Kristina Kovač: Ponovo sam srećna žena

Kad je shvatila da je prekomernom težinom ozbiljno ugrozila zdravlje, poznata pevačica rešila je da drastično promeni životne navike kako bi oslabila: sa ljudima koji su imali isti problem osnovala je grupu ‘Zajedno smo lakši’ i posle dva meseca pravilne ishrane i vežbanja smršala više od deset kilograma

Pop pevačica i kompozitorka Kristina Kovač (43) već pet godina vodi bitku sa prekomernom težinom. Kilograme je počela da dobija kao reakciju na stresan život i svakodnevne brige i ubrzo postala nezadovoljna sobom. Smetala joj je činjenica da kada prođe pored ogledala u odrazu teško prepoznaje sebe. Zbog toga je, kako kaže, sebe otpisala kao ženu, jer je prestala da vodi računa o svom izgledu. Nekoliko puta pokušala je da izgubi kilograme, ali oni su se uvek vraćali. Sve to se promenilo nedavno, kada je Kristina došla na ideju da osnuje grupu “Zajedno smo lakši”. Stvorila je tim od šestoro ljudi koji poput nje imaju problem viška kilograma, ali i rešenost da ih se oslobode. Pomoć im pruža tim stručnjaka: subspecijalista ishrane, fitnes trener i klinički psiholog. Kristinina najveća podrška su svakako njeni saborci iz programa “Zajedno smo lakši”, ali snažan oslonac joj predstavljaju partner Danijel Brakus i devetogodišnja kćerka Tara.

Kako ste došli na ideju da pokrenete grupu “Zajedno smo lakši”?

- I ptice na grani znaju da već nekoliko godina imam ozbiljan problem sa viškom kilograma. Sigurna sam da se ljudi pitaju zašto je ova žena sebi to dozvolila, zašto se ugojila, da li ima neki problem? Kako je moja kilaža rasla postajala sam sve nezadovoljnija, osećala sam užasan nered u sebi, i tada sam rešila da je došao trenutak da to sve počistim. Nije mi bilo dovoljno da sama započnem taj proces, bilo mi je potrebno da se sa nekim udružim. Grupa je prvobitno trebalo da broji osam članova, ali smo na kraju došli do šest. Ideja je, naravno, da budemo podrška jedni drugima u borbi sa kilogramima koja nije laka, ali cilj ove priče nije samo da smršamo, već promena svesti i odnosa prema sebi, kao i prema hrani i našem zdravlju.

Aktivni ste na društvenim mrežama, redovno kačite fotografije napretka grupe. Zbog čega ste se odlučili da ceo proces bude javan?

- Dve stvari su veoma bitne - podrška i pritisak. Podršku dajemo jedni drugima naravno, a dobijamo je i od stručnjaka koji sa nama rade. Pritisak se upravo odnosi na društvene mreže i javno eksponiranje, koje je stvar izbora. To je vrsta laganog pritiska, ljudi vide da ste rešili da se uhvatite u koštac sa kilogramima i onda vas bude sramota da ne izađete iz cele priče s rezultatom koji ste sebi postavili. Stvarno vas bude sramota da kasnije podvijete rep i odustanete, a to je izuzetno važno. Društvene mreže nam pomažu i na taj način što imamo grupno dopisivanje, pa kad god neko upadne u krizu, tu smo svi da ga ohrabrimo da ne poklekne.

Da li se vama desila neka kriza, jeste li nekad prekršili plan ishrane?

- Inače sam nedisciplinovana, nikad nisam izdržala duže od tri nedelje a da ne prekršim zadato. Doduše, kada nešto veoma želim, onda se mogu striktno držati plana. Tako sam, na primer, ostavila pušenje, iako sam bila strastveni pušač. Međutim, do sada nikad nisam uspevala da izdržim duža odricanja što se tiče izbora i količine hrane. Ova grupa me je motivisala do te mere da sam i sama iznenađena činjenicom da već tri meseca nisam okusila šećer niti belo brašno, ni mrvu. Najveći prekršaj sam napravila nedavno kad sam posle glasanja na beogradskim izborima otišla na ručak s porodicom. To je porodična tradicija, a od kada mame više nema, takve stvari su mi važne. Tada sam zgrešila, naručila sam kolenicu i prebranac, ali sam jela bez hleba, tako da prekršaj nije bio veliki. U jednom momentu imala sam i kratku psihološku krizu jer zbog hormonalnog poremećaja nisam uspevala da ostvarim zacrtani rezultat, međutim, posle razgovora sa psihologom, kao i sa grupom, postavila sam stvari na svoje mesto. I dalje mi bude teško kad, na primer, kćerki kupim krofnu sa glazurom. Gledam je i mirišem, ali je ne probam. Imam svu snagu ovog sveta da ne pokleknem.

Jeste li pre programa “Zajedno smo lakši” pokušavali da izgubite kilograme?

