Željko Šašić: Nezaboravna avantura kraj "Vode koja grmi"

Obilazeći najčuvenije vodopade na svetu popularni pevač je shvatio zašto su ih Indijanci odavno prozvali ‘Voda koja grmi’, ponosan se slikao pored spomenika Nikoli Tesli i vratio se sa koferom punim magneta za frižider

Iako sam posle punih 15 godina u Kanadu išao da nastupam, znao sam da ću ostati nekoliko dana turistički i da ću tom prilikom ponovo posetiti Nijagarine vodopade, jer oni su jedna od najvećih prirodnih atrakcija na planeti. U Torontu sam bio smešten kod prijatelja, i lepo sam se proveo. Naravno, nakon što sam se oporavio od džet lega koji je ovog puta trajao nikad duže, punih petnaest dana. Mada za sebe mogu da kažem da sam iskusan putnik, u avionu nikako ne mogu da spavam. Sklopim oči sat vremena i - to je to. A treba izdržati još desetak sati.

Trik za putovanje

Odlazak na daleke destinacije ume da bude mnogo nezgodan, naročito ako više od deset sati putujete avionom i dobijete tesno sedište, a niste u prilici da sebi priuštite prvu klasu. Tada od stjuardese treba da zatražite “emergency seat”, gde možete ispružiti noge koliko hoćete. Ne morate da terate druge ljude da vam ustaju kako biste malo prošetali, uradili vežbe da vam ne oteknu zglobovi. Uskoro treba da se uputim u Australiju, u koju sam išao deset puta, navikao sam na ta daleka putovanja i ne plašim ih se jer znam “trik”.

Snaga i lepota

Iako Nijagarine vodopade možete videti i iz Sjedinjenih Američkih Država, svi kažu da su lepši kad se gledaju sa kanadske strane. Okolo ima interesantnih zanimacija, hotela i restorana, mesta za zabavu. Ipak, sve to nije toliko zanimljivo koliko sami vodopadi. Njihova lepota i snaga, buka koju prave obrušavajući se sa pedeset metara visine nešto je impozantno. Ta količina vode, energije i moći, to je strašno. Pa tek huk koji pravi voda koja se survava u provaliju! Ove vodopade su Indijanci davno prozvali “Voda koja grmi”, i baš je tako. Imao sam sreću da nije bilo hladno, iako je bila zima, dani su bili lepi i sunčani pa sam mnogo toga video. Prilikom prve posete zaprepastio sam se lepotom vodopada, a sada sam bio fasciniran kojom brzinom se sve oko njih promenilo. Dosta naših ljudi je učestvovalo u izgradnji turističkog centra, koji je u tom delu sveta prava atrakcija.

Večera na tornju

Najupečatljiviji je Skajlon toranj, koji je visok sto šezdeset metara. Ispred njega je uvek red turista koji čekaju da uđu, a na samom vrhu se nalazi restoran za koji se mesta rezervišu nekoliko meseci unapred. Imao sam to zadovoljstvo i sreću da večeram tamo, i da gledam vodopade i uveče. Zanimljivo je da se restoran okreće, za sat vremena obrne krug od 360 stepeni. Kad je lepo vreme i vedar dan, iz te sale možete da vidite okolinu u Sjedinjenim Državama i Kanadi i do sto kilometara daleko. U Skajlonu ima mnogo zabavnih prostora, bioskopa, prodavnica, kao i tri staklena lifta koji vas na vrh dovezu za manje od minut, a nude prelep pogled na vodopade.

Vazdušni taksi

Oko vodopada je izgrađeno bezbroj mostova i staza za pešačenje. Vreme je bilo divno i obilazio sam ih jer sam želeo da im dođem što bliže i osetim tu snagu vode. Žao mi je što nisam išao na popularne ture brodovima, jer sa njima im priđete najbliže. Nekako se nije dogodilo ni da se provozam onim čuvenim vazdušnim taksijem iznad Nijagare, crvenim “aero kar” vozilom koje lebdi iznad vode. To je sigurno fascinantno, ali sam te atrakcije zaobišao zarad druženja sa prijateljima. A sreo sam mnogo naših ljudi tamo. Interesantno, oni koji su poslednji došli, i još čekaju papire, najviše su nostalgični. Ali, privikavaju se i oni na kanadski standard. Bolje su im plate, dobro se tamo živi.

Tesla

U vreme kad sam posetio Kanadu imao sam tamo više posla nego ovde, pa sam se šalio kako ću da se preselim u Toronto, koji je jedan od najlepših gradova u kojima sam bio. Ali, ono na šta sam bio posebno ponosan kad sam se našao na Nijagarinim vodopadima bila je statua Nikole Tesle. Po jedan spomenik nalazi se i sa američke i sa kanadske strane vodopada, u čast čoveka koji je na tom mestu napravio prvu hidrocentralu. Divan je osećaj kad to vidite.

Kupovina garderobe

Iz Kanade sam došao, kao i obično, sa koferom punim suvenira. Sad je popularno kupovati magnete za frižider, koje mi stalno donose prijatelji sa dalekih putovanja, pa sam tako i ja njima uzvratio. Šteta što je prošlo vreme slanja razglednica, kako je to bilo lepo. Što se tiče ostale kupovine, i tu sam iskusan. Odem u staroj garderobi, koju tamo negde bacim, a dođem u novoj.

Nijagara trivija

Krajem decembra 2017. usled prodora arktičkog hladnog vazduha temperatura se spustila na minus 34, dok je ‘subjektivni osećaj’ bio minus 89. Tih dana kompletni vodopadi bili su zaleđeni, što je bio retko viđen prizor.

Ne propustiti

Na američkoj strani nikako ne treba propustiti Caves of the Wind. Tu se posetioci liftom spuštaju do dubine od 53 metra, skoro u podnožje vodopada. Prilikom kupovine karte svi dobijaju kabanicu i sandale.