Vuk Kostić: Čovek vredi onoliko koliko i njegova reč

Tridesetosmogodišnji glumac, kojeg trenutno gledamo u ulozi inspektora Aleksandra Jakovljevića u drugoj sezoni serije ‘Ubice mog oca’, godinu dana ne pije alkohol, u detinjstvu je uvek bio šerif i nikada mu devojka nije lupila šamar

Koje tri pesme slušate ovih dana?

- “Autumn Leaves” Pole Kol, “If This World Was Mine” Marvina Geja i bilo šta od Lorin Hil.

Koga biste voleli da sretnete u šumi tokom lova: vuka, medveda ili jelena?

- Vuka ne, a ni medu, kako mi ne bi glavu očerupao i pušku vezao oko vrata kao perecu. Ostaje onda jelen.

Jeste li mrgud kad se probudite?

- Sve do podne.

Je li vam se desilo da dobijete šamar od devojke?

- Nikada, hvala bogu.

Viski ili rakija?

- Rakija, mada već godinu dana ne pijem.

Moto kojim se rukovodite?

- Čovek vredi onoliko koliko i njegova reč.

Ko su bili vaši heroji u detinjstvu?

- Moj otac, njegov prijatelj Ljubo Nikčević i Džon Vejn.

Guča ili Egzit?

- Guča, ali ona iz 1995. i 1996. Ova sada ne, a Egzit nikada.

Najveći strah?

- Ne bih ga pominjao, toliko ga se plašim.

Umete li da budete rame za plakanje?

- Ljudima s kojima sam blizak.

Imate li vi svoje rame za plakanje?

- Nikada se ne žalim.

Omiljena boja?

- Plava, zbog mora i neba.

Umete li da ispeglate košulju?

- Ne.

U igri kauboja i Indijanaca vi ste bili?

- Uvek šerif.

Od svih poznatih, koji inspektor vam je najdraži?

- Prljavi Hari.

Plašite li se odlaska kod zubara?

- Zubarke kod kojih odlazim su ujedno i moje dobre prijateljice koje su se potrudile da mi to iskustvo bude što je moguće prijatnije, tako da se ne plašim.

Vaš cilj u narednih godinu dana?

- Da budem bolji.