastao. Počeo sam da ga slušam kad sam imao dve godine i uz njegove hitove naučio sam da pričam. On je moj heroj i mogućnost da s njim stvaram muziku bila mi je vrlo značajna.

Imate li omiljenu Oliverovu pesmu?

- “Pismo moja”, “Trag u beskraju”, “Nokturno”. Mnogo ih je, na stotine.

Koliko često menjate instrument na kome svirate?

- Svaki muzičar ima neku svoju filozofiju u vezi sa tim, a ja ne volim da komplikujem stvari. Dajte mi instrument u ruke i ja ću dati sve od sebe. U muzici je najvažnija duša, a ne marka instrumenta, kakvi su žica i gudalo. Sve to je samo alat preko kojeg vi iznosite emocije. Ipak, instrumente ne menjam često, manje-više se držim tog koji imam, ali mi nije problem da sviram na bilo čemu. Povežem se svakim, a kao čelisti svako violončelo mi je drago. I to vam je kao sa ženama.

Šta najviše volite da radite kad ste kod kuće: kuvate, gledate filmove, čitate?

- Nemam mnogo vremena za te stvari. Filmove ne gledam jer ne želim da živim u nekom virtuelnom svetu, već da od svog života pravim umetničko delo. Moj život je kao neki dobar film, bogat i sadržajan.

Da se snima film o vašem životu, ko bi vas igrao?

- Džim Keri iz mlađih dana bio bi idealan izbor. Čak pomalo i liči na mene: lud je u glavi.

Kad završite s turnejom, kako ćete provesti leto?

- Nadam se da ću što više biti kod kuće na moru.

Posle odmora, 8. septembra, nastupaćete u Beogradu. Šta očekujete od koncerta na Kalemegdanu?

- Poznato je da Luka i ja volimo da dolazimo u Beograd. Grad je prelep, a ljudi su divni, topli i srdačni. I uvek naprave odličnu atmosferu na našim koncertima. Očekujem to i ovog puta.