- Da, bila sam na proteinskim dijetama, ali meni one ne odgovaraju. Iako daju najbolje rezultate, moje iskustvo govori da se tako izgubljeni kilogrami brzo vrate. U poslednjih pet godina, koliko vodim bitku s prekomernom težinom, jednom sam uspela da smršam 12 kilograma, ali sam tu stala i posle sve vratila. Tako sam upala u začarani krug, iz kog sam očajnički pokušavala da izađem. Sebi sam izgledala starije, kao neka tetka, a sada tu tetku želim da pošaljem u penziju.

Kako je tada izgledala vaša ishrana?

- Najsmešnije od svega je to što ja nisam jela mnogo količinski, nikad se nisam prežderavala, ali sve ono što volim i što sam najčešće uzimala su upravo stvari koje najviše goje i apsolutno su nezdrave, poput testa i slatkiša. I uvek bih takvu hranu birala pre nego ono što je zdravo i dobro. Međutim, to se sada promenilo.

Koje namirnice sada konzumirate?

- Sve ono što spada pod pravilnu ishranu i što svako od nas zna da treba jesti: meso, voće, povrće, ribu, malo žitarica, jaja, mlečne proizvode, zapravo sve. Ovo je režim ishrane sa svim neophodnim namirnicama za očuvanje zdravlja. Takođe, veoma je važno da se jede u propisanim količinama i da se ne gladuje, nije dobro da se dođe u tu situaciju. Stoga se morate dobro organizovati. Ne volim da provodim mnogo vremena pored šporeta, nikad nisam planirala šta ću jesti za ručak, a sada tu naviku menjam, kao i cela ekipa s kojom sarađujem. To me čini i boljom osobom, pa tako sada svaki dan idem na pijacu i kupujem sveže namirnice. Nažalost, jedem vrlo malo ribe, samo tunu, ali kada budem otišla na more, verovatno će se i to promeniti.

Da li je višak kilograma uticao na vaše zdravlje?

- Nažalost, jesam ugrozila zdravlje prekomernom težinom, počevši od kolena pa do kičme, koja mi je u veoma lošem stanju. Teško podnosim težinu za koju moje telo nije krojeno. Što se tiče naslednih bolesti, baka je imala dijabetes, ja sam pre nego što sam krenula sa ovim programom bila blizu insulinske rezistencije. Takođe sam u trenutku svoje najveće kilaže počela da patim od konstantnog gastritisa, antitela tiroidne žlezde i problema sa hormonima. A ja imam dete i partnera, imam sebe, na kraju krajeva. Volim sve te ljude koji me okružuju i zarad njih ne želim da dalje ugrožavam svoje zdravlje. Zato moram da skinem taj višak kilograma.

Šta vam sada kažu vaš partner Danijel Brakus i kćerka?

- Oni su mi ogromna podrška. Danijel primenjuje ovaj program sa mnom, mada sam ga uhvatila nekoliko puta kako krišom pokušava da zgreši. Rekla sam mu da će, ako želi da se sakrije od mene, morati to mnogo bolje da radi. Što se Tare tiče, veoma me raduje to što su sada svi porodični obroci bazirani na zdravoj hrani, pošto joj na taj način dajem dobar primer, nadam se ne prekasno. Ona je sad u uzrastu kada deca u školi uglavnom jedu jake, slane, hemijski obrađene grickalice i vrlo je teško izboriti se sa tim uticajima.

Od početka programa uspeli ste da oslabite 10 kilograma. Kako se sada osećate?

- Osećam se mnogo bolje, kako fizički, tako i psihički. Deset kilograma je za moj višak tek početak, većina nas u grupi je krenula sa ciljem da izgubi između dvadeset i trideset kilograma. Jedna od prvih stvari koje sam uradila kada sam videla prve rezultate i gubitak kilograma jeste ta da sam otišla da kupim novu šminku. Nisam to uradila dugi niz godina i potrošila sam mnogo više para nego što sam ikad imala običaj da dam na šminku. Onda sam došla na seansu psihološke podrške i svi su mi rekli da predivno izgledam. Govorili su mi: “Šta si to uradila?”, “Vidiš kako promena dobro utiče na tebe, počela si da brineš o sebi”.

Koji su vaši dalji planovi kada je akcija “Zajedno smo lakši” u pitanju?

- Ova naša “nulta” grupa je bila eksperimentalna, a s obzirom na to da je, na moju ogromnu radost, dala pozitivne rezultate, nastavićemo sa tom akcijom i formiranjem novih grupa. Ovo je priča koja je nastala iz moje očajničke potrebe da dovedem sebe u red, a mislim da smo sada spremni da pomažemo i drugima u “velikom spremanju” njihovih života. Presrećna sam što ljudi polako prepoznaju veliku vrednost ove priče i neverovatnu motivaciju koju pruža grupa. Radujem se svim članovima koji će nam se pridružiti i kojima ćemo pomoći.