Pevač je pre dve godine otkrio novu strast: posvetio se vožnji kartinga, koja mu, osim gomile adrenalina, donosi relaksaciju i oslobađanje od napetosti
Poznato je da je Željko Šašić (48) veliki zaljubljenik u fudbal i košarku. Ali, otkako je pre dve godine osetio uzbuđenje prilikom vožnje kartinga, priznaje da nema sporta u kojem više uživa. Svaki slobodan dan koristi da ode na karting stazu gde se tokom uzbudljive vožnje psihološki relaksira i oslobađa nagomilanog stresa koji je u njegovom poslu, kao, uostalom, i u većini drugih, neizbežni pratilac modernog čoveka.
- Na karting sam prvi put otišao na nagovor prijatelja. Rekli su mi sve najlepše o ovom sportu i ubedili me da je sasvim bezbedan. Ne spadam u grupu plašljivih ljudi, ali priznajem da mi nije bilo svejedno kad sam prvi put seo u karting. Reč je četvorotočkašu koji liči na automobil, a zapravo to nije. Gledao sam na to vozilo kao na neku skalameriju, gomilu gvožđurije na malim točkovima, sa dve papučice, i nisam baš verovao da ne može da se prevrne. Međutim, snašao sam se i lepo kontrolisao brzinu u krivinama. Kada sam izvozao prvi krug, sve je bilo lakše. Počeo sam da zamišljam da sam u formuli 1 i odlično se zabavio. Ipak, pravi užitak sam osetio tek kada sam izašao iz kartinga, bio sam zadovoljan što sam probao nešto novo i srećan kao svaki čovek posle dobrog treninga, utakmice i slično.
Nastavili ste da vozite. Kako vam sada ide?
- Kao i sve drugo što čovek radi, i vožnja kartinga je sve prijatnija što je iskustvo duže. Moj najlepši utisak posle vožnje je to što imam osmeh na licu, isto kao i nakon drugih vrsta rekreacije, a to je i suština svakog sporta, da se čovek malo rastereti, proluftira mozak i skrene misli sa svakodnevice. Kada uporedim, mislim da mi karting više prija psihički, tako da mi je to kao neka rekreacija za glavu.
Jeste li imali nekih neprijatnosti na stazi?
- Jedina neprijatnost je bila što sam jednom prilikom došao u košulji a bilo je dosta hladno i kišovito. Baš sam se nahvatao hladnoće i bio sam siguran da ću se razboleti. Odmah potom sam otišao kući i ugrejao se uz čaj. Nisam se razboleo. Kasnije sam uvideo da mi je to čak godilo. Lepo mi je bilo što me je vetar produvao, bilo mi je hladno ali osećao sam prijatan umor. Sada kada je hladno obavezno ponesem i kapu.
Da li se takmičite?
- Ne, ja vozim za sebe i svoje zadovoljstvo. Nikada se nisam trkao, mada oduvek imam to sportsko, takmičarsko srce.
Postoji li neka rekreacija u kojoj se takmičite?
- Ranije sam bio kapiten estradnog fudbalskog tima, s kojim sam odigrao mnogo utakmica. Zbog povreda sam odustao od fudbala i sada redovno idem na košarku s prijateljima, među kojima ima i bivših košarkaša. Tri puta nedeljno igramo na dva koša i to je nešto što ne preskačem. Ponekad organizujemo i turnire.
Već dugo ste u skladnoj vezi s verenicom, manekenkom Katarinom Lazić. Planirate li ulazak u bračnu zajednicu?
- Srećan sam ovako. Nisu nam važni papiri. Toliko sam puta u životu prisustvovao venčanjima i slušao šta matičar govori, a u stvarnosti je sve drugačije. I u to sam se uverio. Taj tekst bi trebalo promeniti. Koliko sam ja mogao da vidim, ono “u dobru i u zlu” bi trebalo skratiti samo na “u dobru”. Šalu na stranu. Da bi se imala lepa ljubav ili veza, pipiri nisu potrebni.
Šta je novo u vašem poslu?
- Radim, naravno, neprestano imam nastupe. Spremne su i nove pesme, ali nikako da uđem u studio i snimim ih. Stalno se pravdam, te umoran mi glas, te ovo, te ono. Nikako da celu priču završim, valjda će se to desiti kada mi glava konačno pokrene telo i smesti ga u studio.
Najnovije.
Zvezde.
