Entoni Burden: Antiheroj na putovanju bez rezervacije
30.06.2018 19:00
Ostajući do kraja dosledan nekonvencionalnom stilu života koji je vodio, poznati kuvar, autor književnih i televizijskih bestselera i afirmator hedonizma, neočekivano je odlučio da bez pozdrava napusti životnu pozornicu u hotelskoj sobi u Strazburu, čime je ostavio dovoljno prostora za kreiranje mnogih teorija o uzrocima samoubistva
Kad je u zrelom životnom dobu, u pedesetima, počeo da zarađuje dovoljno da može da plati porez i bude zdravstveno osiguran, sarkastično je prokomentarisao:
Još jedno samoubistvo: Slavni kuvar Entoni Burden pronađen mrtav
- Došlo je vreme da uzmem stvari u svoje ruke.
I zaista, od te 1999. godine izgledalo je da njujorški kuvar Entoni Burden čvrsto kontroliše svoj život, strasti, poroke i želje, da je najzad u 43. rešio da se otarasi statusa autsajdera. Dok je svet brzinom šumskog požara obilazila vest da je izvršio samoubistvo u apartmanu hotela s pet zvezdica u Strazburu, većina je, posle čuđenja i neverice, pomislila kako je Burden poslednja osoba na planeti za koju bi se moglo pretpostaviti da bi digla ruku na sebe. Na takav zaključak nas je navodio njegov beskompromisni životni stil vremešnog vagabunda koji svakim gestom ili izjavom afirmiše čulno i senzualno i time se kandiduje da postane merna jedinica hedonizma u XXI veku. Koja ideja ili sila je naterala visokog Amerikanca (193 centimetra) da se obesi na zapadu Francuske u jeku priprema novih priloga za emisiju koju je radio poslednjih pet godina “Anthony Bourdain: Parts Unknown”, za sada nije poznato, uprkos šapatom izgovorenim spekulacijama da bi to mogla biti navodna preljuba njegove poslednje devojke, italijanske glumice Azije Arđento, koja je nekoliko dana pre nego što je Burden 8. juna oko svog vrata vezao omču viđena kako se ljubaka s nepoznatim muškarcem u Kanu.
GASTRONOMSKI GUBITAK NEVINOSTI
Biografija najpoznatijeg “lošeg momka” među kuvarima predstavlja uzbudljivu vožnju rolerkousterom tokom koje nikada nije bilo dosadno. Rođen u Njujorku 25. juna 1956, u porodici bitnika intelektualaca, majke Gledis i oca Pjera, imao je odličan ambijent za razvijanje i ispoljavanje kreativnih sklonosti. Prateći roditelje na mnogobrojnim putovanjima, od Južne Amerike do Evrope, rano je stekao predstavu o različitosti kultura, običaja i, što će se ispostaviti najvažnije, kulinarskih tradicija zemalja koje je posećivao. Na jednom od tih putešestvija, u Francuskoj, probao je ostrige. Mnogo godina kasnije u knjizi “Kitchen Confidential: Adventures in the Culinary Underbelly” (2000) priznao je koliko je to iskustvo uticalo na njegovo formiranje.
- To je bio uistinu značajan događaj. Sećam se da je bilo kao gubljenje nevinosti, ali mnogo nežnije.
Hrana, putovanja i malo mudrosti: Pravila Entoni Burdena za život bez ograničenja
I zaista, kad se analizira ono što je radio u poslednjih 20 godina - knjige, TV emisije i intervjui - jasno se može zaključiti da su putovanja odigrala ključnu ulogu u njegovom oblikovanju. Međutim, od gubljenja nevinosti za kafanskim stolom u Francuskoj do statusa superheroja kuhinje koji se jednako lagodno kreće kroz luksuzne hotele i štrokava predgrađa indijskih gradova trebalo je da prođe tridesetak godina, tokom kojih je tražeći pravu zabavu zapravo tražio sebe. Vođen tim porivom, napustio je Vasar koledž posle dve godine studija kako bi upisao najprestižniju američku školu za kuvanje Culinary Institute of America. Radio je u mnogim restoranima (Supper Club, One Fifth Avenue i Sullivans) pre nego što je 1998. konačno postao šef kuhinje u Brasserie Les Halles.
Vodeći se devizom da je život zanimljiv onoliko koliko smo radoznali, Burden je uvek nepogrešivo birao teži put. Na mestima gde je bio zaposlen dolazio je u sukob s kolegama i gostima zbog različitog shvatanja sloboda. Mnogi su mu zamerali na nekonvencionalnom odnosu prema poslovnim obavezama. Iz tog razloga uvek je bio bliži dnu nego vrhu.
- Čoveče, u 44. godini sam stajao u kuhinjama ne znajući kako da zaspim zbog stalnog razmišljanja o problemima, pretežno fininsijskim. Bio sam u užasnom, breskrajnom dugu. Nisam imao zdravstveno osiguranje, nisam plaćao porez i kiriju. Bio je to košmar. Tako sam dugo živeo. Ako izgleda da mi je život ugodan, to je tek odskora, zapravo, to je novost i za mene - priznao je Burden u intervjuu Njujork tajmsu, u kome je šezdesetih i sedamdesetih kao urednica radila njegova mama Gledis.
U PODRUMU ANONIMNOSTI
Uvek je bio iskren. Nije se štedeo ni onda kad je uspeo da pređe preko praga uspeha i iz podruma anonimnosti njujorških kuhinja dođe na televizijske ekrane kao autor veoma gledanih serijala o kulinarstvu. Mogao je komotno, poput mnogih drugih javnih ličnosti, graditi imidž dobrog tipa bez mrlje u biografiji u nadi da će se dopasti javnosti. Suprotno tome, bio je surovo iskren, na svoju štetu. Otvoreno je govorio o svojoj borbi protiv heroina i alkohola.
