Dolf Lundgren: Kako je magistar hemije postao filmska zvezda

Nakon tri decenije holivudske karijere, tokom koje kao akcioni junak nije izgovorio mnogo složenih rečenica, švedski gorostas sa koeficijentom inteligencije 160 i magistratom iz hemije želi da se dokaže i kao reditelj i postane ‘novi Klint Istvud’

Premda je 3. novembra zagazio u sedmu deceniju života, švedski glumac Dolf Lundgren oseća se - i izgleda - poput mladića. Plavooka i plavokosa “mašina za ubijanje” iz osamdesetak akcionih filmova u 60. godini žestoko vežba, a rezultat toga je isklesano telo, vrhunska kondicija i fizička snaga. Zahvaljujući tome još uvek izvodi većinu opasnih scena na snimanjima, odustao je jedino od skokova s visina većih od pet metara i padova s konja i motora. Šezdeseti rođendan dočekao je i s poslovnim optimizmom jer mu je filmska karijera ponovo u uzletu. Glumio je u poslednje dve sezone popularnog TV serijala “Arrow”, gde igra ruskog političara i mafijaša Konstantina Kovara, i snimio devet filmova, među kojima mu je najznačajnija uloga bila ona naslovna u “Policajcu iz vrtića 2”.

U narednim godinama najavljuje snimanje još devet ostvarenja, od kojih će tri i režirati. U njima će glumiti i njegova 47-godišnja devojka Dženi Sanderson, bivša švedska sportistkinja, majstor karatea i borilačkih veština, s kojom od 2011. živi u Los Anđelesu. Njih dvoje praktično su nerazdvojni jer svakog dana zajednički odrade jutarnji trening, a Dženi svog dragog često prati na snimanja pošto je na mnogima angažovana kao šminkerka.

Iako je u tri decenije karijere glumio u 84 filma, čak i najzagriženiji filmofili teško će među njima izdvojiti više od pet naslova koji su ostavili kakav-takav trag. Većina ih se svodi na jeftinu vikend-zabavu za nezahtevnu publiku, s mnogo pucačine i besmislenog nasilja, a njegovi likovi često ne izgovaraju niti jednu jedinu zavisno-složenu rečenicu - nego dijaloge vode pretnjama i psovkama, pesnicama i oružjem.

- Najveći problem jeste što sam postao filmska zvezda pre nego što sam naučio da glumim. Išao sam iz jednog angažmana u drugi i naprosto nisam imao prilike da se posvetim glumačkoj tehnici koliko god da sam to želeo - rezimirao je Dolf Lundgren svoj glumački put.

Proslavio se likom sovjetskog boksera Ivana Draga u četvrtom delu “Rokija”, prvi je odigrao strip junaka Hi-Mena u spektaklu “Gospodari univerzuma”, bio je zvezda ostvarenja “Univerzalni vojnik” uz Žan-Kloda Van Dama i “Johnny Mnemonic” uz Kijanua Rivsa, a najveće priznanje je dobio od svog prijatelja Silvestera Stalonea koji mu je dodelio ulogu u svom filmskom serijalu “Plaćenici”. U njemu je Stalone, naime, okupio najveće akcione velikane poput Džejsona Stejtama, Džeta Lija, Erika Robertsa, Mikija Rurka, Čaka Norisa, Brusa Vilisa, Arnolda Švarcenegera, Harisona Forda, Mela Gibsona, Veslija Snajpsa..., a Dolf je u sva tri nastavka glumio asocijalnog psihopatu Ganera Džensena.

Među svojim kolegama Lundgren je jedini magistar hemije, sa koeficijentom inteligencije 160, a početkom osamdesetih dvaput je bio evropski prvak u karateu u apsolutnoj kategoriji - iznad stotinu kilograma.

Odrastao je u luteranskoj porodici u predgrađu Stokholma: njegova majka Sigrid bila je učiteljica stranih jezika, a otac Karl Johan Hugo Lundgren inženjer mašinstva i političar koji je bio poslanik u švedskom parlamentu. Dolf ima dve godine mlađu sestru Aniku, četiri godine mlađu Katarinu i šest godina mlađeg brata Johana, dok je u opsežnom biografskom intervjuu izjavio kako detinjstvo pamti po zlostavljanju. Naime, njegov otac se, baš kao i mnogi drugi roditelji u to doba, u vaspitanju dece vodio motom da je batina iz raja izašla, a na udaru mu je najčešće bio najstariji sin. Dolf je kao klinac bio dosta bolešljiv, patio je od raznih alergija, a otac ga je u svojim verbalnim tiradama nazivao “bitangom, gubitnikom i nikogovićem”.

