Boris Milivojević: Zašto sam postao najbolji prevrtač palačinki u kraju

Četrdesetšestogodišnji dramski umetnik, jednako talentovan za glumu i muziku, tvrdi da je najbolji prevrtač palačinki u kraju, rado bi podelio kadar s Pavlom Vuisićem i priznaje da sve teže podnosi pijanstvo

Zbog čega ste odabrali da se bavite umetnošću?

- Umetnost je odabrala mene, i nekako mi je to bilo zabavno. Muzika, pozorište i film, čak i slikanje i vajanje.

Čega se najviše plašite?
- Straha.

Šta je najvrednije što posedujete?
- Zdravlje i poneki dobar kontakt s bićima u okruženju.

Sećate li se prvog ljubavnog pisma?

- Ne baš, a ni drugog.

Kao klinac želeli ste da postanete?
- Pevač, pa šumar, a onda astronaut, kao i svi ostali.

Koju osobinu najviše cenite kod ljudi?

- Iskrenost, osvešćenost i hrabrost da istražuju svet oko sebe. Da ispituju stvarnost i veruju u sebe.

Za šta niste dovoljno hrabri?
- Za zubara.

O čemu maštate?

- O letenju.

Šta vas oduševljava?
- Kada su ljudi vešti u nečemu što rade.

Uvek morate da imate u frižideru?

- Mleko, jaja, jogurt, puter.

Kakav ste kuvar?
- Nisam loš.

Koji je vaš skriveni talenat?
- Najbolji sam prevrtač palačinki u kraju.

Postoji li nešto što sebi nikako ne možete da oprostite?
- Morate sebi oprostiti, koliko god da je teško, inače se ne može dalje.

S kim biste rado podelili kadar?
- Sa Pavlom Vuisićem.

Navika koje nikako da se oslobodite?
- Dobrih, kao što su kupanje, pranje zuba.

Bolivud ili Holivud?
- Bolivud baš i ne poznajem, zasad.

Kojim zanatom biste voleli da se bavite?
- Remontom letećih tanjira.

Kako podnosite pijanstvo?
- Sve teže, skoro nikako.