Epizoda "Nemanjića" koja se s nestrpljenjem iščekuje: Poslednja uloga Nebojše Glogovca (foto/video)
03.03.2018 12:51
Umesto u standardnom terminu, u nedelju u 20 h, zbog izbora u Beogradu će večeras biti prikazana dugo iščekivana epizoda serije koja je izazvala brojne polemike u javnosti - "Nemanjići - rađanje kraljevine".
Epizoda koja će se emitovati večeras očekuje se s nestrpljenjem i to s razlogom. To je prva epizoda u kojoj se pojavljuje nedavno preminuli Nebojša Glogovac, a koji je u ovom ostvarenju igrao Vukana Nemanjića.
U društvu Gage, Bate i Mande: Nebojša Glogovac sahranjen u Aleji velikana
Da podsetimo, čuveni srpski glumac Nebojša Glogovac preminuo je 9. februara u Beogradu u 49. godini života posle kraće bolesti. Iza sebe je ostavio troje dece, sinove Miloša i Gavrila iz braka sa slikarkom Minom Glogovac i kćerku Sunčicu iz braka sa instruktorkom joge Milicom Šćepanović.
Rođen je 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac. Sedamdesetih su se iz Trebinja preselili u Opovo, a zatim u Pančevo, gde je Nebojša završio osnovnu školu i gimnaziju. Potom je krenuo na studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali ih je napustio na drugoj godini i na nagovor Milenka Zablaćanskog, koji ga je upoznao u amaterskoj pozorišnoj trupi u Pančevu, upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.
- Vuklo me je pozorište. Pokojni Milenko Zablaćanski me je nagovorio da pokušam. Meni nije bilo toliko važno da upisujem akademiju i da se glumom bavim ceo život. Bio sam zadovoljan što se njome bavim u amaterskom pozorištu u Pančevu. Milenko me je startovao i ajde, ajde, ajde, ohrabrio me da pokušam. On me je spremio za prijemni. Sve je to bilo kao da sam navođen a da nisam bio svestan svega što mi se događa - rekao je Nebojša Glogovac za portal 011.
Prvu ulogu imao je nekoliko godina ranije. Tumačio je školskog druga Dragana Bjelogrlića u seriji “Bolji život” 1987. Poslednju je ostvario u serijalu “Nemanjići - rađanje kraljevine”.
Bio je jedan od retkih dramskih umetnika koji su s velikim uspehom igrali na filmu, televiziji i u teatru. Otkad je 1996. postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u njemu je dočarao mnoštvo različitih karaktera. Spomenimo samo njegove najznačajnije predstave: “Sumnjivo lice”, “Hadersfild”, “Hamlet”, “Šine”, “Metamorfoze”, “Lutalica”.
Tokom dve i po decenije duge karijere osvojio je mnogobrojna priznanja. Prošle godine je proglašen Evropskim glumcem godine na Film festivalu u Italiji. Dobio je nagrade za najboljeg glumca u filmu “Ustav Republike Hrvatske” na festivalima u Puli i Londonu kao i Gran pri na Filmskim susretima u Nišu. Među pozorišnim priznanjima izdvajaju se Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje u predstavi “Hadersfild” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, Nagrada grada Beograda za filmsku umetnost, Nagrada “Miloš Žutić” i Nagrada “Branka i Mlađa Veselinović”.
In memoriam: Nebojša Glogovac o roditeljskom ponosu i odrastanju u svešteničkoj porodici
PUT U LEGENDU
- Bio je kasni februar 2005. kad sam ga upoznao. Nedeljama su trajali pregovori oko intervjua. “Zašto baš ja? U predstavi ima mnogo dobrih glumaca”, pitao me nekoliko puta u predvečerje premijere “Hadersfilda” na Velikoj sceni JDP-a. Nisam odustajao. Upornost je, uz malo talenta i zanatskih postupaka, najpoželjniji novinarski saveznik. Našli smo se, a gde bi, u bifeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojem je već imao ozbiljnu kolekciju aplauza za uloge u komadima “Bure baruta”, “Šine”, “U potpalublju”, “Molijer - još jedan život”... Ceo grad je pričao da se u JDP-u sprema nešto veliko, predstava generacije kojoj i ja pripadam. Gorčin mi je u bašti Likvida ispričao kako je došlo do saradnje s Britanskim kulturnim centrom i rediteljem Aleksom Čizholmom.
Kad sam ušao u bife, iz prve sam uočio Nebojšu Glogovca na levom krilu. Bilo je pusto. Pred njim samo pepeljara, a preko puta Sale šanker i Peca Ejdus. Prišao sam mu i predstavio se. Na licu nije imao osmeh. Pružio mi je ruku.
Dva sata kasnije izašao sam iz JDP-a srećan zbog najmanje dva saznanja. Znao sam da imam dobar intervju i da je Nebojša kalibar glumca koji s punim pravom pretenduje da bude legitimna zamena Ljubi Tadiću i Bati Stojkoviću u stroju srpskih glumačkih veličina koje su silazile sa životne i pozorišne pozornice. Zid nepoverenja između dva neznanca srušili smo zajedničkim izborima: lozovačom i Crvenom zvezdom. Bez ustezanja pred neznancem, pritom i novinarom, naručio je lozu. Sledio sam ga. Zaustavili smo se na po četiri. Na rastanku smo se zagrlili kao drugari iza kojih je mnoštvo godina i zajedničkih avantura. Nije tražio autorizaciju teksta. Videli smo se još samo jednom, na ulazu zapadne tribine Zvezdinog stadiona. Bio je sa sinom Gavrilom. Pozdravili smo se kao najrođeniji. Imao je širok osmeh. Posle kratkog razgovora, rastali smo se. On je otišao u legendu - prisetio se susreta s Glogovcem glavni i odgovorni urednik magazina "Gloria", Boris Jakić.
Nebojša Glogovac sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju, pored Milorada Mandića Mande, u istom redu gde se nalaze i grobovi Dragana Nikolića i Velimira Bate Živojinovića.