Jovan-Joca Stefanović: Najgore je prošlo
11.03.2018 21:30
Pošto je na koncertu osetio snažnu bol u grudima, pevač je hitno prebačen u zdravstvenu ustanovu gde mu je dijagnostikovano pucanje plućne maramice, a sada se uz pomoć devojke Hane i porodice polako oporavlja
Kada je tokom nastupa u jednom beogradskom klubu osetio snažnu bol u grudima, pevač Jovan-Joca Stefanović (33) pomislio je na najgore. Nije bio u stanju da diše, zbog čega je hitno prevezen u bolnicu. Tamo je ustanovljeno da je došlo do pucanja plućne maramice. Stanje mu je stabilizovano, ali muzičar sada mora da miruje nekoliko meseci.
- Sve se desilo iznenada za vreme koncerta. Osetio sam snažnu bol u predelu grudi i nisam mogao da dođem do vazduha. Teško sam disao. Pomislio sam da je infarkt. Srećom po mene, u blizini je bio drugar koji me je odmah odvezao u Hitnu pomoć. Smirili su me i stabilizovali, ustanovljeno je šta je u pitanju. Sada ležim u Kliničkom centru Srbije. Lekari su mi naložili da mirujem.
Zašto je došlo do komplikacija?
- Doktori su mi objasnili da se to događa čak i ljudima koji su potpuno zdravi, kao što sam ja bio. Fizički umor i stres stvaraju preduslove da dođe do pucanja plućne maramice. Ne mora značiti da su oni uzrok mojih problema, ali moram istaći da sam poslednjih meseci mnogo radio.
Kako se trenutno osećate?
- Najgore je prošlo i sada sam dobro. Važno je da mirujem i sačekam da mi se desno plućno krilo vrati u normalnu funkciju. Još ne mogu da dišem kako treba, imam dren u plućima, i ne znam kada ću izaći iz bolnice. Zahvalio bih se ekipi Hitne pomoći, a posebno Kliničkog centra Srbije što mi pružaju neophodnu negu i pomažu da se što pre oporavim.
Šta ćete prvo uraditi kad izađete iz zdravstvene ustanove?
- Otići ću do crkve da se zahvalim Bogu što me čuva. A onda ću sa svojom devojkom Hanom proslaviti dve godine veze.
Razmišljate li u ovim trenucima o pevanju?
- Vratiću se na scenu kad budem potpuno zdrav, zdravlje mi je oduvek bilo na prvom mestu. Nastupa će uvek biti ako neko dobro radi svoj posao, a verujem da je tako u mom slučaju. Sada razmišljam o tome da treba da mirujem barem mesec dana, možda i dva.
Ko vam pruža najveću podršku u ovim trenucima?
- Porodica i Hana su stalno uz mene, a tu je i menadžer Goran. Nikako ne smem da izostavim ni svoje kolege, koje se svakog dana raspituju za moje stanje. Mnogo im hvala na tome jer mi to izuzetno znači. Daje mi snagu da razmišljam o tome kako ću vrlo brzo stati na noge i nastaviti tamo gde sam stao.