Aleksandar i Marina Prijović: Slatkom ucenom do srećnog braka

Fudbalska zvezda reprezentacije Srbije i solunskog PAOK-a i njegova supruga ugostili su nas u svom luksuznom domu u Solunu gde su nam otkrili detalje iz privatnog života 

Otkada je pre dve godine sa suprugom Marinom (30) dobio kćerku Elijanu sve je krenulo nabolje fudbaleru reprezentacije Srbije i solunskog PAOK-a Aleksandru Prijoviću (28). Osim što je otkrio novi smisao života, njegova sportska karijera je počela munjevito da se razvija. Sve se poklopilo. Pre 15 meseci prešao je iz Legije iz Vašave u solunski PAOK, gde je, zahvaljujući fanatizmu i golovima, ubrzo postao zvezda tima. U istom periodu je debitovao za reprezentaciju Srbije, koju je golom protiv Gruzije odveo na Svetsko prvenstvo u Rusiju. Iako njegov stil života danas podseća na bajku, živi u kući veličine manjeg tržnog centra, u garaži ima skupocene igračke za velike dečake, a u Solunu je stekao status sportskog božanstva, pre samo nekoliko godina razmišljao je da digne ruke od fudbala.

Savršena podrška: Supruge i devojke fudbalera

- Nije sve bilo ovako pre šest-sedam godina. Karijeru sam gradio korak po korak, nisam imao ničiju pomoć, izuzev supruge i porodice, i zato sve ovo što sam do sada postigao više vredi - kaže Aleksandar. - Kao većina mladih ljudi, kad mi je bilo 22 godine preispitivao sam se da li je fudbal pravi izbor za mene. Tada sam prebačen u drugi tim Siona. Trenirao sam na nekoj poljani sa još četvoricom-petoricom otpadnika na koje trener nije računao. Nisam znao šta će se dogoditi, ali bio sam siguran u jedno - Marina će pored mene imati pristojan život. Rekao sam joj da možda neću moći da joj priuštim Gucci cipele i haljine, ali da će sve ostalo dobiti. I onda se desilo prvo čudo. Kontaktirali su me ljudi iz norveškog kluba Tromzo. Objasnili su mi da bi me angažovali ako prođu u naredno kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Kretanje rezultata te utakmice od koje će mi, kako se ispostavilo kasnije, umnogome zavisti budućnost pratio sam preko interneta. Norvežani su pobedili. Ubrzo sam otputovao u Tromzo gde je oživela moja karijera. Smršao sam 12 kilograma za tri meseca. Bio sam svestan da mi je to prilika da pokažem koliko mogu, a znao sam da ću dati sve od sebe da uspem.

JUNAK SOLUNA

Marina je arhitekta Aleksandrovog fubalskog uspona. Sve važne odluke donosio je uz njenu pomoć.

- Oko svih bitnih stvari suprug se konsultuje sa mnom. Ako analiziramo njegovu dosadašnju karijeru, pravili smo ispravne procene - uverena je Marina. - U zimu 2017. imao je višemilionsku ponudu od jednog kineskog kluba. Nije mi se išlo u Kinu. Opredelili smo se za PAOK i Solun, i nismo pogrešili. Prošla sam s njim dug put, od fudbalske anonimnosti do današnjice, kada ne može da prošeta ulicama Soluna od mnogobrojnih navijača koji žele da se fotografišu s njim.

Mada se njihove verzije o načinu upoznavanja donekle razlikuju, Aleksandar i Marina se slažu u jednom: bila je to ljubav na prvi pogled.

Sofija Milošević: Uživam u ljubavi sa Ademom

- Otišao sam na rođendansku žurku jedne poznanice kad sam došao u Beograd na odmor. Tamo sam spazio Marinu. Pravio sam se da me ne zanima, mada me je veoma zainteresovala. Nismo mogli da prestanemo da pričamo, odmah sam osetio da ona nije obična devojka. Mislim da je ona meni prva prišla - uz smešak otkriva Aleksandar, dok Marina dodaje da nije bilo baš tako:

- Ipak je Aleksandar prvi prišao meni. Zapravo, to sada nije ni važno. Čim se pojavio na žurki, sve moje drugarice su se uzvrpoljile, gledale su ga i komentarisale ko je ovaj mladić. Svima se dopao. Zanimljivo je da mi se uopšte nije išlo na tu žurku, jedva sam se naterala da se spremim i izađem iz kuće. Posle toga počeli smo da se družimo. Prvi poljubac se desio u bioskopu. Gledali smo film “Due Date” koji je kod nas preveden kao “Kad vodenjak pukne”. Potom se on vratio u Švajcarsku, u kojoj je rođen, a ja sam ostala u rodnom Beogradu. Veza na daljinu je funkcionisala. Odlazila sam kod njega kad sam mogla, kao što je on koristio slobodne dane da dođe u Beograd. Telefonski računi su nas “ubijali”, tada nije bilo vibera i whatsappa. Bio je ćutljiv tip, samo se smeškao i slušao. Zbog toga mi je delovao mistično, magično.

Shvativši da je Marina žena s kojom želi da gradi budućnost, Aleksandar je smislio odlučan, ali rizičan plan.

- Želeo sam da počnemo da živimo zajedno i iznajmio sam veći stan u Švajcarskoj. Slikao sam sve prostorije i garderober koji sam joj namenio. Rekao sam joj kako bih voleo da se preseli kod mene i da smo završili ako to ne učini iz bilo kog razloga. Hteo sam da znam na čemu sam. Bio sam siguran da je ona “prava” i zato sam smatrao da je nepotrebno da se razvlačimo unedogled, da stalno putujemo kako bismo se viđali. Iako joj nije bilo pravo što sam rekao da je kraj ukoliko ne želi da živimo zajedno, Marina se ubrzo spakovala i došla u Švajcarsku. Kao i svi parovi, i mi smo imali teških dana, ali smo od starta zabavljanja znali da želimo da uspemo. Marina je uvek bila pored mene kada je trebalo. Zajedno smo bili u Švajcarskoj, Norveškoj, Švedskoj, Turskoj, Poljskoj, i evo sada u Grčkoj. Prešla je sa mnom dugačak put.