Marina Abramović: Vratila sam se kući i ponovo uživam u žitu sa šlagom, bozi i šampitama
14.07.2018 19:56
Foto:
Jedna od najznačajnijih vizuelnih umetnica današnjice priznaje da je doživela emotivnu katarzu za vreme obilaska mesta iz svoje mladosti i detinjstva u rodnom Beogradu, gde je boravila kako bi pripremila retrospektivnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti
Sa Đulijanom Argencijanom, direktorom firme Abramovic LLC, umetnica je prošetala Beogradom
Marina Abramović (71), slavna konceptualna umetnica i majstor performansa, prirediće u Muzeju savremene umetnosti retrospektivnu izložbu “Čistač”, koja će biti otvorena 21. septembra 2019. Izložba će biti postavljena u samo sedam gradova Evrope, a posle Stokholma, Kopenhagena, Osla, Bona, Firence i poljskog Toruna završiće se u Marininom rodnom Beogradu, u kom je poslednji put izlagala 1975. godine.
- Poziv da napravim retrospektivu me je baš obradovao. Kad mi se predsednica Vlade Ana Brnabić prvi put javila, bila sam veoma uzbuđena i srećna, jer je ovo prvi put da mi se neko od naših zvaničnika obratio povodom izlaganja u mom rodnom gradu. Ova poseta Beogradu za mene je vrlo emotivna, pošto želim da obiđem brojna mesta, posebno ona na kojima sam odrastala i provodila vreme kad sam bila mala. Uzbuđena sam jer imam utisak da sam se vratila kući, nekim sećanjima i vremenima koja su me činila baš srećnom, pošto je to bio jedan od lepših perioda u mom životu. Sve ovo je jedno veoma lepo emotivno iznenađenje - otkriva Marina ekskluzivno za Gloriju.
Slavna umetnica je u srpskoj prestonici boravila nekoliko dana, pre svega da bi se sa upravom muzeja i kustosima izložbe Jerkom-Ješom Denegrijem i Dejanom Sretenovićem dogovorila o detaljima. Izložba će biti podeljena u dva segmenta. Prvi obuhvata beogradski period njenog stvaralaštva, koji će obraditi Ješa jer je Marinin savremenik i potpuno je upućen u početke njene karijere. Za drugi deo zadužen je Dejan, i on će obuhvatiti opus koji je vezan za period otkad je otišla u inostranstvo, od 1975. godine do danas.
Namera organizatora je da naprave umetnički spektakl, odnosno da beogradska retrospektiva bude potpuno različita od onih organizovanih u drugim gradovima Evrope - da bude mnogo obimnija, šira i drugačija, te da postavka bude u celom Muzeju. Posebna pažnja biće posvećena performerima, a koliko se umetnica svemu tome ozbiljno posvetila svedoči i činjenica da je sa njom iz Njujorka doputovala i Lindzi Pajsinger, koja trenira performere.
Emotivan pozdrav sa Jerom-Ješom Denegrijem
- Napravićemo neku vrstu poziva, odnosno konkursa na svim likovnim i akademijama performing arta. Cilj nam je da se javi i dođe što više ljudi sa kojima ćemo raditi treninge za performere. Želim da ta organizacija bude značajna baš koliko i ona u Njujorku, kad sam imala performans u MoMi koji je videlo više od 750 hiljada ljudi. Volela bih da moja izložba bude izuzetno posećena i nameravam da uradim baš sve što je potrebno kako bi oni koji dođu da je vide bili oduševljeni, da s nje izađu s jakim utiscima i zanimljivim komentarima. Uostalom, zbog toga čitavog života radim ovo što radim. Cilj mi je da pre svega mladima pokažem nešto što će im otvoriti nove vidike, da vide neke stvari vezane za razdoblje koje je bilo veoma uticajno i kod nas i u svetu kad je u pitanju umetnost - objašnjava Marina.
Za nju je naročito bio emotivan i topao susret sa Ješom Denegrijem, koji je takoreći od početka pratio ne samo njene nego i radove ostalih članova Grupe 6, čiji je i ona bila član.
Marina je pomno razgledala eksponate i prostor Muzeja savremene umetnosti
- Bio je to divan susret pun sećanja na sve te razne izložbe koje smo radili, umetnike koji su tada svoje radove predstavljali pre svega u bašti Studentskog kulturnog centra, na vremena koja su bila mnogo drugačija nego ova sadašnja, kad su svi radili s mnogo entuzijazma.
Marini je ovo veliki izazov i otvorena je za svaku saradnju kako bi rezultat bio zaista spektakularan. Uzbuđena je, ali i vrlo fokusirana, i mada do otvaranja ima skoro petnaest meseci, ozbiljno se već bavi i programom i time kako će izložba izgledati. A u rodnom gradu, koji je poslednjih decenija retko posećivala, obično na dan-dva, ubuduće će boraviti češće i duže. Naredne godine, tokom finalnih priprema izložbe, biće u Beogradu bar dva meseca. Koliko joj je u prethodnom periodu nedostajalo svedoči i činjenica da je neretko bio deo njenih snova, jer kako stari, sve češće oseća potrebu da se vraća u predele svog detinjstva i mladosti.
- Sve ono što vam nedostaje ispoljava se na taj način. Kad ste mladi, želite da što pre odete, da upoznate druge kulture i gradove, a što ste stariji, uspomene iz detinjstva i mladosti postaju sve intenzivnije. Stalno mi se vraćaju slike grada u kome sam se rodila i školovala - otkrila je u jednom od intervjua Gloriji.
Odgovarajući na pitanje da li bi nešto promenila u svojoj karijeri, umetnica je kategorički odgovorila da ne bi, jer je ubeđena da je bilo potrebno da prođe sav taj put kako bi stigla na mesto gde je danas u svetskoj umetnosti.
- Da je bio lakši, ne bi bio za mene, sama sam birala kuda ću ići. Volim puteve na kojima ima prepreka, jer me one teraju da ih prevaziđem. Volim i mlade ljude, oni mi daju energiju, i volela bih da mladima u Srbiji i Beogradu prenesem svoje znanje i iskustvo.
Ljudi u svakodnevnim, slučajnim susretima na ulici divno reaguju na Marinu, krajnje su neposredni, prilaze joj i odmah započinju razgovor, a ona je dirnuta kontaktima i uživa da priča s njima. Susreti u Beogradu potpuno su drugačiji od onih u Njujorku, gradu gde već godinama živi, pre svega zbog srdačnosti našeg sveta. A osim susreta s ljudima, Marina teško može da odoli i srpskoj hrani, to joj je baš slaba tačka. I to ona najklasičnija srpska kuhinja. Tokom ove posete i sentimentalnog putovanja u prošlost uživala je i u žitu sa šlagom, bozi, šampitama i krempitama, neponovljivim ukusima svog detinjstva.
Najnovije.
Zvezde.
