Pošto je u kratkom vremenskom intervalu dva puta operisala dobroćudni tumor dojke, voditeljka ‘Slagalice’ postala je uverena kako je zdravlje najvredniji životni kapital
Kao neko ko se na sopstvenom i primeru najbližih članova porodice i dragih prijatelja suočio sa ozbiljnim bolestima, voditeljka “Slagalice” Milica Gacin (49) ističe da zdravlje ima cenu, često i onu najvišu. Novinarka i urednica zabavnog programa na RTS-u dvaput je operisala benigni tumor dojke i već godinama pruža podršku ocu u borbi s dijabetesom.
- Prvi put sam otkrila dobroćudni tumor pred porođaj sa mlađom kćerkom Hanom, koja sad ima četrnaest godina. Doktori su mislili da je mlečna žlezda, ali kako se ona nije povukla ni posle dva meseca, pozvala sam najdivnijeg lekara na svetu Nebojšu Ivanovića, profesora hirurgije na Medicinskom fakultetu i načelnika Onkološkog odeljenja KBC Bežanijska kosa. Odmah je postavio dijagnozu i predložio da mi u lokalnoj anesteziji ukloni dobroćudni tumor.
Poslušala ga je. Kad se pre nekoliko godina pojavio još jedan, opet se obratila doktoru Ivanoviću, i ponovo je operisana u lokalnoj anesteziji.
- Iako su me mnogi savetovali da ništa ne diram, jer i njihove drugarice imaju isto, poslušala sam doktora. Doduše, dobroćudni tumori nisu retkost, kao ni displazivne promene u grudima, čak i jedna struja u medicinskoj struci smatra da to ne treba operisati. Ali, moj lekar je rekao da tome naprosto nije tu mesto, da to nije psihološki dobro za mene, i ja sam mu verovala. Posle druge operacije pitala sam ga zašto mi se to desilo, a on je odgovorio zato što se nerviram. Pomalo ljutito sam odvratila da ne postoji čovek koji se ne suočava sa stresom, da se i on sigurno brine zbog hiljadu stvari. Potpuno staloženo mi je ispričao da je shvatio da ne vredi gubiti nerve zbog onog što ne možeš promeniti. I objasnio mi je da kad god sam pod stresom u telu dolazi do disbalansa hormona i moje grudi odreaguju tako što se javi nekakva promena.
Posle tog iskustva Milica, koja je i ranije smatrala da mnogo greše oni koji kažu da naši lekari ništa ne znaju, a onda s prvom kijavicom trče kod njih, još više je zavolela bele mantile. A otkad se suočila sa očevim dijabetesom u poodmaklom stadijumu, doktore koji su mu produžili život smatra najhumanijim članovima našeg društva.
- Moje iskustvo sa lekarima je odlično. Tata ima nekoliko teških bolesti, dijabetes je jedna od njih, i već nekoliko godina on, mama i ja se borimo s tim. Tata je živ zahvaljujući lekarima, pre svega doktorki Miljenki Vuksanović, endokrinologu iz Gradske bolnice, koja je sjajna u svom poslu, baš kao i mnogi neurohirurzi u Bolnici “Sveti Sava”. Da nema njih i njihovog znanja, ne bi bilo ni mog oca. Verujem zvaničnoj medicini, onom što je logično, gde imam naučni dokaz, odnosno da nešto što je imalo svoj uzrok ima jasno dokazanu posledicu, zaključak. Takođe, smatram da kao što uvek nađemo vremena i novca za frizera, nove cipele, haljinu, tako isto treba da ponalazimo način da odemo kod lekara.
BRZA HRANA, BRZI PROBLEMI
Koliko je medicina logična, a ljudski organizam savršen, dodatno je spoznala zahvaljujući činjenici da u kući ima budućeg lekara. Starija kćerka Katja (21) upisala je medicinu i odličan je student, pa njih dve zajedno sugerišu Hani zašto mora zdravije da se hrani.
- Uvek sam vodila računa šta moja deca jedu, kuvam svakog dana, tako da salame i suhomesnate prerađevine, odnosno industrijsku hranu maksimalno izbegavam. Ali, Hana je trenutno u pubertetu i sad su aktuelne školska pekara i brza hrana. Katja i ja je svakodnevno učimo zašto mora da ima redovne obroke i zbog čega osnova ishrane ne mogu biti testa i slatkiši. Nažalost, u njenoj generaciji je veliki broj dece sa dijabetesom i preddijabetesnim stanjem, moje osamnaestogodišnje kumče ima hiperinsulinemiju, što znači da pankreas luči mnogo više insulina nego što organizam može da prepozna i preradi i već se kod nje razvila insulinska rezistencija. Uzrok svemu tome je katastrofalna ishrana, odnosno tipična ishrana današnjih mladih generacija. A pošto nas tri imamo i genetsku predispoziciju za dijabetes, da se to ne bi dogodilo, stalno joj govorim da ne sme to da zaboravi. Učim ih obe da kao što planiramo godišnje odmore, tako treba da posmatramo i redovne preglede kod stomatologa, ginekologa, gastroenterologa, svih ostalih lekara. Naš odnos prema bolestima je deo kulture, odnosno, treba da živimo svesni da je briga o zdravlju broj jedan, jer ono je apsolutno preduslov svega i ima cenu. Nažalost, često onu najvišu moguću - kaže Milica.
Najnovije.
Zvezde.
