Ivona Pantelić: Privremeni raskid sa štiklama

Voditeljki Dnevnika RTS-a koja je pala i povredila skočni zglob desne noge lekari su naložili da svakog dana vežba bar petnaest minuta i strogo joj zabranili da narednih meseci nosi visoke potpetice

Објава коју дели Ivona Pantelic (@ivonapantelic) дана 7. Јун 2017. у 11:41 PDT

Voditeljka Dnevnika na nacionalnoj televiziji Ivona Pantelić (49), koja se posle dva meseca vratila na posao, prvi put priča o detaljima neplanirane pauze koju je morala da napravi jer je ozbiljno povredila nogu. Usled pada na ulici iskrenula je zglob desne noge, zbog čega je bila prinuđena da nosi gips. Sada svakodnevno vežba, a, između ostalog, još dugo neće moći da hoda na visokim potpeticama.

- Sve se desilo uoči novogodišnjih praznika. Imala sam mnogo obaveza na poslu, privatno sam bila usred planiranja nekih dešavanja, jednostavno, u glavi sam držala hiljadu stvari. Bila sam dekoncentrisana, iskrenula sam nogu i pala. Pad nije bio strašan, ali posledice jesu. Odmah mi je otekao zglob desne noge, i umesto na nekom od silnih planiranih putovanja, završila sam u Urgentnom centru, gde su mi stavili gips.

Dobila je štake i u prvo vreme strogo je mirovala.

- Morala sam to da odbolujem. Kod kuće su me pazili moj partner i kćerka, dok je mama kuvala i slala nam hranu. Bilo je dana kad sam imala jake bolove. Uz odgovarajuću terapiju, trudila sam se da što više spavam i odmaram. Ali nisam mogla baš potpuno da ne mislim ni na šta, jer je u međuvremenu bilo i školsko polugodište a moja kćerka je gimnazijalka. Ona je inače odličan đak, ali ovo polugodište je okončala s vrlo dobrim uspehom. Sportistkinja je, a iako uvek mnogo brinem oko nje, sada nisam mogla da joj se posvetim u potpunosti.

Објава коју дели Ivona Pantelic (@ivonapantelic) дана 13. Јун 2017. у 10:40 PDT

Na noge se oslonila tek posle deset dana. Tada je krenula na terapije u Dom zdravlja na Vračaru, gde je osoblje, kako kaže, bilo divno.

- Premda uganuće zgloba zvuči naivno, reč je o vrlo ozbiljnoj povredi. Još imam otok. Dugo nisam uopšte smela da stanem na nogu, valjda što cela težina tela ide na zglobove. Nosim steznik i plašim se da mi se to ne desi ponovo, jer su me lekari upozorili da tako nešto ne smem da dozvolim. Verovatno su moji zglobovi skloni takvim povredama, jer sam ih i ranije izvrtala, mada nikada ovako. Sada su mi strogo zabranjene štikle, pitanje je kad ću opet moći da ih obujem.

Dok je ležala kod kuće, vodila je računa o ishrani da se ne bi ugojila, svesna da bi joj to dodatno otežalo oporavak. A pošto je njena kćerka Maša bila reprezentativka i juniorska prvakinja u ritmičkoj gimnastici, ona joj pomaže oko vežbi.

- Priznajem da nisam pasionirani rekreativac, retko sam vežbala, ali sad moram. Fizioterapeuti su mi rekli da svakog dana minimum po 15 minuta radim vežbe za jačanje mišića skočnog zgloba. Nisu komplikovane tako da ću i na poslu ponekad moći da ih praktikujem.

NESREĆE ZBLIŽAVAJU

Pre ove pauze sa posla je odsutvovala samo kad je bila u drugom stanju, dve godine, i kad je polomila ruku, zbog čega je šest meseci bila “van stroja”.

- Pala sam vozeći rolere i polomila levu šaku. I to je bilo prilično bolno.

Објава коју дели Ivona Pantelic (@ivonapantelic) дана 29. Јан 2017. у 2:42 PST

Svesna svojih godina i činjenice da je sklona povredama, Ivona će, pored vežbi, ubuduće uzimati više kalcijuma i magnezijuma kako bi sprečila slične nezgode. A ovaj neplanirani odmor na kraju se pretvorio u divne trenutke provedene sa kćerkom i partnerom, jer su je oboje sve vreme pazili i trudili se da joj maksimalno olakšaju.

- Nisam mama koja mnogo zanoveta, tako da mojoj tinejdžerki nisam previše smetala. Čak mi je rekla da je baš lepo što sam tu kad se vrati iz škole. Iako je moj izabranik morao malo više da me pazi, ni njemu to, makar tako kaže, nije teško palo. Mi ionako već duže živimo zajedno pa se naš odnos nije nešto specijalno menjao. U stvari, ovo su situacije kada ljudi postaju još bliži. A ja sam izvukla pouku da ne treba sebi tovariti obaveze, već raditi jedno po jedno, lagano i koncentrisano. Mada ovo nije bilo ništa drastično, nije ni bezazleno, pošto dva meseca odustva sa posla nije malo, a tu je i saznanje kako u jednom trenutku sve može da se prekine i promeni. Upravo zbog toga shvatiš da se bez svega može, da je zdravlje ipak najvažnije jer ono presudno utiče na kvalitet života. Nažalost, tek kada nam se ovakvo nešto desi setimo se šta su prioriteti.