- Izvukao sam se od heroina. Moji prijatelji iz sedamdesetih i osamdesetih učinili su to tek pre pet-šest godina. I to oni koji su imali sreću. Mi smo preživeli. Znam dosta momaka koji nisu uspeli. Bili smo stalno “urađeni”. Samo smo tražili način kako da nabavimo ono što nam je trebalo. Teško je bilo dositi odluku bez droge. Trava, met, kokain, LSD, psilosiba pečurke natopljene medom, spid, kodein i naravno heroin. Uzimali smo sve - napisao je Burden u autobiografiji “Kitchen Confidential” iz 2016.
Objavljivanje teksta pod nazivom “Dont Eat Before Reading This” (Nemoj jesti pre nego što pročitaš ovo) u Njujorkeru 1999. predstavlja ključni trenutak u Burdenovoj karijeri. Od tada njegov životni rolerkouster kreće uzbrdo. Na tom putovanju dugom 19 godina živeo je onim stilom kojim je oduvek želeo - obilazio je najzabitije predele sveta u želji da gledaocima predstavi kulinarske tradicije različitih naroda i civilizacija. Misiju je ispunio. Danas znamo koja se “brza hrana” na ulicama Mumbaja, Bogote ili Hararea može jesti bez straha od parazita ili trovanja.
Entoni Burden savetuje: Zašto ovu hranu nikada ne treba da jedete
- Možda nisam najpametniji tip na svetu, ali sam bio sposoban da iznova radim iste stvari. Živeo sam tako 30 godina: prao sudove, učestvovao u svim poslovima na spremanju hrane. Život je kratak, čoveče, a ja imam nemiran duh - priznao je Entoni u autobiografiji.
ISIJAVANJE SAMOPOUZDANJA
Tekst u Njujorkeru je bio detonacija u pravo vreme na pravom mestu. Niko do tada nije na tako jednostavan i efektan način ispričao ono što sve zanima - kakvu hranu jedemo u restoranima. Ubrzo je dobio ponudu da napiše knjigu. Dve godine kasnije, u aprilu 2000, pojavila se “Kitchen Confidential: Adventures in the Culinary Underbelly”. U njoj je otkrio detalje iz restoranskih kuhinja. Knjiga je brzo postala bestseler donevši mu, osim novca, ponudu da radi za Food Network. Tako je nastala emisija “A Cook’s Tour” (Kuvareva turneja) u kojoj je obilazio egzotične lokacije širom sveta u potrazi za lokalnim specijalitetima.
To je sve bila uvertira za ono što je usledilo 2005. Tek je sa emisijom “Anthony Bourdain: No Reservations” postao opšteprepoznatljiv autor. Umesto da kao većina kulinara stoji pored šporeta i radne površine trudeći se da objasni kako se neko jelo priprema, Burden je obilazio svet i pravio priče o običajima u ishrani lokalnog stanovništa. Delovao je autentično i prirodno, isijavao je samopuzdanje. Uvek je znao šta govori. Nesvakidašnjom kombinacijom šarma i autoriteta osvojio je publiku. Bila je to ljubav na prvo gledanje. Kretao se rutinirano kroz gastronomske teme bez obzira na kom meridijanu se nalazio; jednako je znao tradiciju u korišćenju začina za pripremu govedine u kineskoj pokrajini Hunan kao i običaje koji vladaju na porodičnom nedeljnom ručku na grčkom ostrvu Naksos. Emisija “Anthony Bourdain: No Reservations” na Travel Chanelu emitovana je punih osam godina, sve do 2012. kad ju je zamenila “Anthony Bourdain: Parts Unknown”.
- Radim veoma naporno i nikada ne razmišljam koje je moje mesto u svetu. Svestan sam da sam imao sreću da dobijem šansu, a onda stalno i nove ponude za posao - izjavio je za Biznis insider.
Jedan od Entonijevih najvećih profesionalnih uspeha bio je intervju s Barakom Obamom, pred kraj njegovog drugog mandata u Beloj kući 2016, u Hanoju u Vijetnamu za “Parts Unknown”.
- Imao sam zdrav skepticizam od samog početka kako će to sve ispasti. Nisam želeo da se predstavljam kao novinar i radim intervju, ali predsednik je hteo da odemo u grad kako bi jeo bun ča - objasnio je Burden kako je došlo do susreta sa Obamom.
Iako se nije trudio da izgradi imidž velikog zavodnika, žene su ga obožavale. Zahvaljujući nekonvencionalnom ponašanju i stilu oblačenja, o čemu najbolje svedoče priče da je bez nećkanja pojeo celu kobru, a na Baliju nosio lokalnu odeću za sahranu - mušku suknju i japanke - privlačio je pažnju kao od šale. Imao je dva braka. Prvu suprugu Nensi Putkoski upoznao je još u srednjoj školi. Venčali su se 1985. a brak im je potrajao punih 20 godina. Kćerku Arijanu dobio je 2007. sa Otavijom Busijom, s kojom se i venčao iste godine. Razveli su se 2016. Kako nije bio klasičan suknjar koji voli da pripoveda o svojim osvajačkim uspesima, retko se u javnosti pojavljivao sa svojim izabranicama. Izuzetak je Azija Arđento, s kojom se slikao često i kao srednjoškolac te slike postavljao na društvene mreže.
Entoni Burden nije imao nameru da se svima svidi, da igra ulogu dobrodušne pudlice koja stalno maše repom s jasnom namerom da odobrovolji okolinu. Radio je ono što je voleo: putovao, družio se s ljudima, otkrivao gastronomiju. Zahvaljujući njemu emisije o kuvanju dobile su dušu.