Lundgren je kao tinejdžer zapravo imao umetničke ambicije. Sanjao je o tome da postane rok zvezda pa mu je mama kupila bubnjeve, na kojima je smeo da vežba u podrumu, ali tamo nije mogao da “izduva” svoje frustracije zbog očevog potcenjivanja - te je krenuo da trenira borilačke sportove. Prvo se okušao u džudou, što mu se nije naročito svidelo jer u tom sportu nema udaraca, potom karate.

Visina od 196 centimetara i izuzetno duge ruke i noge bili su mu prednost pa je brzo napredovao i počeo da osvaja medalje na gradskim, regionalnim i državnim prvenstvima. Uz to je briljirao u školi - jer je i na taj način želeo da se dokaže ocu - a posebno dobro su mu išli prirodni predmeti, hemija, fizika, biologija i matematika. Kao gimnazijalac prijavio se na međunarodnu razmenu učenika pa je jednu školsku godinu proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, što se pokazalo presudnim. Tada je, naime, odlučio kako će se jednoga dana preseliti u Ameriku.

- Zapravo sam poslušao savet oca koji mi je rekao da ako nameravam uistinu nešto da napravim od svog života, moram da odem u Ameriku. Nas dvojica smo na kraju ipak pronašli zajednički jezik jer smo shvatili da smo u stvari vrlo slični - tvrdoglavi, uporni i stidljivi - kaže Dolf Lundgren, koji je na Kraljevskom univerzitetu u Stokholmu diplomirao hemiju, a potom otišao na magistraturu u Sidnej.

Nakon magistriranja dobio je Fulbrajtovu stipendiju za doktorske studije na “Massachusetts Institute of Technologyju” u Bostonu, jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu, ali nikada nije doktorirao pošto je sve konce u njegovom životu tada vukla Grejs Džouns. Devet godina stariju pevačicu upoznao je početkom osamdesetih u Sidneju, gde se zaposlio kao izbacivač u klubu u četvrti Kings Kros, poznatoj po burnom noćnom provodu. Crnoj panteri s Jamajke, koja je tada bila na vrhuncu slave (njen “Warm Leatherette” je u mnogim anketama 1981. proglašen albumom godine), Lundgren je privukao pažnju na prvi pogled. Visok, stasit i plav, bio joj je savršen antipod, pa ga je angažovala kao telohranitelja te ga 1983. povela sa sobom u Njujork, gde su započeli i vezu.

- Bilo je to jedno od najluđih i najdivnijih razdoblja u mom životu. Bio sam stidljiv, dobro vaspitan dečko kog je zanimala naučna karijera, ali moj svet se sa Grejs Džouns izvrnuo naopačke - priča Dolf, koji se uz svoju slavnu i harizmatičnu devojku našao u epicentru njujorškog umetničkog života.

Zajedno s Grejs družio se s najvažnijim facama tog vremena - likovnim umetnikom Endijem Vorholom, supermodelima Iman i Dženis Dikinson, glumicom Endi Makdauel, producentom i glumcem Tomom Halsom... Gotovo svake večeri izlazili su u legendarni klub “Studio 54”, a Džounsova je svog skandinavskog lepotana upisala u dramsku školu u teatru Vorena Robertsona i u modnu agenciju “Zoli”. Posao modela mu baš i nije cvetao jer je bio previsok i previše mišićav, a za glumu nije imao vremena - jer se ponovo zaposlio kao izbacivač u klubu “The Limelight”.

- Radio sam u smeni s glumcem Čezom Palminterijem, Italoamerikancem koji se nije ničeg bojao jer je odrastao u Bronksu gde je naučio sve trikove i tajne preživljavanja na asfaltu. I velikodušno ih je podelio sa mnom: on mi je dao najvažniji savet, da u tuči uvek treba udariti prvi, osim ako shvatite da ih je na drugoj strani previše. Tada je beg bolja opcija - ispričao je Dolf, koji je s Fulbrajtovom stipendijom otišao u Boston, ali se posle dve nedelje vratio u Njujork.

Iz nove perspektive, koju je dobio uz Grejs Džouns i njene prijatelje, budućnost u sterilnoj hemijskoj laboratoriji nije mu se činila baš blistava, a zahvaljujući svojoj devojci dobio je i prvu filmsku ulogu: u “Pogledu na ubistvo”, četrnaestom nastavku iz serijala o legendarnom agentu 007. Grejs je igrala negativku nadljudske snage Mej Dej, dok je Lundgren dobio epizodnu ulogu agenta KGB-a i atentatora koji pištoljem preti Kristoferu Vokenu.

