Marijana Veljović: Srpkinja koja je zadivila svet

Teniski sudija rodom iz Kragujevca vodila je nedavno kao glavni sudija finale Autralijan opena u ženskom singlu, a o njenoj perfektnoj arbitraži, šarmu i samopouzdanju pričaju svi

Glavni sudija nedavno održanog finala Australijan opena u ženskom singlu između Karoline Voznijacki i Simone Halep bila je Srpkinja Marijana Veljović (31). O njenom perfektnom vođenju važnog meča priča ceo svet. Sedenje u visokoj stolici finala bilo kog grend slem turnira smatra se velikim uspehom.

- Suđenje finala Australijan opena je vrhunac moje dosadašnje karijere. Takvi...

Kako ste ušli u svet tenisa?

- Kao mala svakako nisam sanjala o tome da budem teniski sudija, već mi je želja bila da se bavim baletom ili nekim sportom. Promenila sam nekoliko sportova pre nego što sam počela da igram tenis, što je presudilo da sve ostalo ostavim po strani. Zaljubila sam se u tenis, a i danas gajim ista osećanja prema tom sportu, samo što ga gledam iz drugog ugla.

Koje okolnosti su dovele do toga da postanete teniski sudija?

- Takmičila sam se na nekoliko univerzitetskih igara kao student 2007. i tom prilikom upoznala sam mladića koji je već bio teniski sudija. On mi je dao ideju da se školujem za sudiju. Iskreno, tada nisam previše ozbiljno razmišljala o toj ideji, ali naredne godine, kada sam videla da Teniski savez Srbije organizuje školu za sudije, prijavila sam se i položila testove veoma dobrim rezultatom. Ubrzo sam dobila priliku da sudim prve profesionalne mečeve u stolici.

Šta podrazumeva posao sudije u stolici?

- Uloga bilo kog sudije u sportu jeste da se postara da se čitav meč igra po pravilima tog sporta i da sve prođe u fer-plej maniru. Zadatak sudije u stolici u tenisu samim tim se ne razlikuje mnogo od onog koji ima sudija u drugim sportovima. Mi, uz to, ispravljamo greške linijskih sudija, zaduženi smo za kontrolu publike, što u tenisu može biti mukotrpan posao jer je tokom igre neophodna potpuna tišina. Jednostavno, sudija u stolici je zadužen za kontrolu čitavog teniskog meča.

Godine 2015. dobili ste status “Zlatni bedž” i time postali punopravni član ITF/Grend slem tima. Šta se od tada promenilo u vašem poslu?

- Dobijanjem “Zlatnog bedža” ušla sam u uzak krug ljudi koji imaju najvišu licencu u svetu teniskog suđenja. “Zlatni bedž” se dobija kada pokažete određeno znanje i za sobom imate dobro odrađen posao. Mnogo sam se trudila da bih ga dobila, davala sve od sebe, ali da bih uspela, bila mi je neophodna i sreća. Bila sam na pravom mestu u pravo vreme i iskoristila šanse koje su mi date.

Koji mečevi su vam naročito bili značajni?

- Svaki je poseban na svoj način. Zauvek ću pamtiti prvi teniski meč koji sam sudila u stolici u Teniskom klubu Prokuplje, kao i ovo moje prvo grend slem finale singla u Melburnu. Potpuno su različiti, ali ja ih oba izdvajam kao posebne.

Položaj sudije je nezahvalan, njegov rad stalno je izložen kritikama, ponekad i prekim osudama. Kako se nosite s tim?

- Uloga sudije možda nije uvek zahvalna, ali nisam imala neka naročito neprijatna iskustva. Nadam se da će tako i ostati. Dođe do nesuglasica na terenu u žaru borbe i to je sasvim normalno. Trudim se da te stvari ne shvatam lično. Verujem u pravdu i pravičnost, one su mi vodilje tokom meča. Svi smo tu da bismo svoj posao radili na najbolji mogući način, pa se tako i ja uvek trudim da dam svoj maksimum. To obično smanji mogućnost nesuglasica i gorkog ukusa posle meča.

Vaša adresa je i dalje u Kragujevcu?

- Tu sam odrasla, znam svaki kamen i drvo. Spomen-park Šumarice je moja oaza, ali navikla sam i da budem u pokretu. Beograd mi je takođe u srcu, jer sam ranije mnogo vremena provodila u njemu.

Da li se družite s teniserima?

- Ne, sudijama to nije dopušteno. Postoje pravila kojih moramo da se pridržavamo i druženje s teniserima bi svakako bilo sukob interesa. Naravno da samim tim što provodimo dosta vremena zajedno na terenu i van njega, u kompleksu, jedni druge poznajemo. Svi oni su uvek vrlo prijatni. Jave se sa osmehom i poštovanjem.