Milena Vasić: Ljudi su sve manje posvećeni porodici i deci

Veoma zaposlena pozorišna i televizijska glumica i mama troje dece Milena Vasić (40) uspeva da organizuje poslovni i privatni život. U tome joj, pored supruga, reditelja Juga Radivojevića, pomažu sin Nikola (17) i kćerka Lana (13), kao i Jugov naslednik iz prvog braka, dvanaestogodišnji Vuk.

 Milena Vasić: Sve se vrti oko Lava

Koliko vam to što ste umetnica pomaže a koliko otežava porodičan život?

- Teško je danas biti umetnik u Srbiji, kao što je verovatno teško baviti se bilo kojim zanimanjem, zato što je ovde jedina konstanta neizvesnost. Ne mislim da je u inostranstvu bolje što se tiče primanja, iako su glumci bolje plaćeni, ali u odnosu na životne standarde sve se svodi na isto. Drugo, tamo je mnogo surovije što se tiče sistema, jer imate ugovore na godinu dana, i ako vas nema, nigde više ne pripadate. Mi smo ipak zaštićeni, govorim, naravno, o kolegama koji su zaposleni u pozorištima. Ali, opet, u inostranstvu se nikad ne dešava da ne znate šta ćete raditi za dva meseca, to je nosens. Sve se planira dve godine unapred i samim tim vi planirate porodicu, život, putovanja, da ne govorim o novcu. A ovde je sve neizvesno, ne znate ni da li ćete raditi, ni da li će to što ste dogovorili biti realizovano, a pogotovo da li će vam biti plaćeno, što nas čini frustriranim i nervoznim, u krajnjoj liniji depresivnim. Ovo važi za sve poslove, naročito za umetničke. Sve je manje osmeha na ulicama i ne možemo da sakrijemo da postoji konstantna zabrinutost. Čini mi se da ljudi misle da je “neću ništa raditi” lakše nego nadati se kako će se možda nešto dogoditi. To neprestano hranjenje nesigurnošću nas karakteriše kao bolesnu naciju. Zato su ljudi sve manje posvećeni porodici, detetu. Otud inferiornost, anksioznost.

Kako se relaksirate od svega?

- Putovanjima. Ona nas definitivno opuštaju. Mislim na moja i Jugova, jer se dešava da nekad odemo negde potpuno sami. To je od neprocenjivog značaja za vezu, ali i za pojedinca, pošto je u porodici kakva je naša roditelj zaista podređen svima osim sebi tokom dana. Moraš da poštuješ rokove, tajminge za obroke, odvođenje u školu, na predčas, odlaske na probu, snimanja, i sve vreme zavisiš od nekog drugog. Upravo zato smo počeli da praktikujemo tu neku vrstu “bega” od svega. Obično su to dvodnevna-trodnevna putovanja, ništa više, ali prosto jedan dan bude samo tvoj. I onda možeš da sediš na jednom mestu onoliko koliko ti se sedi, piješ kafu onoliko koliko ti se pije, ili da ne mrdneš iz kreveta. Odnosno, fora je da bukvalno ništa ne moraš. To krepi dušu.

Otkad to radite?

- Otkako smo zajedno, mada sam to radila i dok sam bila sama sa decom. Ljudi su me pitali kako mi nije dosadno da putujem sama, zezali su me da sigurno idem sa nekim sajber prijateljem. Najlepše je kad Jug i ja spojimo poslovno i privatno putovanje.

Gledali smo vas kao Bibu u “Ubicama mog oca”. Šta još trenutno radite?

- Igram u predstavi “Mesec dana na selu” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U pitanju je Turgenjev, tema komada je da li je bolje pristati na mirnu, svakodnevnu sigurnost, što će naravno preći u dosadu, ili je smisao života konsantan nemir, čežnja i treperenje u stomaku koje nam donosi zaljubljenost? Moja junakinja je Lizaveta, ona ima 36 godina ali je osudila sebe da bude usedelica. Uskoro, na moju veliku radost, u Sarajevu počinjemo da radimo novi serijal “Konak kod Himlije”. Reč je o humorističkoj seriji o Nemcima, partizanima i ostalim junacima Drugog svetskog rata, radnja se dešava se u jednoj kafani gde mene kriju jer sam Jevrejka. Prvi put glumim van Srbije i mnogo sam srećna, divna je ekipa na čelu sa Emirom Hadžihafizbegovićem. A što se tiče Bibe, ta uloga mi je donela popularnost u stručnom svetu. Svakodnevno od kolega dobijam opaske da nisu znali da mogu i takve likove da tumačim. Nekako sam sve vreme priznata u komediji, ali ovo je definitivno drugi glumački izraz i vidim da se ljudima dopada. I mislim da je to vrlo važan segment moje karijere.