Andrijana i Nemanja Oliverić: Đurđa je preuzela titulu porodične zvezde

Bračni par, glumci Andrijana (34) i Nemanja (34) Oliverić, u decembru je dobio devojčicu Đurđu. Oboje tvrde da su prevazišli strahove koje su imali kad im se rodio Uglješa (5) i da im je s dvoje dece mnogo lakše, te da su se navikli i na nespavanje.

Andrijana i Nemanja Oliverić: Sin Uglješa je već izabrao ime za bebu

- Kad smo prvi put postali roditelji, prvih šest meseci proveli smo u strahu. Plašili smo se svega: kad bi se Uglješa zakašljao, kad bi dobio grčeve, kad bi zaspao - priznaje Andrijana i nastavlja: - S drugim detetom strah je nestao, sve smo prošli i sve znamo kako funkcioniše, pa više nismo u panici. I dan-danas i zbog Uglješe ustajem bar dva puta tokom noći, da ga pokrijem ili da mu donesem vode, što mi ne pada teško. Kad je on bio beba, i Nemanja i ja smo ustajali da ga nahranimo ili da mu promenimo pelenu, a sad se noću samo ja bavim Đurđom. Shvatili smo da nema potrebe da se oboje budimo, ali i da noću pelene ne moraju baš tako često da se menjaju.

PARTNERI, NIKAKO SUPARNICI

Nemanja otkriva da su oboje posle rođenja sina bili konfuzni.

- Budili smo se na svaka dva-tri sata zajedno s njim. Dešavalo nam se da razgovaramo s ljudima i da ubrzo posle toga nemamo pojma o čemu smo pričali i da li smo se nešto dogovarali. Bilo je mnogo panike oko nekih sasvim uobičajenih stvari, pupka, pelena, prvih ojeda. Sve nam je delovalo kao velika stvar i nešto veoma strašno. Posle šest meseci shvatili smo da je sve to vrlo prosto i da funkcioniše baš onako kako treba. Zbog svega toga s drugim detetom nam je super, nismo ni osetili kad je pre prošlo pet meseci.

Andrijana ističe da je Đurđa dobra i mirna beba, i da se često smeje.

- Možda je to i zbog toga što je drugo dete pa se i na taj način bori za sebe i pažnju. Čim nekog vidi, nasmeje se, čak se i budi nasmejana. Kad se Uglješa rodio, nas dvoje smo se dogovorili da u njegovom vaspitavanju nećemo biti dobar i loš policajac, nego da kad jedno od nas nešto kaže ili reši, drugi ga podrži. I u drugoj trudnoći, kad smo saznali da nosim devojčicu, dogovorili smo se da ćemo s njom postupati isto kao i sa sinom, da ćemo biti strogi kad je potrebno. Međutim, nakon što je Nemanja s Đurđom uspostavio kontakt očima, kad ga je posle otprilike mesec i po pogledala i nasmejala mu se, on mi je sasvim ozbiljno rekao da kćerku neće moći ni da pogleda popreko, a kamoli da joj podvikne, te da ću je vaspitavati ja - objašnjava Andrijana, a Nemanja se nadovezuje:

- Bio sam ubeđen da je beba beba i da nema nikakve razlike, ali Đurđa me je demantovala. Čim sam video slike iz porodilišta, shvatio sam da mnogo liči na Uglješu. Već pri prvom kontaktu bio sam oduševljen, a kad je malo porasla, pogledala me i nasmejala se, potpuno me je očarala.

Petogodišnji Uglješa muški je podneo dolazak mlađe sestre i prepustio joj titulu prve porodične zvezde.

- Još se ne igra s Đurđom, ali je u suštini prihvatio da imamo novog člana u kući - kaže Andrijana. - Nije ljubomoran, a nas dvoje gledamo da se on ne oseti zapostavljeno, da ne pomisli da dobija manje pažnje, pa možda u tome i preterujemo. Nedavno je gledao neki crtać na televiziji i ispričao mi da je glavni junak hteo da se igra s mamom, ali da ona nikad nema vremena za njega jer mora da hrani bebu. Nije mi baš bilo svejedno, pošto on ima običaj da na taj način, kroz situacije s glavnim likovima crtanih filmova, ispriča šta mu smeta i čega se plaši. Rekla sam to Nemanji, uz opasku “jadno dete, trpi”, a nekoliko dana kasnije sam na rođendanu Uglješinog druga iz vrtića to ispričala prisutnim mamama, pa me je jedna od njih utešila da je taj crtani zaista bio na televiziji, da moje dete nije tužno i da nije izmislilo tu priču.

PORODILJSKO ZA UŽIVANJE

Andrijana će do kraja godine biti na porodiljskom odsustvu. Priznaje da joj posao nimalo ne nedostaje.

- Kad sam rodila Uglješu, odmah sam želela da se vratim u pozorište, i učinila sam to posle šest meseci. Svi su me gledali u čudu, čak sam uradila i nekoliko komada van mog matičnog Pozorišta “Boško Buha”, dva u Madlenianumu i jedan u Beogradskom dramskom pozorištu. Posao me je stvarno ispunjavao. Sad sam odlučila da iskoristim svaki dan porodiljskog. S dva deteta ima mnogo više obaveza, nije lako organizovati se, i zbog toga je bolje da što duže budem kod kuće. Čini mi se da trenutno i ne propuštam ništa bitno kad je gluma u pitanju. Svesna sam toga da će decembar vrlo brzo doći i nema razloga da se na scenu vratim ranije. Moj je utisak da se u drugom detetu mnogo više uživa, bez opterećenja i tenzije. Sad mi je svaki dan lep s njima, i gledam Đurđu kako raste, šta radi. Ne mogu da se načudim da je ona već napunila pet meseci, kao da sam juče s njom izašla iz porodilišta.