Izračunavanje emocija ne može da stane u formulu: Nebojša Glogovac o psihologiji, glumi i vaspitanju dece
09.02.2018 16:37
Filmska, televizijska i pozorišna publika pamtiće Nebojšu Glogovca po brojim maestralnim glumačkim ostavrenjima za koja je često nagrađivan u zemlji i inostranstvu.
“Evo meni moga vojvode”: Dirljivo sećanje Nebojše Glogovca na detinjstvo i rodno Trebinje
Od Bilogorca u "Ubistvu s predumišljajem", preko Kaje u "Nebeskoj udici", legendarnog policajca u "Munjama", upečatljivog Mladena u filmu "Klopka" do Troila, Lagranaža, Jerotija, Hamleta na pozorišnim daskama.
Kako je uplivao u čarobli svet glumačke umetnosti i ko je "glavni krivac" što su mu pozorišne daske postale "daske koje život znače" Nebojša je govorio u intervjuu za RTS.
Glumu je upisao 1990. godine na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Vladimira Jevtovića.
-Krenuo sam na psihologiju, ali psihologija hoće da izračuna ljudska osećanja, hoće da postane nauka, hoće da se sve stavi u formule da bi postala ozbiljna nauka. A meni to izračunavanje emocija ne može da se stavi u formulu - ispričao je u jednom intervjuu Glogovac.
Budući da je kao klinac išao u školu glume kod čuvenog Mike Aleksića, Glogovac je pomislio da bi možda svoju dečačku avanturu mogao da pretvori u nešto ozbiljnije.
-Šest godina išao sam na glumu kod Mike Aleksića u Radio Beograd, to su bila neka zanimljiva iskustva, a gluma je stalno bila tu pored mene. Brzo sam shvatio da psihologija nije izbor, a da ovo jeste - rekao je Glogovac i otkrio čijom zaslugom se obreo u umetničkim vodama.
- Pokojni Milenko Zablaćanski je bio krivac za to, nagovorio me je, kada je radio u Ateljeu mladih u Pančevu, i on mi je ulio hrabrost da ja to mogu, da mogu s publikom da komuniciram. Tako me je i nagovorio da upišem Akademiju - rekao je Glogovac u gostovanju 2014. godine. na Prva TV.
Popularni glumac iz braka sa slikarkom Minom ima sinove Gavrila (19) i Miloša (16), dok je sa Milicom Šćepanović 2016. dobio kćerku Sunčicu. O tome kako prave vrednosti preneti deci, kako im objasni da neko ko uči nije bubalica, zašto je važno da se čitaju knjige i kako ih štitite od banalnosti svakodnevice, Nebojša je u jednom interevjuu rekao:
- Deca uče gledajući. Dok im nešto pričam, ona me gledaju. Ona često ne preuzimaju racionalnu poruku i ne stvaraju umni zaključak, nego uče iz modela: u mojoj kući je uvek vladao prezir prema banalnosti, žutilu... i deca su to preuzela. Čitaju dosta, ali televiziju, igrice, internet ograničavamo. Danas slušaju kvalitetnu muziku, imaju dobra stremljenja, kreativni su i znaju šta je dobro, a šta nije. Nadam se da će im vreme i okolnosti, uz moju pomoć, omogućiti da izraze svoju vlastitu kreativnu dušu - rekao je o svojim sinovima Glogovac.