Samo nekoliko nedelja pošto joj je ugrađen veštački kuk baletski pedagog i koreograf odbacila je štake i vratila se vežbanju s prijateljicama, zbog čega je i u osmoj deceniji gipka i vitalna
Nekadašnja balerina, pedagog i koreograf Lokica Stefanović (72) samo četiri meseca posle operacije kuka vratila se u formu i počela ponovo da vežba sa grupom prijateljica. Kad su bolovi u kolenu i kuku postali neizdrživi, zatražila je pomoć stručnjaka.
- Mesec pre nego što sam otišla kod doktora Nemeca u Opatiju na operaciju kuka, odlučila sam da prvo sredim koleno, koje me je takođe dugo mučilo. Rehabilitovao ga je doktor Mileusnić uz pomoć plazme iz moje krvi. Dva dana sam morala da mirujem posle intervencije, i zatim sam polako počela da hodam po kući. Koleno me i danas dobro služi.
Ubrzo posle hirurške intervencije u privatnoj bolnici u Opatiji vratila se svakodnevnim aktivnostima. Prekorevala je sebe što nije ranije otišla na operaciju kuka s obzirom na to da je u potpunosti povratila kvalitet života.
- Oporavak je tekao začuđujuće dobro. Trećeg dana sam dobila štake i uputstvo kako da ih koristim, kako bih mogla da počnem da se krećem samostalno, bez tuđe pomoći. Četvrtog dana su me, zajedno sa ostalim pacijentima, odvezli u rehabilitacioni centar, gde su nam pokazali koje vežbe treba da radimo kako bi naša tela prihvatila veštačke kukove, ali i da bismo spoznali koja su nam ograničenja u kretanju. Čim sam otkrila na koji način se uz pomoć štaka može ići uz i niz stepenice, bilo mi je mnogo lakše, svakog dana sam po Opatiji “osvajala” deo po deo šetališta pored mora kako bih došla do centra i društva.
ODUSTAJANJE NIJE OPCIJA
Kad je shvatila da može samostalno da hoda, pozvala je kćerku Ognjenu da dođe po nju kolima i vrati je u Beograd.
- Stigla sam kući šest dana posle operacije i odmah sebi zadala zadatak da svakog jutra od sedam do devet hodam sa štakama po Tašmajdanskom parku. Isprva je bilo mnogo teško, prvog dana jedva sam izdržala dvadesetak minuta hoda, ali odustajanje nije bilo opcija. Svakodnevno sam produžavala vreme, da bih nakon tri nedelje uspela da hodam sat i po bez predaha. U bolnici su mi rekli da obe štake koristim mesec i po dana, zatim da se sa jednom krećem tri nedelje, pa tek onda da probam bez ijedne. Međutim, pošto sam oduvek slušala svoje telo, shvatila sam da tada još nisam bila spremna da se odreknem pomagala, te sam sa jednom štakom otišla u Rovinj na more, kako bih se što pre oporavila plivajući. Bila sam ubeđena da će mi boravak na moru, kao i vežbe koje sam radila u vodi, pomoći. I zaista je bilo tako.
Po povratku u Beograd nesvesno je odbacila ortopedsko pomagalo.
- Jednog dana sam se muvala po kući, kuvala čaj i u trenutku shvatila da sam se oslobodila štake. Iskustvo vežbanja fitnesa, koji praktikujem već više od trideset godina, koristila sam i u oporavku, a samo četiri meseca posle operacije počela sam ponovo da držim časove grupi žena, mojih prijateljica, s kojima redovno vežbam - iskrena je Lokica.
Najnovije.
Zvezde.
