Dušan Nedeljković: Kako se čovek kali u čoveka
13.02.2018 12:52
Foto:
Pisac čiji poslednji roman ‘Odsev’ provocira publiku i motiviše je da ga pročita u intimnoj abecedi otkriva zbog čega voli Beograd, kako se čovek kali u čoveka na tribinama Zvezdinog stadiona i zašto je Dorćol deo grada iz kojeg izranjaju najlepše devojke
a Anja, moja ćerka - moj idol. Njena postavka života mi ukazuje da svako od nas ima svog klona. Raspoloženo, veselo, radoznalo, plemenito, pravdoljubivo dete.
b Beograd, moj lepi grad. U njemu sam rođen, odrastao i evo u njemu trošim ranu jesen života. Jako me ljute ljudi koji ga ne poštuju kao oazu mira nego ga konstantno provociraju nevaspitanjem.
c Crvena zvezda. “Kad ja umrem i ostavim telo, od zastave sašijte odelo”, meni je ovo najsnažnija poruka sa tribine nekog stadiona. Na severnoj, a potom zapadnoj tribini Zvezdinog stadiona čovek se kali u čoveka.
č Čelični ljudi, moji drugari od industrijskog čelika koji su preživeli sva preterivanja noćnog i dnevnog života tokom osamdesetih i devedesetih godina. Mi smo lepo vaspitani, pristojni ljudi, koji su videli sveta, volimo sve što vole mladi, na granici smo političke korektnosti i nikada nećemo prećutati nepravdu. Ne gledamo u zemlju dok hodamo i gledamo u oči kada razgovaramo.
ć Ćaskanje. Živopisni, opuštajući razgovori za vreme kratkih kafa i dugih ručkova sa drugarima su moj spa centar koji me resetuje na fabrička podešavanja.
d Dorćol. Magija tog kraja je u tome što u Vasinu iz tog gradskog podruma izranjaju najlepše gradske žene. U više navrata sam bio smrtno zaljubljen po Dorćolu, ne znam tačno kako sam živ izašao iz tih strasti.
dž Džepna knjiga. Jedna od retkih neostvarenih želja mi je da pokrenem sopstvenu ediciju džepnih knjiga.
đ Đubretari sa Đerma, održavaju herojski moj kraj ekološki prihvatljivim za život. Tihi, skromni i mirni ljudi koji rade kada mi spavamo.
e Ekatarina Velika. Opstanak posle smrti je opsesija svakog normalnog čoveka. Posle dvadeset i više godina od smrti: Milan, Magi, Bojan su veoma bitni segment naših života.
f Faca. Titula koju ti nametne sredina.
g Glavonja. Nadimak koji su mi nadenuli pravi drugovi u detinjstvu i koji je dugo godina tihovao dok ga nisu zloupotrebili loši ljudi da me deafirmišu u javnosti kada sam ih s pravom omalovažavao zbog srebroljublja i rasprodaje dostojanstva.
h Hodanje, pokret koji doprinosi psihološkoj ravnoteži.
i Indija. “Svi ljudi koje poznajem ili su umrli, ili su poludeli, ili su otišli u Indiju”, rekao je svojevremeno Lu Rid.
j Jastuk, sinonim za dom. Tamo gde čovek spušta glavu na jastuk tu je njegova kuća.
k Konobar. Da sam manje puta u životu izgovorio tu reč, verovatno bih doživeo sto godina. Ovako, budućnost mi nije sjajna niti beskrajna. U to ime: Konobar!
l Ludilo. Prva prava klasna podela čovečanstva. Samo siroti ljudi su ludi, i oni se hospitalizuju u nehumanim ustanovama, ludi bogataši se proglašavaju ekscentricima i masa im se divi i obožava ih.
lj Ljubav, dominantan osećaj koji nas vodi kroz život. Ako nema ljubavi, zašto se uopšte truditi i opstajati?
m Majmun, moj najbolji ortak iz detinjstva. Danas uspešan kalifornijski biznismen. Došao je letos u Beograd, videli smo se posle sedamnaest godina i nastavili razgovor iz sredine neke rečenice kao da smo se malopre razišli.
n Nežna duša. “Nežna duša a ume i da se bije”, tako su me doživeli na javnom televizijskom servisu, pa ko sam ja da im oponiram? Ne trpim nepravdu, ne trpim nevaspitanje, ne trpim loše postupke. Moja drugarica psihijatar kaže za mene da posedujem pravedni bes. Još imam jezičinu i pojavu koja može da opominje ljude da budu pristojni.
nj Njujork. Imam običaj da za svoj rođendan uvek budem u nekom drugom gradu. Moja supruga je to uvela. Pošto ove 2018. punim 54 godine, logično mi je da se fotografišem na taj dan ispred pokojnog Studija 54 u Njujorku. Pronašao sam pre neki dan svoju fotku iz 1979. ispred tog kluba. Izgledam kao Travolta kupljen u kineskoj radnji. Sakrio sam fotku.
o “Odsev”, naziv mog novog i najdražeg mi romana, koji u uvodu ima repove komete proživljene mladosti, u središnjici bolnu tragediju i u trećem delu opis sadašnjosti.
p Petičarke. Petičarke iz Pete beogradske gimnazije su bile ribe koje isključivo furaju sa odlikašima. Nama su bile nedodirljive. Parale su Taš uzdignutim nosevima. Mi smo ih krišom gledali i enciklopedijski se informisali, da ne ispadnemo glupi u slučajnom kontaktu s nekom od njihovih veličanstava. Da ne dužim, danas sam već 12 godina u srećnom braku s jednom od njih. Bojana se zove. Ima najlepše oči na svetu.
r Raša, moj sin. Mili dečak nežne duše na oca svoga. Fenomenalno barata loptom, para bazen brzinom svetlosti, vole ga drugari.
s Severina. “Gaće na sto, Severinu u video”, odgovorio je moj drugar u kafiću na pitanje šta će da radi kada mu žena i deca otputuju na more deset dana.
š Šabani. Oni su dominantna socijalna podgupa. Naša generacija je izgurana u epohu i nije fer da se sada pravimo pametni kada smo generalno ništarije. Mislili smo da smo završili posao kada smo se potukli sa kordonom 1996. i uljuljkali. Dok smo mi blejali po svetu i Adi Bojani, uskoci i prebezi su zauzeli pozicije i grabe. Šteta.
t Tvrđava. Neosvojiva i nepristupačna građevina. Simbol zaštite, izdvojenosti, unutrašnjeg života. Moja porodica je moja tvrđava.
u “Ulični hodač”. Meni najdraža pesma Partibrejkersa, s kojom se identifikujem, i za koju iskreno žalim što nisam imao talenta da je napišem i komponujem.
v Voz. Kada uđem u voz, znam da sam u inostranstvu.
z Zejtinlik, srpsko vojničko groblje u Solunu. Ko ne poštuje svoju prošlost nema budućnost.
ž Želje. Želim vam svima, dragi ljudi, mirnu i plodonosnu budućnost.
Najnovije.
Zvezde.
