Četrdesetpetogodišnji džez pijanista svakodnevno gubi i ponovo vraća veru u ljude, zaboli ga glava od beogradskog saobraćaja, a kad krene na odmor, obavezno isključi mobilni telefon
Šta je presudilo da džez bude muzika kojom ćete se baviti?
- Dopala mi se ideja slobode u stvaranju i izvođenju te muzike. Neponovljiv osećaj koji se desi to veče, na toj bini, i nikad pre i nikad posle, večita igra i uzbuđenje koje džez donosi. Dosadno mi je bilo da sviram samo klasičnu, pop ili rok muziku gde je unapred predodređeno šta ko radi i svaki put se maltene ista priča ponavlja.
Najlepši deo života u Americi?
- Studije na koledžu Berkli u Bostonu. Fantastična škola sa kojom nijedna druga, po mom mišljenju, ne može da se poredi.
Kako se nosite s nepravdom?
- Borim se kako znam i umem. Boli kad je prepoznam, ima je svakodnevno i svuda, ali još nalazim snage i volje da barem ukažem na nju, ako ne mogu da je zaustavim. Večito se nadam da će se nešto promeniti.
Šta radite kada se nađete na mestu gde se pušta muzika koju ne volite?
- Napuštam ga. Muzika je za mnoge nešto neobavezno, nebitno. Smatram da ona utiče na naše raspoloženje i stavove prema mnogo čemu u životu. Svašta možeš da saznaš o čoveku kad vidiš kakvu muziku sluša.
Vama najdraže pesme vaših roditelja i tetke?
- “Noć bez zvijezda” mame Senke Veletanlić, “Margareta” tate Zafira Hadžimanova i “Zlatni dan” tetke Bisere Veletanlić.
Da li ste nekada izgubili veru u ljude?
- Svaki dan je izgubim i svaki dan je ponovo vratim.
A u ljubav?
- Nikad.
Od čega vas uvek zaboli glava?
- Od beogradskog saobraćaja.
Kada za sebe kažete da ste hrabar čovek?
- Kada radim i kažem ono što mislim i osećam, a svim srcem se trudim da tako bude svaki dan.
Koju ljudsku vrlinu najviše cenite?
- Skromnost. Iskrena skromnost je retka vrlina u današnje vreme, i koliko god da je se ljudi plaše i sve rade da pobegnu od nje, po mom mišljenju ona je osnova za buđenje tolerancije i ljubavi i esencijalna je za razvijanje zdravih i pravih odnosa sa drugim ljudima i prema našoj planeti.
Šta je bio vaš dečački san?
- Da imam figuricu Hana Sola i da vozim “porše kareru”. Hana Sola imam, porše samo što nije stigao.
Jeste li bili buntovni u pubertetu?
- Nisam, ali sam zato kasnije sve nadoknadio.
Najveći peh na koncertu ili nastupu?
- Za trideset godina u muzici ne mogu da se setim nekih većih pehova, osim grešaka nesposobnih saradnika sa kojima sam, nažalost, imao iskustvo da radim.
Kako bi izgledao vaš odmor iz snova?
- Odmor je nešto što bi trebalo dijametralno da se razlikuje od onoga što ti se dešava svakodnevno. U mom slučaju to podrazumeva tišinu, mir i isključen mobilni telefon.
Najnovije.
Zvezde.