- Znao sam veoma dobro da rukujem oružjem jer sam vojni rok odslužio u interventnoj jedinici švedskih marinaca. I to je bilo dovoljno, scenu smo snimili iz prve, a pomoćnik reditelja me pohvalio i rekao da je preda mnom sjajna budućnost na filmu. Laskale su mi njegove pohvale, ali nisam ih baš smatrao proročanskim - kaže Lundgren.

Premda nisu imali zajedničku scenu, na snimanju ga je zapazio i glavni glumac, ser Rodžer Mur, koji je tada poslednji put odigrao Džejmsa Bonda.

- Dragi bože, taj momak Dolf veći je od Švedske - zafrkavao se.

Sledeća uloga, u filmu “Roki 4”, Lundgrenu je donela svetsku slavu. Među pet hiljada prijavljenih kandidata, nakon devet meseci audicija, izabran je da glumi boksera Ivana Draga, sovjetsku mašinu za ubijanje nakljukanu steroidima.

- Morao sam da naučim da boksujem pa sam trenirao s profesionalcima, a jedan od Slajevih uslova bio je i da povećam mišićnu masu jer je moj lik u filmu težio 118 kilograma. Zbog toga sam krenuo sa njim u teretanu: pola godine vežbali smo zajedno dva puta na dan. Kad s nekim prolijete toliko znoja, najbolje se upoznate, a nas dvojica smo se baš našli i ostali prijatelji do danas - priseća se Dolf, koji je Stalonea na snimanju tako snažno udario u grudi da je ovaj završio u bolnici s naprslim rebrima.

Svetska premijera filma u njujorškom bioskopu Vestvud označila je prekretnicu u njegovom životu: na crveni tepih je, kaže, stigao kao dečko Grejs Džouns, a iz sale je izašao kao novorođena filmska zvezda.

- Taj trenutak ću pamtiti zauvek, nikada se nisam bolje osećao. Tada mi je postalo jasno da sam zauvek nadrastao provincijsku sredinu iz koje sam došao - izjavio je Lundgren, koji se sunarodnima zamerio i kad je u Stokholmu krajem osamdesetih odbio da da intervju na švedskom i zahtevao da se razgovor obavi na engleskom.

Iako su ih smatrali savršenim parom, Dolf Lundgren i Grejs Džouns razišli su se posle četiri godine, kad on zbog svojih obaveza više nije mogao da je prati po svetu. No nastavili su da se viđaju i nakon raskida, pa su producenti filma “Crveni škorpion”, koji je 1987. sniman u Namibiji, za svog glavnog glumca morali da iznajme dve vile - u jednoj je spavao s Grejs koja je sve vreme bila na setu, a u drugoj s tadašnjom devojkom, modelom Polom Barbijeri, koja mu je dolazila u posete.

Premda su ga žene opsedale, Lundgren se retko upuštao u veze. Činilo se da je našao pravu kad je 1990. upoznao Anet Kviberg, vlasnicu švedske draguljarske kuće i dizajnerku, koju je zaprosio na dočeku Nove 1993. u Njujorku. Venčali su se u Stokholmu, medeni mesec proveli u Marakešu, a s kćerkama Idom i Gretom živeli su u španskoj Marbelji.

- Namera nam je da kćerke zaštitimo od loših uticaja jer je u Los Anđelesu jedino važno ko je s kim ručao, na kojim partijima se pojavio i koliko je novca zaradio. Ne želimo da našoj deci priuštimo odrastanje u takvoj atmosferi - objasnio je Dolf preseljenje iz Holivuda.

U njihovu vilu su u maju 2009. provalila tri maskirana lopova, koja su vezala Anet i počela da “čiste” po kući, a onda su na komodi u dnevnoj sobi ugledali fotografiju srećne porodice. Kad su na njoj prepoznali Dolfa Lundgrena, pobegli su - bez plena. “Bugarski banditi”, kako ih je nazvao glumac prema dojavi s kriminalne scene, nikad nisu pronađeni, mada je on organizovao i privatnu potragu.

Dve godine kasnije razveo se i iselio iz porodičnog doma jer mu je srce osvojila 13 godina mlađa Šveđanka Dženi Sanderson.

Premda se društvenim mrežama malo-malo prošire glasine kako su se njih dvoje tajno verili i venčali, njemu novi brak ne pada na pamet. Potpuno je posvećen novim projektima, a uzor mu je kolega Klint Istvud koji se u poznim godinama proslavio i kao reditelj. I Dolf ima velike ambicije, siguran u sebe, svoje znanje i filmsko iskustvo. Uostalom, čovek sa koeficijentom inteligencije kakav poseduju Stiven Hoking i Bil Gejts sigurno ne želi da ga ljudi pamte samo kao gomilu mišića.